bašta

Betonica darivanje

7/26/2016

Želela sam da počnem ovaj post nekom filozofijom ili retrospektivom bašta koje sam imala u životu i da udenem neki kao ozbiljan ton...

Međutim, ne mogu da obuzdam uzbuđenje.

Da li ste i vi one osobe kojima ispadaju oči na Pinterest boardove i sjajne DIY projekte, fotke i enterijere? Da li imate momente kada poželite da se zaključate u kuću i pogasite notifikacije i telefone i samo skrolujete u nedogled? Da li pristajete da bankrotirate kako biste imali (samo) sve sa Pinteresta? I za kraj, da li ste vi među onima koji kada vide neku kul stvarčicu - imaju potrebu da kažu: ''Jao, ovo je kao sa Pinteresta!''?

Jer, ja da. 


Jedna od onih epidemija koje su me uhvatile, jeste svakako beton. Toliko puta sam poželela da odvojim jedan vikend i napravim haos na balkonu sa kalupima, mešalicom i betonom, ali se nisam usuđivala. Velika greška je ostavljati te zanimljive projekte za godišnji odmor, jer kad dočekate odmor - želite samo da se odmarate i čitate knjige, a ne i da skidate beton sa svih površina na balkonu, jer ste se malo zaneli u mešanju. 

Zbog toga sam betonske saksije ostavila na to do listi za neki prigodan momenat u mom superzauzetom životu, i taman sam se bila pomirila sa činjenicom da ću i ove godine kupovati terakota saksije za sukulente, kad naiđe Betonica


Borjana - alfu i omegu Betonice - poznajem nekoliko godina. Upoznali smo se na Instagramu, jer on je jedan od onih retkih muškaraca kod nas koji imaju predobru IG galeriju, koja reflektuje minimalizmom na savršeno balansiran način. Prošle godine smo se i uživo upoznali na Gozbi u Ciglani i još tada mi je otkrio da priprema nešto zanimljivo.

Kada me je pre nekoliko meseci pozvao na svoju novu Betonica stranicu, znala sam da će to biti ljubav na prvi pogled: perfektne fotografije Relje V Simića koje prezentuju savršeno izlivene oblike glatkog betona, a sve to oivičeno brendingom Bojane Jemuović - dakle pet plus. 

''Sve isto'' print by agencija Señor 
Ukoliko spomenem da je okidač inspiracije za stvaranje Betonice bio rad gospodina Tadaoa Anda, verujem da ću ovim kupiti svakog ljubitelja arhitekture i minimalističkih, masivnih formi.

Betonica je ručno pravljena i pažljivo livena saksija, od betona koji na dodir ima izuzetno gladak finiš. Kreativni tim ovog brenda kaže da imaju planove i za druge veličine, oblike i boje, dok su trenutno u ponudi četiri osnovna oblika: octa, cubic, teardrop i cylinder u dve boje - smoke i magma. 


Nisam mogla da se odlučim za oblik i boju Betonice koju bih želela da imam, pa sam uzela od svake po jednu. Normalno, najteži zadatak mi je bio da odredim koje ću sukulente i biljke zasaditi u njih, kao i određivanje mesta gde će stajati. 

Ako bih mogla na svakom ćošku stana i kancelarije da imam po jednu, bila bih najsrećnija.


Za Octu sam odabrala izdanak Pilea Peperomioides (iliti kineski dolar, mada je ja i dalje zovem pilea) koju sam našla na Bajloniju još prošle godine i za dve sezone uspela je da rodi dve bebe.


U Cylinder sam postavila Phalaenopsis mini (mini orhideja) u ciklama boji, dok sam za Teardrop odabrala minijaturni kaktus (za koji nisam sigurna kog je roda). 

Cubic je dobio na čuvanje Adenium (pustinjska ruža) i jedva čekam da vidim u kakav će bonsai da izraste.


Veliki sam zagovornik urbanih bašta i zaista sam srećna kada vidim da makar i delić svoje ljubavi prema biljkama i ozelenjavanju uspem da prenesem na nekog. Zbog toga sam i predložila Borjanu da organizujemo darivanje, kako bismo nekoga od vas obradovali saksijom koja neće biti samo dekor u stanu ili posuda za čuvanje biljaka - već i jedno i drugo.

Betonica poklanja dve Teardrop saksije, tako da ovog puta biramo dva komentara čiji autori će dobiti poklon. Jedno darivanje se održava ovde na blogu, a drugo kod mene na Instagramu - klik na link

Sve što je potrebno da uradite kako biste mogli da učestvujete u darivanju, jeste da ostavite odgovor u vidu komentara ispod ovog posta, da ste sa teritorije Srbije (ili ukoliko ste iz regiona, da imate nekoga ko vam može doneti/dovesti Betonicu iz RS) i da se potpišete nekim nadimkom. Odgovore možete slati do ponedeljka 1.8. u 20h, a pitanje glasi: 

Kako za vas izgleda savršen Betonica kutak?

P.S. Ukoliko niste raspoloženi za pisanije i vrućina vam je udarila u glavu, možete ostaviti i samo običan komentar kako bih vas ubrojila u potencijalnu listu dobitnika. :)

Betonicu možete pratiti via:

Zvanični sajt: itsbetoni.ca
Instagram stranica: betonicabeograd
Facebook stranica: Betonica

Update: dobitnici betonike su izvučeni i navedeni u novom postu na blogu!


Ovaj post urađen je u saradnji sa brendom Betonica.



aksesoari

Letnja Principessa

7/19/2016


Ukoliko zanemarimo činjenicu da sam većinu svog detinjstva želela da budem detektiv, Indiana Jones, Karate Kid i žuti Power Ranger, bilo je momenata i kada sam se zanosila da sam princeza.

Znate one princeze sa dugim, bujnim kosama i haljinama sa šlepovima i svetlucavim detaljima - evo me, dižem dva prsta, ja, jaaa! Bila sam princeza uglavnom onda kada bih barbikama skratila sve kose, jer sam vežbala da budem i frizerka (pustite decu da maštaju!), ili kada bih se umorila od listanja Ikea kataloga i crtanja kuća i enterijera na tonama praznog papira koje je tetka donosila sa posla. 

Svakako da nisam prestajala da budem makar malo princeza tokom odrastanja, ali valjda nas tako i vaspitaju. Duge kose i šlepove smo zamenile mašnama i utrljavanjem karmina u obraze da dobijemo onaj fin 80's blush, kao i šepurenjem u kožnim sandalama koje smo krišom mažnjavale od mama. Ili nošenjem tašnica, maminih, tetkinih, naninih... 


U tom nekom periodu od recimo 7-10 godina, ja sam pronašla svoju prvu opsesiju/ljubav/fetiš - nazovite to kako vam volja. 

Dakle, skontala sam da sam više princeza ukoliko uz svoju odoru nosim i tašnicu. Kako sam tutnjala kroz godine i dekade, tako su se menjali i trendovi, ali i potražnja tašni i torbi koje sam nosila. 

Zaista nikada nisam bila opsednuta modom, niti sam slepo pratila trendove, ali torbe su oduvek bile THE THING koje su činile da mi oči zacakle pred izlogom nekog butika. Pokušala sam u nekoliko navrata sebi da objasnim zbog čega sam bila Carrie Bradshaw u toj tašnastoj verziji, i shvatila sam da su tašne i torbe za mene bile poseban entitet jedne zaokružene priče u kojoj je sve bilo cakum-pakum, uredno složeno i uvek pod konac. 

Nije bilo bitno ukoliko bi me mrzelo da se očešljam neko jutro ili da obučem malo izgužvanu haljinu, ali tašna je morala da bude besprekorna, kao i sve unutar nje. Tašna nije imala veličine i njen broj nije varirao sa brojem kilograma, te je ona oduvek bila onaj glavni aksesoar koji nije uvaljivao kosku kao neke od mojih omiljenih haljina koje bih pokušala da obučem nakon zime. 


Imam imala sam ogromnu kolekciju torbi koju sam u poslednjih nekoliko godina razdelila. Koliko god želela, neke nikako nisam uspevala da nosim i kombinujem, jer znate kako to ide, uvek postoje favoriti koje nosite više nego ostale.

Iako najviše posedujem tote torbe, u poslednje vreme sam počela da nosim i ručne torbe/tašne/cegere, posebno leti. 

O pom-pom maniji ne moram da vam pričam, isto kao i o tome koliko pletene tašne idu savršeno uz leto! Spojite ta dva, dodajte boje, kvalitet, ručni rad i preslatku postavu - i dobićete Principessa torbe!

Na ovaj brend kreativnog dua M&M, naišla sam preko Instagrama, naravno. Dve vredne mame, rešile su da svoju ljubav prema modi pretoče u nešto što će nositi svaka moderna princeza, što će biti lepo, ali i praktično.

Materijali kojim one barataju kroz ručni rad su pleteni rogoz, pruće, drvo, različit tekstil, vunica i konac. A pored torbi, svakim danom sve više šire lepezu svojih proizvoda, pa uz torbe možete uparivati i šešire ili kolica za kupovinu (koja su moj lični favorit, o Kaleniću kad ti dođem jedno jutro sa Principessa kolicima!).


Ono što Principessa pletene torbe razlikuje od ostale ponude ove sezone jeste svakako forma. Pljosnate su, ali dosta velike (mada možete birati i formu i veličinu), razigrane su i lagane. Ja sam boje pom-poma birala prema obući koju nosim ovog leta.

A lagala bih ako bih rekla da nisam razmišljala i o tome kako će se moja Principessa složiti uz stvarčice koje inače vukljam sa sobom svaki dan, bez kojih ne mogu ni na posao, ali ni na plažu, u šetnju i sl. 

Smatram da one rubrike/fotke ''šta je u mojoj torbi'' mogu da otkriju pojedine karakteristike žene i nekako sam ih smatrala najboljim verzijama preporuka, jer znam da žene uglavnom nose gomilu nepotrebnih stvari koje su im zaista od značaja i koje su kvalitetne, tj. nisu tu samo zbog stilizacije fotke.

Kada se samo setim šta sam sve vucarala u svojim torbama... Isprva su tu bile spakovane drvene bojice, pa otvoreni karmini (zamislite te umazane postave), pa dnevnik, walkman, onda mp3 plejer, pa pernice sa različitim markerima i tuševima, neseseri sa kompletnom šminkom, knjige, sveske, da bih se danas ustalila sa nekim osnovnim setom neophodnih stvari za svaku urbanu princezu.


Tako da moja preporuka ovog leta svakako ide Principessa torbama i aksesoarima. Na poslu nije bilo koleginice koja nije prišla mom stolu da ''samo pipne'' pom-pome jer su tako fluffy! 

Principessa brend možete pratiti na njihovoj Instagram stranici, gde im slobodno recite vaše želje u vidu boja i tekstura, ili im pišite u DM - vrlo su ekspeditivne! 

P.S. Koji su modni detalji i aksesoari vama THE THING? 


Ovaj post urađen je u saradnji sa brendom Principessa.


društvo gozba

Gozba u Istri

7/16/2016


Sonja, hvala ti na ovim fotografijama! 

Znam da ima ljudi koji smatraju da fotke nisu bitne, ali ja nisam među njima. Ja želim i hoću da imam uspomene svih blaženih i srećnih trenutaka uvek uz sebe, da i kada prođe onaj intezivni osećaj euforije nakon nekog vremena, uzmem album u ruke i prelistavanjem prisetim se svih i najsitnijih osmeha, šala, plesova, nazdravljanja...

Sada se upravo tako osećam, jer prisetila sam se svega iznova i odmah bih se vratila u Istru, da provedem ovo subotnje popodne uz vas, držanje za stomak od smejanja i sladoled koji klizi niz ruke, lakat i belu haljinu. Čak ni činjenica da smo se izgubili u Poreču i da nemamo pojma gde živimo - ne može da nam pokvari taj dan. ''Like a good book I can't put this day back...'' 


Kada me ljudi pitaju koja mi je omiljena Gozba, nikada ne mogu da im dam odgovor. Svaki put krenem, a onda zastanem, pa odlučim da ukradem od svake Gozbe po nešto i na taj način spomenem svaku. Jer zaista, svaka je imala ono nešto svoje...

Ova je imala smeh. Onaj smeh od koga vas boli stomak, onaj smeh od koga se zacenite i onda smejanje pukne toliko glasno da svi na ulici gledaju u vas. Onaj smeh od koga i kada ovo pišem, ja se smejem. 

Ne znam da li je do vazduha, juna, vikenda, vina, trenutka ili krivo je more, ali to nam je svima trebalo. Taj produženi vikend u Istri, šetanje Trapan vinogradima, jako pitak rosé, obuzimajući miris lavande i Poreč - grad u kome sam pre 30-ak godina prohodala. 


Taj čitav vikend nam je pretila kiša. Pratila nas je od Beograda, preko Novog Sada, Poreča do Šišana i kao da je čekala da mi završimo naša posla i onda rokne iz sve snage. Srećni smo što je bila toliko uljudna da nam da head-start tog dana i pusti nas da uživamo u Gozbi pod suvim nebom. Jer kako bismo drugačije mogli da upijamo sve ove lepote u okolini Trapana?


Falio mi je moj kreativni asistent da timski uradimo dekoraciju muž da zajedno doživimo Istru. Falilo mi je cveće sa Kalenića, mada smo na kraju uspeli da pozajmimo domaće hortenzije od teta Seke. Falilo mi je malko više zajedničkih momenata i sa gastro timom koji je doživljavao svoje urnebesne momente u kuhinji. Falilo mi je da mi neko kaže da će mi nove bele tenisice biti zelene ako pokušam da igram pod mesečinom u travi i vičem ''Vračar rocks! \m/''. 


Ako zaboravim da je falilo tih par stavki ljudi, zaista nam je bilo potaman. Kao da smo tog vikenda prevazišli sebe i doživeli onu katarzičnu spokojnost koja nam je i bila neki cilj kada smo počinjali sa Gozbom.


A čini mi se da je i gostima bilo tako, iliti što bi Lalica rekla ''I miiiiii (pa explode emoji)''... Videla sam da su sa uživanjem komentarisali meni, da im je prijalo vino, da su voleli hobotnicu i na kraju sa sjajem u očima isčekivali domaći sladoled.

Svidela im se i muzika, iako smo jedva naterali računar da konačno završi sa Poison albumom Jay-Jay Johansona ♪ i već jednom pređe i na ostale gigabajte muzike koju smo pripremili.

Za dekoraciju znam da im se dopala, jer nikada nismo videli više fotki Gozbe na Instagramu.


Kroz maglu se sećam da smo Gozbu završili žurkom i da sam Anu terala da igramo držeći se za ruke i plešući u krug. 

A onda smo sutradan spakovali naše gozbaške stvari i sa kišom koja nas je konačno uhvatila, krenuli nazad. Drago mi je što smo ukrali nekoliko sati od tog dana i svratili do Grožnjana, malenog, magičnog grada u kome smo pazarili domaće maslinovo ulje, vino i testeninu. 


Želim da se zahvalim Brunu i Andrei Trapan na ovoj divnoj prilici da Gozbu održimo u njihovoj vinariji, kao i Anji na svoj nesebičnoj pomoći. Hvala prijateljima Gozbe na podršci i naravno hvala čitavom timu na maestralnoj izvedbi Gozbe za najbrojniju večeru do sad.

Vinarija Trapan – lokacija i vina
Ostrea, ribarnica Poreč – morski polodovi
Chiavalon Extra Virgin Olive Oil – maslinovo ulje
Sonja Bajić – Razglednice
Plectrude – Venčići za kosu

P.S. Hvala Sonja i Borise za sav smeh, fotografije i video! ♡

Gozbu možete pratiti na Facebook stranici, Instagram stranici, Vimeo kanalu i na našem sajtu www.drustvogozba.com, dok nam možete pisati na: drustvogozba@gmail.com.