arts and crafts

Prolećna razmena {poslato}

May 28, 2013

Pisala sam o tome kolika je sreća otvoriti poštansko sanduče i pronaći kovertu koju vam je poslao neko s drugog kraja zemlje ili kontinenta.. Isto tako, sreća je i dočekati poštara na vratima sa malo većim paketom koji nije mogao da stane u sanduče. Trenutak otpakivanja, uzbuđenja, mirisanja malih koverti unutar većih je neprocenjiv! Posebno, ako još uz taj paket dobijete i posvetu, odnosno papirić na kome su ispisana slova, rečenice, pozdravi i objašnjenja od tog nekog dalekog drugara, sve upućeno vama, pa još i sa smajlijem. Ali.. možda još lepši momenat jeste onaj kada vi pakujete srećnu kovertu i sve što napravite, nacrtate ili napišete - posvetite osobi koja s ushićenjem, kilometrima dalje, očekuje vašu pošiljku.

Ovom prilikom vam predstavljam pakete koje sam ja pakovala i slala drugarima iz razmene, ali i meni dragim ljudima koje sam želela da usrećim, pa, eto samo onako. :)

Ova prva srećna koverta je išla jednoj Sanji u Beogradu. Upotrebila sam dosta crvenih detalja, jer je to Sanjina omiljena boja i birala sam pretežno crne čajeve, jer baš te voli. Mnogo mi se dopalo kako je ispala koverta sa papirnom čipkom. Naravno, washi nismo zaboravili, a tu su i novi momenti sa poštanskim koncem i dugmićima. 

Dobro sam se bila pripremila tog meseca, pa sam uradila transparentne nalepnice sa logoom i nazivom za čitavu ovu igru koji sam osmislila: hot {tea} mail. Čak sam razmišljala da ovaj tag ''srećna koverta'' preimenujem u hot tea mail i tako u budućnosti označavam postove poput ovog. To mu dođe kao neki moj mini brend. 




I naredna pošiljka je išla jednoj beograđanki, Anđeli. Njena omiljena boja je crna, pa sam se trudila da se suzdržim sa tufnama, šarenišom, srcima.. Uh, pa ne zadugo. :) Na pola sam stala i rešila da ipak napravim i bele paketiće za čajeve. Kako se kolekcija washi traka i selotejpa sa šarom uvećala, tako sam i ja više eksperimentisala sa pakovanjem. Rezultat je i više nego očigledan, zar ne? 





Eh sada.. U jučerašnjem postu sam pominjala kako sam dobila paket čajeva + cutensilsa od Ive. Naravno, želela sam da joj se odužim i to ne da bismo bile kvit, već da bih i ja nju usrećila - jer znam da se kovertama i čajevima raduje kao malo dete. Oni koji znaju Ivu, upoznati su sa njenom opsesijom minimalizmom i belom. Iz tog razloga, odabrala sam samo četiri patterna za pakovanje, napravila sam isključivo bele kesice i upotrebila sam dosta pak papira. 

Između ostalog, kako sakuplja i limene kutije, poslala sam joj i dve male, cakane. Jedna krem boje sa ružicama za čuvanje sitnih perli, dok vešto pravi nakit i jedna, DIY verzija. Pljosnatu kutiju koju sam sačuvala od nekih Café Crème cigarillosa (ja.sam.zakleti.nepušač!), ofarbala sam belom farbom u spreju, sačekala da se dobro osuši i na kraju prelepila kombinacijom washi trake i selotejpa. Dodala sam nalepnicu sa logoom i voilà! Uputstvo za ovu kutiju je: ''kada ideš na produženi vikend, u nju spakuj kesice čajeva koje želiš poneti'', iliti The Tea Pocket. 



Kao poslednji deo razmene ovog meseca, ostala su mi dva posebna paketa čajeva za Ivanu (Zzova) i Mariju (Bubullinu). Ovaj put smo ignorisale fine tete na šalteru pošte, pa smo rešile da se sretnemo u Blaznavcu, kod Ive na promociji nakita. Marija nije mogla da dođe jer je bila vredna, te je spremala diplomski, ali Ivana se pojavila i sa osmehom preuzela čajni paketić! 

Odabrala sam im posebne uzorke, meni najdražih čajeva. Takođe, dobile su i po specijalnu tacnu za odlaganje kesica čaja nakon potapanja, roze, pa još i u obliku čajnika. O njima ću pisati više, a do tada ih možete potražiti u Matilda So Chic ateljeu. 

Kesice sam sama pravila od običnog papira za akvarel. Zzova je dobila washi sa tufnama i istu takvu mini štipaljku, dok je Marija - kao ljubitelj i vlasnik mace - dobila jedan mačkoljubasti washi, kako na kesici, tako i na štipaljci. Zapravo, Marija još uvek nije dobila ovaj paket - čekamo susret - pa zato nisam želela da prikažem i izbor čajeva, kao i Matilda tacnu. Neka nešto ostane iznenađenje. :)

Radosno čekam sledeću razmenu i već se radujem novom dizajnu koji sam osmislila! A do tada, samo da vas preduhitrim: washi traku možete kupiti u online šopovima poput ebaya, ali od skoro i u preslatkoj fb radnjici Srećno dugmence, koja ih nudi po vrlo povoljnim cenama. Ja sam svoje favorite već rezervisala! * Razmeni se možete priključiti u fb grupi Dobri čajevi - razmjene i druženje.






čaj

Prolećna razmena {primljeno}

May 27, 2013

To što nisam pisala više od mesec dana o čajnoj razmeni, ne znači da nisam učestvovala u njoj. :) Zapravo, nisam učestvovala u onim oficijelnim, ali onako, kradomice u privatnim - jesam, jesam. Pripremila sam dva posta: u ovom je zbir onoga što su mi drugari slali, a za koji dan ide post o pošiljkama koje sam ja slala njima. 

Iva i ja smo rešile da Bubullinu navučemo na ritual čaja. Dogovor je bio da joj pošaljemo po paketić odabranih uzoraka za koje mi smatramo da su odlični za početnike. Naravno, Iva kakva je duša, morala je i meni da pošalje isti takav paketić sa čajevima, ali + minđuve + homemade nežno rozle washi tape + pisamce + ivadidit. detalje poput vizit karte (na kojoj je info kucan na praaavoj pisaćoj mašini!), pa pečat u gipsu, pa malo poštanskog konca, ma ih! Čajeve koje sam dobila u paketiću, odmah sam smestila u novu limenu kutiju, ali avaj, o tome drugi put, u skladu sa cutensilsima.


U regularnoj razmeni, družila sam se sa Danielom iz Čakoveca (ili Čakovca, ne znam kako bih rekla, ispravite me! - nadam se da se Daniel neće uvrediti, jer ja se uvek smejem kada neko kaže da je bio u Užicama i obavezno ga ispravim). Dobila sam divaaan uzorak Podravke - čaja od šljive i moram priznati da sam se baš obradovala jer kod nas nema šljive u tom obliku. A znam koliko dobro miriše! Takođe, konačno sam imala priliku da probam i čuveni Pickwick. O ruži i lavandi biće post sa sve opisom degustacije u finim, cvetnim šoljama. 


Negde u to vreme, javila mi se lepša polovina tima Zen Majstor, sa već upakovanim paketićem čajeva iz Small Tree prodavnice. Dopala sam im se, žele da mi pošalju neke uzorke. Pa kako da se ne radujem? Zen Majstor, ljudiii! :) Odavno bih ja naručila i zen baštu, ali kako je Njanja glavni u kući, od te bašte ne bi ostalo ni Z (od zen), jer, khm, svi znamo šta mačke pomisle kada vide pesak.. Ja moram priznati da sam sve ove čajeve popila za manje od nedelju dana, jer nisam mogla da se suzdržim! Zaljubila sam se u Burbon Vanilu, i to ste mogli videti ovde. Posvećeno sam zapisala sve detalje sa kesica i sada čekam platu kako bih otišla do Small Treea u Ušću i rasplakala novčanik.


Znala sam da ću kad-tad ''dobiti'' Mariju u razmeni. I baš sam se bila obradovala, jer se nas dve poznajemo nevezano za čajeve. Ona je osoba na koju ne možete da ostanete ravnodušni, a isti dojam ostavljaju i njeni čajni paketići. Zapravo, sve što Marija uradi, jeste kreativno i ostavlja bez daha. Sećam se, prva razmena čajeva ikada, desila se kod nje na rođendanskoj žurci, gde sam ja njoj odnela Twinings Vintage Darjeeling, a ona je meni poklonila punu šaku kesica za čija sam imena tek tada čula. Ona je pila Yogi, još onomad pre dve godine, dok ga je Srbija samo sanjala. 

I da se vratimo na razmenu.. Pošto smo komšinice, odlučile smo da ovaj put preskočimo slanje poštom i da sa nađemo u Božidarcu na Consecration svirci, taman beše neki okup ekipe. To veče sam dobila ovaj magični zamotuljak. I sutradan, kada sam jutrom otvorila oči, znate šta sam prvo uradila.. Otpakivanje! Sve je pažljivo pravljeno, do detalja! Čak i crne kesice u koje je umotavala čajeve, sama ih je farbala. A da ne pominjem nalepnice sa nazivima, kao i možda omiljenu teglicu, farbanu, pa uvijanu u kanap, pa sa crtanom ilustracijom i pisanim natpisom.. Ne znam, nemam reči. Eno je, stoji na čajnoj polici, u prvom redu, sva ponosna. Čuva čaj od uve u sebi. 





Još jedna pošiljka od Zzove (Žove)! O prvoj ste mogli da čitate ovde. Stiže ona, tako samo iznenada, k'o iz neba - pa u rebra (bravo Ivana, rekla si kako valja, ovaj put nisi obrnula). Puna boja, mirisa, detalja, srcotufna.. Pa pisamce, pa instrukcije čak plastificirane! Da mi ona nije poslala ove Fructus čajeve, ne bih ni znala da su ovoliko napredovali sa ambalažom i izborom ukusa.. Beli čaj sa aromom dinje - ma ljubav! Ova dva u rinfuzi, što su avanturiste i vole da putuju s jednog kraja planete na drugi - čuvam. Smeši im se neki ledeni čaj. 

 * Možete nam se pridružiti u sledećoj razmeni u grupi ovde. 




kukuruz

Ljuta pizza

May 24, 2013

Nisam ja ljuta, pizza je. :) I to onako, taman, da ne gori, al' da prija. Ja lično, volim ljutu klopu, ali samo ponekad mogu da je jedem, jer mi ne prija stomaku. U kući uvek imamo neki dobar kulen, ali ja ga jedem tek kad su oči gladne, i to jednu krišku i posle prekukam. Takođe, volim i meksičku hranu, jer mogu da eksperimentišem sa ukusima, mogu da pravim tortilje koje su ljute i blage, a da im je obema ukus i uživanje u istom - nepromenjeno. 

Ovaj put nisam spremala tortilje, ali sam spojila meksičku i italijansku kuhinju: pizza sa ljutim nadevom. Ne za mene, narafski, već za M. 

U pitanju je pizza sa svežim sastojcima, te ću je etiketirati tagom zdravo gde sakupljam recepte za koje smatram da su dobra alternativa onome što inače pronalazimo po fast foodovima, pekarama i supermarketima. Ne sadrži kvasac, dodatke u testu u vidu jogurta, jaja i sl., ne sadrži punomasne sireve, šunke, kečape, itd. Bilo bi sjajno kada bih posedovala svoju baštu u kojoj bih gajila pasulj, mlekaru u kojoj bih čuvala sir i vodenicu u kojoj bih mlela brašno - ali kako to nije slučaj - pasulj je iz konzerve, dok je kukuruz zamrznut. Paradajz i bosiljak su iz moje bašte, barena slanina je kupljena kod proverenog mesara, sir iz Kraljeva i biber sveže samleven (što smatram vrlo bitnim).


Potrebne namirnice za jednu veću pizzu (testo):

 - 200g brašna (tip 500)
- oko 100ml mlake vode
- 1 kašičica morske soli
- 1 kašičica šećera
- 2 čena sitno seckanog belog luka
- 1 kašika maslinovog ulja
- bosiljak

 Potrebne namirice za nadev:

 - 1/2 konzerve crvenog pasulja
- 1/2 šolje kukuruza šećerca
- 1/2 šolje seckane barene slanine
- 100g mladog sira
- nekoliko zelenih maslina
- 2 stabljike seckanog mladog luka
- 5 čeri paradajza
- 1 kašika tucane paprike
- mešani biber
- sveži bosiljak
- maslinovo ulje
Umešajte sve sastojke za testo u brašno, pre nego što dodate vodu. Kada dodate vodu, umesite testo tako da bude vrlo glatko. Uvijte ga u prozirnu, prijanjajuću foliju i ostavite u frižideru nekoliko sati. Kasnije ga premesite još jednom i dobro razvucite, tako da njegova debljina ne bude veća od 5mm. Stavite rernu da se greje na što veću temperaturu (kod mene je max 300 stepeni, dakle do 300-350).

Ljuti sos od paradajza ćete dobiti tako što ćete blenderom usitniti paradajz, svež bosiljak, kašiku maslinovog ulja i kašiku tucane paprike. Sos premažite po testu koje ste razvukli i prethodno postavili u pleh za pečenje. Vodite računa da sos bude premazan po sredini testa, tako da ostane po 2cm suvog testa po obodu. 

Pasulj procedite i tako ga u celom zrnu pospite po testu i sosu. Dodajte kukuruz, seckane masline, barenu slaninu, mladi luk, mladi sir i sve to začinite sveže mlevenim biberom (ja koristim mešavinu belog, crnog i zelenog) i listićima bosiljka. Ivice testa koje su bez nadeva, uvijajte u krug (kao kada se uvija kružna gibanica) u jednom pravcu, tako da dobijete nešto poput pletenice. Možete je premazati hladnom vodom. Pizzu stavite u rernu i pecite svega 7-8 minuta, dok ne primetite da su ivice testa porumenele. Biće superhrskava, videćete! 

Moj predlog za serviranje jeste ljuta pizza sečena na pravougaone šnite, uz hladno, svetlo pivo, recimo Paulaner! :)



blog

Popodne u pastelnim tonovima

May 21, 2013

Kako se ptičica Matilda nadala, dobila je jedan fin bidermajer. Iliti, kako smo se nadale, dobile smo sjajno popodne, plus još malko više od toga. 

Kada su krenuli dogovori oko viđanja i kafenisanja, nisam ni slutila da će taj dogovor prerasti u ovakav dan! Nedelja, rano popodne, predivno proleće. Mesto okupljanja je preslatka Bašta - Džez kafanica. Znate, to je ono mesto iz bajke, poput onih koje viđate po stranim editorijalima, indie filmovima i spotovima. Shabby, cvetno, vintage i ušuškano. 

Deo tima Kako sam se nadala, kreće sa dekoracijom: ''Hoćemo li da cveće stavimo u tu ili tu čašu, a gde nam je voda, pa ne može cveće bez vode - gde da nam uvene?!''.. Jelena nastavlja da pažljivo prebira po laticama, traži one lepe, sveže. Onda se prihvata makaruna koje smo dobile od Fini cice i krije ih od nas, jer mi ne umemo da se obuzdamo. ''Ma samo jedan da proooobamo, vidi ovaj, neće nikome faliti!''.. Jer boje mame, i onda kada probaš jedan i okusiš taj intenzivan, fantastičan ukus, u klopci si. 

Vadimo porcelan koji nam je poslala Tamara iz Matilda So Chic carstva. Kako otpakujemo novu šolju ili posudu, tako se Džez Bašticom prolome uzdasi i predugi ''Jaaaooo!'' ili ''Kako je slatkooo!''.. Skoro pa se otimamo oko bone china šolja sa tufnama. Jelena kreće da ređa šarene makarune na postolje za kolače, uh, dobro je, nismo sve smazale.

U tom momentu stiže šefica. Dragana iliti Nasmej se, pričica! Brzim i iskusnim pogledom, odmerila je dekoraciju, naše stajlinge, frizure, ali i makarune. ''Sve je OK!'' - odobrila (nas) je. Hajde, krećemo, sedajte, uživajte. 


Uvek će biti onih zlih jezika koji će naći manu u svemu, praviće problem tamo gde ga nema, ljubomorisaće jer sami manjkaju maštom i kritikovaće sve, jer ne znaju šta bi sa sobom. Mesta za takve ljude se zovu comment boxovi na stranicama dnevnih novina, gde se druže ljudi koji vole da zrače. Ali ne pozitivno. Ovaj blog, kao i blogovi svih dama koje su učestvovale u ovom druženju, jesu srećna mesta. Male oaze koje kriju lepe stvari, čije se vlasnice raduju malim stvarima i uživaju u životu onakvom kakav jeste.

Iz tog razloga, ovaj naš mini okup, bio je.. pa, jedno preeedivno druženje! Ne sećam se kada sam se poslednji put toliko cerekala, potpuno zaboravivši na činjenicu da smo pod budnim okom kamere, da nas neko fotografiše, da hvata svaki delić naših impresija, pokreta, slatkih detalja ali i sitnih nesavršenosti. Ne znam ni sama koliko smo viceva i fora ispričale, koliko makaruna i jagoda smazale.. Znam da smo posrkale čitavu limunanu (i tražile još), kao i da smo prisvojile sve slamčice i šoljice. 

Kao i sve pripadnice lepšeg pola, izgled nam je bio bitan. Daj da namestimo frizure, da podesimo šminku, pa da poravnamo suknje i proverimo da li je sve na mestu. Trema, čitavu sekundu. Posebno ja, jer nisam fashion blogger. Navikla sam da stojim iza aparata, a ne ispred. Ali mislim da sam se snašla, imala sam dobar tim uz sebe, kao i ljupku Draganu koja nas je pustila da se igramo do mile volje. 

Ono što je najbitnije, jeste trenutak kada smo dobile gotove fotografije i kada smo ih pregledale. U potpunosti jednoglasno, komentar je bio sledeći: ''Toliko smo se lepo provele, toliko ismejale, toliko opustile, da na kraju dana uopšte nije bilo bitno kako smo se namestile, da li je nekome pramen ispao, da li se nekome videla ''loša'' strana profila i slične problematike!''.. Bile smo sladoledaste do kraja i to je ono što je bitno. :) Savršeno popodne u pastelnim tonovima.

Želim da se zahvalim devojkama na pozivu, na druženju, na vicevima, slatkišima, škljocanju i cutensilsima.
❤






















Dame iz tima Pastel:

Anja - Anja's runway
Jelena - LoveLeyla

Fotografija - Nasmej se, ptičica!
Dekoracija - Kako sam se nadala
Organizacija - Jedan frajer i bidermajer
Makaruni - Fini
Porcelan - Matilda So Chic

* Slamčice možete naći u Kliker Giftshopu u Svetogorskoj, kod Ateljea 212. :) 


fotografija

Male stvari

May 20, 2013

Odlučila sam da ovaj post bude galerija hedonizma u kome sam uživala od početka proleća. Toliko sam se psihički namučila prošle godine, posebno tokom zime, da sam sada rešila da samo ćutim i uživam. Da se prepustim, da beležim, da škljocam i pamtim. Da se napunim dobrom energijom, da napravim štek, za one dane kada ne ide sve kao po loju. 

Ne kažem da je sada sve sjajno, muče me i dalje neki bitni životni problemi, ali sada barem imam izbor. Umesto da se skrivam u kući, da bežim od ljudi, da sve odlažem za sutra - ja sam izašla napolje. Obojila sam sebe, svoj dom i svoj radni prostor u boje. Opskrbila sam se najlepšim šoljama da mi ulepšaju jutarnje kafe i čajeve, udesila sam mini baštu da me uveseljava svakim rađanjem sunca i omiriše tokom svakog zalivanja u sumrak. 

Sve češće se budim ranom zorom, tamo negde oko pet i onda par minuta posmatram prizor u kome glavnu ulogu igra tek poneki zrak svetlosti koji obasjava mlade, zelene listove. Cveće se polako budi, ali sve miruje, tišina je. Njanja spokojno spava sklupčan u mojoj fotelji i kroz otvoren prozor, oseća se onaj sveži jutarnji povetarac. Osmeh je tu, prirodno. Samo se umeškoljim još malo i krmeljavim očima gvirnem još koji put na taj mali raj i ponovo zaspim.

Kada vam dan počne na taj način, sve je nekako lakše. Kao da ste dobili neke posebne superpowers koje vam omogućuju da vidite skriveno, da opazite detalje, male stvari koje vam čine život, koje vas nagnaju na radovanje. Jer vreme prolazi neopisivo brzo, godine se ređaju jedna za drugom i dok trepnete - već ste potrošili nekoliko decenija. OK je imati krupne ciljeve, ali da biste stigli na XX sprat, morate proći mnogo stepenika. Hajde, probajte da vam svaki stepenik otvori novi vidik i obavezno zastanite na međuspratu, osvrnite se, nasmejte se i onda nastavite dalje. 

M83 - We Own The Sky  {Because, we really do!} ♫