Gledam na ovaj moj blog kao happy place, mesto gde znate da nećete imati onaj elegični osećaj nakon čitanja, kao da ste upravo sišli sa stranica tabloida ili nekog kukanja na Facebook i Twitter statusima (mada počelo je i na Instagramu), jer malo li nam je toga?
Zbog toga pišem samo kada sam dobro raspoložena i kada smatram da ću nekom pričom makar jednog čitaoca bocnuti dobrom energijom ili idejom.
Moram priznati da ima dana kada se zapitam zbog čega sve ovo radim i da li ima poente pisati iznova i iznova o tim malim trenucima sreće i opisima momenata koji moje bližnje ili mene čine srećnim. Ima li poente pisati o nečemu tako jednostavnom, kada se svakodnevno susrećemo sa ozbiljnim i komplikovanim izborima, situacijama, problemima i strahovima?
A onda se zamislim. Šta je to bitnije i ozbiljnije od bivanja srećan u životu? Šta je to toliko bitnije i važnije i ozbiljnije od stvaranja života, odnosa i okruženja u kome smo istinski srećni? Da li smo zaboravili kako je to biti srećan ili koliko je samo malo potrebno da do tog osećaja dođemo?
Da li smo zaboravili koliko je minuta dnevno potrebno kako bismo nekome popravili dan ili učinili ga posebnim? Da li smo se toliko duboko izgubili u mračnoj oluji današnjice i potpuno izgubili veru u nešto što nije zlo, iskvareno, brzopleto i drsko?
I onda napišem post sa darivanjem i upitam vas jedno toliko lako (da li je?) pitanje, na koje niste morali da odgovorite kao da očekujete Pulicera i samo mi se desi OS update: faith in humanity restored.
hvala Sonji Lazukić na ovoj meni omiljenoj fotografiji |
Hvala vam na komentarima koje ste ostavili, zaista sam uživala u čitanju i čitavo vreme sam se smešila i (one koje poznajem) zamišljala vas kako zaista živite te divne, srećne trenutke.
Baš zbog tog ogromnog feedbacka i toliko vas koji su se javili sa komentarima među kojima nismo mogli da odabremo samo jedan, odlučili smo da zavrtimo random.org.
Tako da, odgovor koji dobija re:art poklon jeste komentar (ne računam onaj moj upad među komentare) pod brojem 10: MOJKUTAKSVEMIRA
Autorku komentara ću zamoliti da se javi via e-mail na: slurporama@gmail.com kako bismo se dogovorile oko slanja paketića.
Svima ostalima još jednom hvala na učestvovanju, ne klonite duhom, biće uskoro novih darivanja, a ja vam zadajem zadatak da čim pre ostvarite vaše letnje ugođaje o kojima ste pisali.