Kada bih morala da odaberem pesmu koja bi opisala taj dan, stvarno ne bih umela. Sedim i slušam plejlistu koju smo pravili i nekako mi svaka stvar ide uz Gozbu, svaka mi je dovoljno poletna i srećna. Evo, da je podelim sa vama, mislim da ćemo se složiti:
Znate ono kada se snima neka filmska trilogija, pa drugi deo nikako ne može da nadmaši prvi. Iskrena da budem, ja sam tako mislila da će biti i sa Gozbom. Ona prva je morala da priraste za srce i bila sam ubeđena da nijedna druga ne može biti kao ta. A onda se desila druga po redu.
Ustali smo zorom i polako se uputili ka salašu sa gepecima punim tanjira, kutijica sa hranom i gajbi sa dekoracijom. Sve onako zvecka vojvođanskim putem, svako u svojim kolima, svako sa osmehom na licu i nadom u mislima. Nadamo se lepom danu, samo da nas sunce obraduje.
Nakon onako kišnog leta, mislila sam da će nas na jesen zateći potop. Međutim, zamislite sredinu oktobra, trideset stepeni i zlatni pun krug visoko na nebu. Nema ni oblačka, samo spori povetarac koji povremeno prevrne neku salvetu na stolu. Nismo u kaputima kako smo planirali, niti smo unutar kuće čika Nikole čiji je salaš, već smo napolju, u vinogradu - na našu ogromnu sreću. Nije pala kiša, pa da se ne može obići zemlja oko salaša i ne duva vetar toliko jak da može oboriti svu dekoraciju. Već je onako, savršeno.
.jpg)
Čini mi se da sam već nekada Gozbu uporedila sa filmom. A nije da pričam gluposti, zaista mislim da smo taj dan oživeli priču sa platna. Režiser je uhvatio savršeno svetlo, strpljivo je čekao zalazak da bojama da tu zlatnu patinu i da senke dobro naglase teksture. Scenograf se potrudio majstorski, jer obrisi Fruške Gore kao da su bili pravi. Muzička podloga je bila pažljivo odabrana da ne remeti taj spokoj Perkovog salaša. Čak su i glumci bili vidno raspoloženi, smeh se čuo svuda na imanju.
Kada smo se odlučivali za dekoraciju, želeli smo da se u potpunosti uklopi u okruženje imanja, tako da njegovu lepotu ne sakrije, već istakne. Zbog toga smo odabrali prirodne materijale i dekoraciju, poput drveta, lana, pak papira, kanapa od jute i bundeva upletenih u bršljan. Dodatak stakla u paru sa keramikom, doprineo je svetlucanju pod suncem i odsjajima koji su bili savršen dekor fotografija.
Kako nije bilo osvetljenja u vinogradu, morali smo da se okrenemo svećama, khm, brojnim svećama i fenjerima. Naravno, tek je igra njihovih plamenova doprinela atmosferi.
Od sudova smo iskoristili sve nasleđeno što smo mi kao tim imali, pa smo ih mešali sa rustičnim komadima sa salaša. Taj dan je između ostalog bio i jedno instant nostalgično iskustvo, ako se samo prisetim Smederevca, lončića i emajl vangli na tufne...
Ne možete da ne budete srećni kada doživite takvu nedelju. Sa pogledom na sve te prirodne lepote, boje i ukrase i sa omamljujućim mirisom gulaša ili humusa od bundeve u nozdrvama... Dođe vam samo da ukradete neku prostirku i izvalite se na travu dok sunce proviruje kroz krošnje. Jesen je, a obrisi su zlatni i zemlja je topla.
Ja sam bila tako rasterećena. Znala sam da kakvu god dekoraciju postavim, imaću salaš kao scenografiju i neće mi biti teško da na kraju dana uzdahnem od zadovoljstva. Ovaj put sam bila odmornija i jedini zadatak koji sam sebi zadala, jeste bilo uživanje i ćaskanje sa gostima. Želela sam da se sa svakim upoznam i popričam, a ako stignem i nazdravim pa i više puta, jer zaslužili smo.
.jpg)
.jpg)
.jpg)
Da smo mogli da biramo bolji tim Prijatelja Gozbe za ovu jesenju, ne znam da li bismo uspeli u tome. Tu je bila divna Bojana koja nam je svojim porcelanskim tagovima ulepšala svaki poklon paketić. Čeda i Nevena su se pobrinuli za savršeno piće uz gulaš, dok je Mila imala pune ruke posla oko slanja začina kako bismo napravili idealnu mešavinu za pitu od bundeve.
Porcelanski tagovi by re:art.concept
American Pale Ale i belgijski Wit by Zebrew Nanobrewery
Mešavina začina za pitu od bundeve by Kuća začina Ruzmarin
Hvala vam!
Možda je najlepši dekor zapravo naša sreća i drugarstvo. Sigurna sam da ljudi osete to ushićenje kada pričamo o Gozbi i onome što stvaramo. Zbog toga mi je drago što sve više i više ljudi želi da bude deo Gozbe za tim našim stolom.
.jpg)
Način na koji La priča o hrani koju sprema i sa kojim iskusnim zamahom uvija kremu na kapkejksima, dovoljan je razlog da želite da se motate oko nje dok je u kuhinji. Uvek će vam lukavo doturiti neki savet kroz smeh i nakon druženja sa njom želećete da se takmičite za Mišlenove zvezde.
Sva sreća pa je taman pao mrak kada smo poslužili slatkiše, inače ne znam kako bismo smeli da se gledamo sa onoliko punim ustima ukusa. Ne mogu da prebrojim glasove, ali mislim da je čokoladni kapkejk sa filom od džema od šljiva podjednako pobednik kao mini tartovi sa nadevom od bundeve i šlagom sa lešnicima. Ma samo dok pobrajam sve ove sastojke i sećam se aroma, nekako poželim da se taj dan nikada nije završio.
.jpg)
.jpg)
I pre nego što ovako osveženih sećanja odem na spavanje, želim da kažem da bih pisala o svojim utiscima do naredne Gozbe. Ali plašim se da svojim rečima ne pokvarim lepotu ovih fotografija, za koje mislim da su 110% prenele atmosferu sa salaša. Iznova i iznova ih otvaram i gledam i svaki put primetim neki novi deo kadra i onda se zadovoljno smeškam sama sa sobom i tiho šapućem: ''Kako nam je bilo lepo''. Sonjita, hvala ti što si uspela da uhvatiš svaki delić naše sreće.
Na kraju Gozbe, dana i posta, želim da se zahvalim našim muškim članovima tima, što su bili tu da nam pomognu kako bismo zajedno kreirali jedan ovakav filmski dan. Hvala kume, Borise, Miljane i Matija.
Hvala još jednom našim veselim gostima, bilo je pravo zadovoljstvo čavrljati sa vama i podeliti po koju priču uz topli čaj i slatkiše kraj vatre.
I hvala čika Nikola, teta Milice, Boško i Tanja na salašu, kuhinji, vinogradu, ljubaznosti i poverenju!
od srca,
