Sećam se da dok sam živela kod roditelja, volela sam da spakujem ručak na poslužavnik i odnesem ga u svoju sobu da klopam na krevetu ili za radnim stolom pred računarom. Znam da su me moji večito grdili zbog činjenice da sam tada sve više izbegavala zajedničke obroke i obedovanje za trpezarijskim stolom. Ali tako to valjda ide kada ste mladi i brzi, samo daj da se završe te ''porodične'' obaveze i da se pobegne u svet knjige, filmova ili negde napolje u provod.
Kada sam počela da živim sa Matijom, tada sam i počela da kuvam, odnosno da uživam u tome. Naravno, želela sam da svaki obrok serviram na trpezarijskom stolu, uz lepe tanjire, salvete i čaše, poneku sveću ili cveće. Samo što nismo imali trpezarijski sto. Kako smo oboje radili od kuće, mesto stolu za ručavanje smo ustupili velikom radnom stolu, koji je većinu vremena bio glavni kutak u kome smo boravili, pa je svojevremeno glumio i trpezarijski sto. To je ono što ubija čar svakog pažljivo pripremljenog obroka - jelo ispred monitora sa poslom.
Onda smo se preselili u ovaj stan i nasledili smo Nanin sto iz kuhinje. Sećam se da smo u potpuno praznoj kuhinji, samo sa stolom i dve stolice, ručali prvi dan po doseljenju i radovali smo se neobaveznom ćaskanju koje nije sadržalo priču o poslu, salvetu na tastaturi i miš uprljan mrvicama ručka.
Taj sto smo usled renoviranja zamenili drugim, a onda sam insistirala da u projektovanju kuhinje tata i ja ugradimo zasebnu radnu ploču ispod police za čajeve koja bi mogla da posluži kao mini verzija šanka i trpezarijskog stola. Tako da se sada radujem kada mogu da ostavim posao na pola sata neko vreme i odem na miru do druge prostorije i tamo uživam u ručku sa mužem ili gostima (i mačećim mangupima).
Kada sam se selila iz doma mojih roditelja, mama mi je poklonila porcelanski set tanjira koji je kupila u Grčkoj kada je bila mlada. Set je svetlo bež sa maslinasto zelenim kružnim linijama po obodu. Volim ga mnogo i koristimo ga svaki dan. Međutim, kako smo konačno završili sređivanje kuhinje u potpunosti i to nakon godinu dana od doseljenja u ovaj stan, dosta stvari sam želela da promenim/poklonim/sklonim, kako bih osvežila novu završenu prostoriju u domu i obeležila otvaranje sezone* gozbi na balkonu. Nazovimo to osvežavanjem rituala.
*Imam to neko svoje pravilo da stvari koje volim delim po godišnjim dobima. Tako da svake sezone, određene (recimo) šolje sklanjam u kutije i vadim one koje više odgovaraju npr. proleću - a to su one sa cvetnim šarama i veselim bojama. To radim jer ne želim rutinu i naviku, ne želim da mi stvari dosade, jer vrlo često se dešava da mnogi od nas favorizuju jednu te istu stvar. Call me a super-cup-freak, but I'll blame it on ma Nanna.
Mislim da ne možete da zamislite moju sreću kada sam jednog popodneva naišla na novu radnjicu na Kaleniću! Znam da sve moje srodne duše koje uživaju u cutensilsima znaju da je ''Nova radnjica na Kaleniću'' zapravo šifra za neko magično carstvo. Dokaz za to je uglavnom moj odgovor na pitanja: ''A gde si kupila to i to?'' koji je u većini slučajeva upravo pomenuta rečenica sa početka pasusa. Dakle, naišla sam na Artology, gde sam zaslepljena bojama i šarama, materijalima i teksturama, pomislila: ''Vlasnica ove radnjice ne zna šta ima, pa ovo je Meka za sve ljubitelje onih stvari sa Instagrama!''.
Kući sam se vratila sa svežim rotkvicama, mladim lukom, salatom i mekanim libanskim hlebom koji mi je omiljena stavka na putu kući, ali i sa novom keramikom. Ručak smo naravno tog dana jeli serviran iz novih posuda, a ne mogu poreći da rotkvice izgledaju neodoljivo u tanjirima sa ovim šarama.
Hvala vlasnici ove divne radnje Olgi i hvala Olginoj mami na rečima hvale! :)
Tanjiri, činijice, čaše, šolja, salvete i boca za vodu - Artology
P.J. Artology Store u Shopping Centru Stadion Zaplanjska 32, Beograd
P.J. Artology Makenzijeva 66, Beograd
Od kada radim van kuće, vodim računa da posao ne donosim kući. Trudim se da onim danima kada nisam u Jazz Bašti nakon regularnog posla, isključim sve što može da pišti, svira, cangrće, šalje notifikacije i slično. Trudim se da pravo sa vrata isključim mozak i posvetim se dečacima koji me čekaju doma. Obično Matija i ja kuvamo ručak, dok Njanja i Vini čekaju na balkonu da im se pridružimo. Vini je trenutno u pubertetu, pa motrimo na njega malko više dok je na balkonu, kako ne bi imao sjajne ideje sa letenjem kao što je nekada Njanja imao.
Onda se svo četvoro uvalimo u fotelje i jastuke, i uz veselo čavrljanje, ja osećam kako mi se ceo organizam relaksira. Naravno, Njanjović i Eurokremić Franko Nero, Vini čavrljaju sa golubovima na simsu susedne zgrade i mislim da im grdno prete, ali bitno da je veselo, zar ne? :)
Prošle godine sam debelo zakasnila sa sadnjom biljaka. Balkon je bio ozelenjen tek sredinom jula i tada ne samo da nisam imala šta da sadim, već sam bila uskraćena za čitavo jedno godišnje doba sedenja i kafenisanja u fotelji među procvalim zelenim pupoljcima i listovima. Ove godine sam rešila da nadomestim propušteno, pa sam već početkom aprila imala zasađeno prvo semenje. Neke biljke su preživele zimu, pa se ponovo družimo i ove godine, ali ima i novih eksperimentalnih sorti - da opipamo puls Vračara i njegovu klimu. :)
Nisam sigurna da li će balkon izgledati isto kao i prošle godine (ako niste, obavezno čekirajte ovaj DIY post o tome kako sam sama sredila balkonsku oazu), ali već vidim neke izmene. Drugari iz Urban Jungle Bloggers - Igor i Judith - imali su veliki uticaj na mene tokom ovih par meseci hibernacije flore, pa sam već tokom prve nedelje otvorenog balkona, sakupila sve saksije i vazne koje imam, a da su mogle da se uklope u moju zamisao.
Zamisao: retro, etno, eklektično, kroz sukulente i čitave familije kaktusa posađenih u zemljane posude, mamine vaznice iz Meksika, ćase za so, pjadele za začine i čajeve, itd. Organski i natur stil je polako počeo da se širi iz jednog ćošeta i radoznalo ga puštam da vidim kako će preostale skandi sivo&bele sitnice da menja do kraja balkonske sezone.
Dok ne upoznam navike svih mojih novih stanara u mini bašti, ne bih pisala detaljnije o sadnji ove godine, pa ću vas do tada prepustiti Njanji i Viniju koji su ponekad prave Persa i Sida iz ''Pop Ćira i pop Spira'', odnosno radio Mileva x 2 koje moraju da isprate svako dešavanje u komšiluku.
P.S. Vini je baš porastao, zar ne? Veći je od svog oca, koji inače živi par prozora dalje niz ulicu. :)