about me

Go With The Flow

December 31, 2016


Za 2016-tu nisam imala neke grandiozne želje. Samo sam želela da mi zdravlje bude bolje i da otputujemo makar nekuda na leto (dakle da konačno imamo pravi godišnji odmor).


Godina je počela dobro, uspeli smo da sredimo čitav stan baš onako kako smo želeli i da u 2016. uđemo bez kutija od selidbe po sobama, bez viška stvari iz prošlih života i bez generalno previše obaveza.

Iako nisam prekinula pauzu sa blogom do proleća, bila sam vrlo aktivna na Instagramu. Prve saradnje su počele već u januaru i bila sam srećna što mi se pružila mogućnost da sarađujem sa omiljenim brendovima Moj Pozitivdžija i Кафетерија

Eh, a onda je stigla čuvena fotelja. Napravila je haos na Instagramu, te kada sam pregledala statistike za ovu godinu, skontala sam da je ona pokupila više lajkova od svih šoljica i mačaka koje imam, haha. 


U martu sam odlučila da wallpapere koje toliko volite, podignem na sledeći nivo i počnem da objavljujem i kalendare za aktuelni mesec koji idu uz njih. Sjajan potez moram priznati - sada svaki dan znam koji je datum hehe. 

Saradnja koja mi je najdraža jeste upravo sa Bojanom i re:artom, a u 2017-oj ćemo slaviti četvrtu godinu uspešnog druženja i razmena kreative. Iako je ta ''poslovna saradnja'' prerasla u prijateljstvo, i dalje obožavam da sa njom osmišljavam nove projekte, a u sledećoj godini će ih tek biti (namig). 


I onda koooonačno, dešava se saradnja sa Branom i Jovanom koju smo planirale jedno 7-8 meseci, ako ne i duže. U okviru Branine enterijer rubrike (inače, jedna od omiljenih mi rubrika na čitavoj domaćoj sceni) - gostovali smo mi, Dagovići i naš stan. 

Planiram da pozajmim te Jovanine fotografije i objavim jedan zaseban post ovde na blogu, a do tada ko nije video - post u celosti možete čekirati kod Brane - Martovska enterijer priča: 50 kvadrata apsolutnog sklada. 


I onda, u aprilu - eto mene nazad na blogu! Jako sam se bila uželela pisanja, ali ta pauza mi je bila preko potrebna i morala sam da se dogovorim sa sobom kako želim da izgleda budućnost mog bloga, pisanja i koncept postova. 

Od tada se trudim da budem redovna i vidim da to primećujete i pohvaljujete. Ali ne, ipak hvala vama što ste tu da me motivišete. 


Sećate da sam na početku posta rekla da sam za ovu godinu želela da budem bolje sa zdravljem? Haha - Kosmos kaže ne može. 

Za zimsku Gozbu u Novom Sadu sam se strašno razbolela, gorela sam od jako visoke temperature, tako da sam morala da je propustim i da javim društvu bukvalno u 5 do 12 da ipak ne stižem. Matija je kasnije užurbano vozio svu dekoraciju u NS, koju smo nameštale preko vibera ofc.

Onda nam se pogodilo da smo imali dve Gozbe u mesec dana. Znali smo da će biti opasno naporno sve to organizovati u tako malo vremena (posebno ako znate činjenicu da mi jednu gozbu planiramo i po nekoliko meseci).

Ali izveli smo obe i to vrlo uspešno!

Prvo smo bili u Istri gde je bilo neverovatno, a onda i na Petrovaradinu, gde je ujedno bila i poslednja Gozba ove godine. 


Leto je otvorilo sezonu sladoleda, pa sam ponovila takođe jednu od dražih saradnja - sa brendom Home Made Company. 

Usledile su i saradnje sa izuzetno dragim ljudima koji stoje iza brendova Principessa, Betonica i Nervosa Corner

Takođe, sarađivala sam i sa brendom Weleda, gde je moja fotografija pobedila na foto-konkurusu i našla se u ovogodišnjem kalendaru za mesec septembar. 

Ujedno, u tom nekom trenutku sladoled manije, počela je i moja višemesečna kolaboracija sa kompanijom Nestlé, za čiji sam brend Nirvana sladoled radila fotografije.

Bilo mi je zabavno kada mi se jedna draga devojka javila da mi kaže kako je videla na Nestlé Instagram profilu moje fotografije (prepoznala je po fotelji hehe), ali da nisam bila potpisana, pa se bila zabrinula. ♡


Jednog vikenda sam ugostila Sonju kod mene na ručku i tada su nastale jedne od meni omiljenih fotografija na ovom blogu ikada. Bilo mi je žao da ih sve objavim u jednom postu, pa sam ih izdelila u tri priče.

Priča o Kalenić pijaci, priča o voljenju sebe i priča o bojama našeg doma


Post Volite sebe jeste vaš i moj omiljeni post ove godine. Toliko sam samo emocija, iskrenosti i sebe unela u njega, da sam dobila temperaturu dok sam ga pisala. 

Nikako mi nije bila namera da on bude neki instant boost pregleda i lajkova, čak sam bila ubeđena da ću dobiti i negativne komentare na njega, ali sam ipak rizikovala, jer sam želela da budem iskrena prema sebi i da kažem javno sve što me muči godinama. 

Ne možete da zamislite koliko mi se ljudi samo javilo nakon te priče, posle sam nedeljama odgovarala svima, razmenjivali smo iskustva i čitala sam njihove priče nakon kojih smo se zajedno smejali svim mukama koje su nas zadesile. 

Mnogi su pitali, pa da kažem i ovde, nadam se da će 2017-ta doneti novi post u kome ću moći da pišem o dobrim rezultatima.


Imala sam priliku da sarađujem i sa Coca-Colom na njihovoj limited edition bočice kampanji. Iskrena da budem, plašila sam se kako će moji čitaoci da prihvate ove postove, posebno nakon posta gde sam pisala kako se borim sa šećerom, ali poenta cele kampanje je bila u promovisanju dizajna koji su radili naši umetnici i te bočice su postale toliko dobro prihvaćene i popularne, da se na kraju nisu pojavljivale samo u Srbiji, već i izvan naših granica. 

Vi znate koliko ja volim dizajn i koliko podržavam isti - tako da je ova kampanja - već i na sam pomen fotografija - bila zanimljiv izazov za mene koji nisam želela da odbijem. 


Ubrzo potom, započela sam kolaboraciju i sa kompanijom Somersby na njihovoj kampanji za Hot Punch

Vi koji pratite ovaj blog od njegovih prvih koraka, znate da sam počela da pišem pod kategorijom food blog. Razlog tome je bila moja velika ljubav prema food fotografiji i stilizaciji svega što ima veze sa propsima, pićima, hranom, šoljicama i posudama. 

Onda sam se malo udaljila od spremanja recepata za blog, ali sam i dalje uživala da fotkam bilo šta što bi moglo da se konzumira, a da ujedno bude prijatno vizualno. 

Kada mi se Somersby javio i kada su mi samo rekli nešto u fazonu: ''Ej Iv, ti si naša Pinterest devojka, dakle potrebne su nam fotografije svega onoga što ti kačiš na Instagram, samo zamisli vrući punč, cimet, velike šolje i zimsko ušuškavanje u domu'' - ja sam odgovorila sa da, da, apsolutno da. Tak' da između ostalih, možete videti i moje fotke kod njih na Instagramu i Facebooku

Tako je nastala i moja trenutno omiljena fotka ove foto-sezone. 


Ono što sam godinama želela, jeste da napišem taj post za Urban Jungle Bloggers. Da se igram sa njima i učestvujem u mesečnim foto-izazovima. 

Tako je i nastao ovaj post, koji je ujedno bio i moja saradnja sa divnom keramikom anaesKeramik.

Decembar je kao i svake godine bio buran, ali sam uspela da uživam i u stvarima koje nisu bile posao. Rezultat toga je ova, moja prva šolja, nastala od strane re:arta, ali oslikana mojim motivima i potezima četkice. 

Sredinom decembra smo bile organizovale i druženje kod Bojane u ateljeu, gde ste mogli da kupite neki od mojih printova. To je bilo samo opipavanje pulsa pred 2017-tu i ono što vam spremam (namig). 

I onda je konačno došlo nešto što više nisam mogla da odlažem - moje suočavanje sa video formatom i moje pojavljivanje ispred kamere. Sve je krenulo nakon ovog videa i otvaranja YouTube kanala, u kolaboraciji sa VIP Mobile.

Ubrzo sam prešla i na Instagram Story, gde sam počela da se rastrtljavam u kratkim video klipovima i tako je i nastao mega popularni tutorijal za iscrtavanje prozora tečnom kredom. Možda napravim kolaž od svih fotografija koje su mi divni ljudi slali tokom decembra da mi pokažu kako su oni ukrasili svoje domove nakon ovog tuta. 

A postove na blogu sam završila ultimativnim sklupčavanjem u praznično okićenom domu uz saradnju sa Kloopkom


Ono o čemu vam nisam pisala ovde jer nisam želela da mračim, jeste da sam nestala sa mreža tamo u periodu avgusta-septembra jer sam se bila razbolela (ponovo, da). 

Matija i ja smo planirali put u Italiju preko pola godine i bili smo zamislili jedan hedonistički, ali i aktivan Cinque Terre odmor sa posetom Azurnoj obali. Međutim, dve nedelje pred polazak, ja dobijem boginje i upalu pluća. Leto, 40 stepeni, a ja se preznojavam od temperature i umirem od histerije koliko su mi užasavajuće sve boginje po telu, koje su se pritom i inficirale. Naravno, put smo otkazali.

Ne možete, jednostavno ne možete da zamislite tu agoniju, bes, razočarenje, tugu. Ležala sam skoro pet nedelja u krevetu, nikuda nisam smela da idem, niti je iko smeo da dolazi kod nas. Kada smo taman odlučili da odemo na Taru i Zlatar, malo pred moj povratak na posao, kako bih na čistom vazduhu u izolaciji povratila imunitet i snagu (jer sam znala šta me je čekalo na poslu, septembarska ludnica, hello) - taman kada smo uplatili smeštaje - sutradan se Matija razboli i dobije boginje. 

Jej, leto nam je dakle bilo fenomenalno! I svakako su mi se ispunile one želje s početka posta, da budem zdrava ove godine i da odem negde na leto (sarkastični smeh). 


Međutim, tih mesec i po dana u izolaciji sa svojim mislima, donela sam neke važne odluke. Dosta sam razmišljala o stresu, svom poslu, svom životu, načinu života i organizaciji, ljudima... Svašta se desi kada čovek poludi pod visokom temperaturom između četiri zida ahaha. 

I onda sam nakon malo više od godinu dana, uspela da ohrabrim sebe i donesem neke možda lude, možda hrabre odluke, tako da sam dala otkaz na svom regularnom poslu. 

Moji roditelji su svakako rekli da sam luda, neko od mojih poznanika i saradnika je možda isto to pomislio, ali pravo da vam kažem - nešto me baš briga šta drugi misle. 

Bilo mi je potrebno da budem svoj čovek, da sama organizujem svoje obaveze, da mogu da se posvetim ilustraciji i dizajnu koji zapravo volim i da mogu da napredujem, da imam vremena da se edukujem i usavršavam. 

Kada radite full time posao inhouse grafičkog dizajnera u gigantskoj kompaniji, vi onda niste samo dizajner, već ste sve ono što čini marketing. A to je mnogo posla, koji često nije kreativan, već je samo vrlo stresna i odgovorna obaveza koju na kraju radite onako kako su vam drugi rekli da mora.

A to jednostavno nisam ja i zato sam odlučila da se od februara otisnem u solo vode. 

Ne bih da vam pričam koje su sve moje rezolucije za 2017-tu, kao što to nisam radila ni do sada, već ću vas jednostavno pustiti da sami to spoznate i vidite. 

Ali bih vam rekla da se ne opterećujete mnogo ukoliko te rezolucije do kraja godine ne precrtate kao nešto što ste ispunili, jer nema šanse da vam život uvek ide kao po loju.

Just go with the flow i probajte da izvučete ono najbolje iz situacije.

Ja uvek kažem da se sve dešava sa razlogom i evo, već 30 godina živim po tom principu i mislim da se inače mnogo manje nerviram nego većina osoba koje poznajem. 

Meni je stres apsolutni neprijatelj i ono što vam ipak mogu reći - jeste da u 2017-oj planiram da ga svedem na minimum i to je jedina rezolucija koju moram da precrtam do 31.12.2017.

*

Dragi ljudi moji, želim vam srećnu Novu godinu, volite se, grlite se, smejte se, ljubite i budite dobro. 

Au revoir do sledeće godine. 



dekoracija

Sklupčani u decembru

December 23, 2016


Pa vi niste svesni koliko dugo želim da napišem ovaj post. 

Prošle godine smo prvi put praznično dekorisali naš dom, ali kako sam pravila pauzu sa pisanjem bloga, nisam imala gde da utefterim tu sreću. 

Nije da nikada nismo imali jelku, naprotiv, nego samo duuugo nismo imali veliku jelku. I rekla sam Matiji da neću nikakve poklone za Novu godinu, već hoću veliku jelku. I divne, staklene ukrase i girlande i puno lampica. 


Jedne godine, u prošlom stanu, odumrli smo od decembarske histerije i posla i nismo stigli da okitimo kuću u decembru, pa sam je ukrašavala prvog januara ujutru. Ne mogu da vam opišem tu traumu. 

Nije do trenda ili hajpa, nije do lajkova na mrežama, nije ni do običaja, već je do te same atmosfere koju praznici dovlače sa sobom i nema šanse da joj se opirete. 


A ta atmosfera je ponekad takva, da se zaista trudim da ne prsnem. 

Da ne budem jedna od onih žena koje besomučno jure po rasprodajama i grabe sve pred sobom samo zato što krpe imaju etiketu 70% na sebi. 
Niti planiram da sa Matijom uplatim neku fancy proslavu u hotelu sa pet zvezdica, pa da onda ostatak plate sprcam na šljokenzi haljinu. 
Nisam ni u fazonu da pakujem prazne kutije samo kako bi mi nešto stajalo ispod jelke za dobru fotku na Instagramu. 
A da se razumemo, i da stoji nešto pod jelkom, ne bi dugo izdržalo - jer Njanja i Vini, dabome. 
Niti sam osoba koja mora da isprati baš svaki hajp oko novogodišnjih praznika, mada puštam Bubléa na repeat bez problema. 


Samo jednostavno volim decembar. 

Božić slavim zbog mojih, inače ako mene pitate, to je samo još jedan dan u godini kada se ne mora na posao, woohoo i kada se okupljamo kod mojih roditelja na ručku, smejemo se dogodovštinama koje mama i tata prepričavaju iz našeg detinjstva. 

Zbog toga mi je januar u redu, pomalo dosadan i dugačak, ali nije loš.
Al' zato decembar... 


Decembar projuri i obavezno nekog ošamari usput. 

Ja se i dalje držim na nogama, u gardu sam, mislim da je do dobre organizacije, ali da budem iskrena i do nula socijalnog života. 
Kada me neko zove na kafu, ja samo kažem: ''Vidimo se u januaru!''.

Nije lako, ali tako mora. Neću vas lagati - decembar je lud AF, ali to pokreće bolje od litra jake kafe. On je moj najproduktivniji mesec.


Ali ja sam najsrećnija kada sat otkuca 16.00 i kada mogu da krenem kući sa posla. 

Često ustajem i pre 6, da vam ne pričam koliko je mrak odvratan ujutru i koliko demorališe. Ali ono, ustajanje, sneni pogled na ovu trojicu što i dalje spavaju kao bebe još koji sat, umivanje, kuvanje kafe, vezivanje kose u nonšalantnu ćubu nasred glave, umotavanje u sto slojeva i pravac posao. 

Kada se vraćam kući, obično putujem 12-icom sa Brda na Vračar. Volim kada dođe ona matora što ima kao kožna sedišta, pa se ušukam na njih i obavezno zadremam. Nisam jedina... Ponekad se trgnem tamo oko Savske, pa vidim sav taj tihi narod kako drmusa glavama u ritmu tramvajske muzike za ples, dok im se zamor i seta ocrtavaju na licu... 

Kada mi dođe ona nova 12-ica, samo uđem i psujem u sebi koliko su gadna sedišta i kako bih radije narednih 45 minuta stajala i dremala, nego sedela.

Danas sam skontala da će moj strah prema saobraćaju i vožnji automobila, pobediti moja mržnja prema GSP-u.

Ali onda uđem u svoj dom i sve ponovo ima smisao.


Njanja, Vini i Matija koji me dočekuju na pragu našeg toplog stana. 
Osmehujem se i nekad naglas, nekada u sebi - kažem: ''Joj što sam srećna što sam došla našoj kućici!''.

Oblačim mekanu pidžamu i džemper, navlačim fluffy papuče i ostavljam sav haos za sobom u hodniku zgrade. 

Palim lampice po celom stanu, dok se smejemo i prepričavamo priče od tog dana na poslu. Kuvam drugu kafu, jer u decembru radim dve smene (znate ono, projekti i nakon regularnog posla - zvuči poznato?), puštamo našu plejlistu i konačno se opuštam.


Verujem da ste do sada stekli prilično dobar utisak o tome koliko volim naš dom. 
Nadam se da vam je sada jasno i da me nećete kuditi kada kažem da bih radije vikendom ostajala ovde sklupčana sa mojom mini porodicom, nego išla po ledenom Beogradu i bančila po nekim zagušljivim lokalima? 

A i pravo da vam kažem, kada već zovete na kafu, bolje da svratite do mene, jer pravim bolju od većine kafića po gradu, haha. 


A našu oazu mira posebno volim ovog decembra. 
Jer sam je delimično okitila još krajem novembra (zbog fotkanja i snimanja), tako da uživam u dekorisanju i ponekom upgradeu već dobrih par nedelja. 

Pravilo za ovu godinu je bilo: srebrno, belo, lampice i minimalno. 


Tako da je jelka centar svega, ukrašena sa dva reda žutih, toplih svetiljki i pregršt staklenih ukrasa koji idu od transparentne do bele i srebrne boje. 

Lampice smo okačili i u spavaću sobu (neverovatno uspavljuje - znam, za nevericu, posebno kada posmislite na onaj rejv mod koji imaju), kao i u kuhinju. Male, žičane jelke su ove godine zamenile girlande koje inače kačim, a umesto ukrasa koji vise sa lustera i prozora, odabrala sam dekoraciju svećama i fenjerima.


Od cveća sam odabrala eukaliptus, sveže rezan i sušeni, kao i ileks bez koga iskreno ne mogu da zamislim novogodišnje praznike. U vazne sa njima sam dodala farbane grane breze i srebrnu dekoraciju koja podseća na grane.

Čak sam ove godine po prvi put kupila i Božićnu zvezdu, ali stoji ispred vrata u hodniku. Lepa je, valjda je neće ukrasti, jer su mi ukrali neko drago cveće i saksije prošli vikend - ološ.


Prozore sam oslikala kao i prošle godine (samo s drugom temom), a koristila sam tečnu kredu marke UNI koju sam kupila u knjižari. Ukoliko ne možete da je nađete kod vas po knjižarama, probajte na papirnisvet.com.

Inače, ko nema Instagram, samo mali update - pre nekog vremena, pravila sam spontani tutorijal na Insta Pričama o crtanju sa tim markerom. Taj video serijal je bio toliko popularan, da mi se i danas, nakon dve nedelje - i dalje javljaju divne osobe koje su primenile tu ''tehniku'' i kod sebe u domu. Stiglo mi je preko 50 fotografija stanova i predivnih, kreativnih crteža po staklu. Žao mi je što Insta Priče traju samo 24h, ali to me je nateralo da se ozbiljno pozabavim planiranjem aktivacije YouTube kanala. Prošlonedeljni post sa videom je tu moju misao samo podvukao. Tako da, hvala vam na javljanju i gledanju! 


U spavaćoj sobi smo dodali ove lampice, kao što rekoh i one su dale posebnu draž onom ritualu sklupčavanja uz knjigu, Instagram prelistavanju i uspavljivanju. 

Mada i dalje mislim da je udobnosti najviše doprineo Kloopko
Kada mi se Irena prvi put javila ovde na blogu, bila sam oduševljena kada sam shvatila da ona stoji iza brenda Kloopko jastuka. 

Jer ja sam mislila da će proći još mnogo vremena pre nego što nešto takvo stigne kod nas (kao i sa većinom skandi dekora). 


Matija ih zove mozak, mada su meni i dalje savršena asocijacija na klupko vune. Mekani su, ali čvrsti, prave se od različitih materijala: pamuka, viskoze i poliestera, a punjeni su koflinom. Irena, zajedno sa svojom bakom, čini Kloopko tim i baš ove praznične sezone - izbacile su novitet, plišani Kloopko jastuk! Zašto to nisam saznala ranije gaddemet?! Zamislite samo plišani, tamno-crveni Kloopko u kombinaciji sa npr. belim, štrikanim ćebencetom... 


Ja sam naravno bila apsolutno predvidljiva, pa sam odabrala beli, tirkizni i svetlo roze Kloopko. I ne znam koji mi je draži i koji više premeštam iz spavaće u dnevnu i obrnuto, haha... 

A što je najbolje od svega, Njanja i Vini ih ne diraju, jer oni su dobili svoje jastuke od Kaće Gaj Isakov.


Kloopko je divan novogodišnji poklon ili poklon za bebce, klince i klinceze - tako da toplo i sklupčano preporučujem!

A ukoliko ste neodlučni kao ja, prvo čekirajte ove vesele Kloopko galerije: 



Ja se raspisala, a već je jedan ujutru, dajte da privodim kraju...

Želela bih samo još da vam kažem da zaista nije bitno da slepo pratite trendove kada dekorišete svoj dom, kao i dok želite da uživate u decembru i praznicima. Bitno je da ste vi srećni, da vam je dom topao (ne ono kao na termometru) i da odiše smirenom i sigurnom atmosferom. 

Mene usrećuju ove stvari koje vidite na fotografijama, mali kućni rituali, sklupčavanja i ušuškavanja, dobra plejlista, maženje sa Njanjom i Vinijem, hipnotišuća igra lampiona i cimet u kafi... 

Svako ima svoje nešto i bitno je da ne odustajete od toga, čak i kada pomislite da je detinjasto, besmisleno ili nebitno. Jer kakav bi to život bio da ne radimo detinjaste, besmislene i nebitne stvari barem ponekad? 

P.S. Ne morate da kačite na mreže kako ste pomogli nekome ove zime doniranjem viška stvari ili hrane od gozbi, samo to uradite - jer važi se čak i kada za to niko ne zna osim vas. Važi se i važno je, posebno njima



To su neka moja razmišljanja pred sneg, a vama želim lep vikend, pa se čitamo sledeće nedelje. 




Ovaj post urađen je u saradnji sa brendom Kloopko.


diy

DIY: Praznično pakovanje poklona

December 15, 2016

Večeras vas neću pitati da li ste okitili jelku, jer sudeći po vašim fejsbucima i instagramima, znam da jeste.

A jeste li zapakovali poklone za ispod te jelke?
I jeste li makar smislili kako će oni izgledati?


Znate da se svake godine, sada već tradicionalno javim sa nekim zanimljivim, a laganim idejama za upakivanje poklona - samo što to ovaj put činim na potpuno ne-tradicionalan način - video tutorijalom!

I da napomenem: mojim-prvim-ikada-u-životu-video-tutorijalom! 
Bila sam ubeđena da neću moći da izustim ni reč i da će mi se tresti ruke, međutim, ekipa koja mi je pomogla da snimimo video bila je fenomenalna, pa sam se opustila već nakon 5 minuta. 

A... ako ste pogledali video, hajte da pređemo na neki info o sve tri ideje.


Pak papir obožavam! Kupuje se u bilo kojoj knjižari i džabe je. Može da ima raznolike upotrebe, a ja sam ove godine odlučila da mi bude glavni akter pakovanja poklona.

Slaže se uz sve boje i šare, lako se seče, uvija, lepi i ukrašava. 

Moj prvi predlog za pakovanje poklona je pak papir koji je isprskan belom temperom. Odlučila sam se za belu zbog dobrog kontrasta. Mali tip: ovo nemojte da radite ukoliko se niste uvili u mušemu. Mačku ne morate da uvijete u mušemu - ne bi pomogla. 


Volim belu u kombinaciji sa srebrnom, pa sam uvezala veliku srebrnu mašnu od tila i dodala sam ukrase koje sam ''ubrala'' sa jelke. 

Ukoliko niste vešte ruke za crtanje savršenog kruga na papiru (a šestar vam je ostao u podrumu zajedno sa svim priborom iz osnovne), onda se poslužite čašom, teglom, poklopcem... Ja vrlo često te kartice probušim pri vrhu i kroz njih provučem tanju traku koju privežem za ukrase.


Moj izbor za ovu godinu je sveden, ali vaš ne mora da bude! Zamislite samo kombinaciju nekog tamno crvenog papira za uvijanje i bele tempere preko, pa velika bela ili zlatna mašna i Deda Mraz kao ukras... Slobodno pustite mašti na volju. Neka Jackson Pollock progovori iz vas! :)


Ovaj kolaž sam morala da probam samo zbog roze i pink. Haha, a kao ne volim roze boje, psssst, pravite se da ništa nisam rekla. 

Kolaž papire možete da nabavite u knjižarama u A4 pakovanju. Meni se nisu dopale boje koje su postojale u tim pakovanjima, pa sam sama uradila neku paletu boja i odštampala je na samolepljivom papiru.


Secko za papir može da se nađe takođe u skoro svim knjižarama, i to raznih oblika sečiva - od srca, tačaka, leptira, zvezdica... Ja sam htela trougliće (zamislite - nisam odabrala tufne - pašće sneg!), pa sam ih sama sekla. 

Potpuno nasumično sam ih izlepila po pak papiru, onda sam poklon uvila u nežno tirkiznu satensku traku i dodala sam ukrase.

Zamislite ove kombinaciju pastelnog papira i recimo tačaka u zlatnoj boji... Vau!


Pera sam želela da uradim jako dugo! Kao ukrasni papir, odabrala sam ovaj sivo-belo-rezedo i mislim da su bela pera super u kombinaciji sa njim. 

Printable pera možete skinuti klikom ovde.


Ukoliko vam se vidi linija sečenja, samo okrenite tu stranu na dole ili je prefarbajte. Namerno sam vam ostavila malo deblji outline, da ne morate da se ćoravite dok isečete svaku krivu na perima (kao ja). 

E sada, ja sam odabrala da mi pera ostanu skroz bela, a vi možete da ih iscrtate prugama, tufnama, pahuljama ili da ih do pola ''umočite'' u boju, npr. srebrnu. 


Pakovanje poklona zaista nije nauka. 
Vrlo je lako, posebno ako se vodite onom ''manje je više''. 

Kao što vidite, potreban vam je pak papir, neki ukrasni papir (ja više preferiram jednobojne jer onda mogu da se igram šaranjem i dodatnim ukrašavanjem), selotejp ili washi da zalepite taj papir. Naravno makaze, par kotura traka različite širine (i trajaće vam duže nego što mislite), lenjir, olovka, ukrasi sa jelke i neki malo deblji papir za kartice sa čestitkama. 

Još par saveta:

- kada vezujete mašnu oko kutije, potrebna dužina trake da obmotate celu kutiju sa sve četiri strane i vežete veću mašnu - jeste šest dužina najduže stranice kutije

- uvek vodite računa da vam krajevi traka budu uredni, ukoliko se traka para, možete je na kratko spaliti upaljačem na samom kraju 

- ukoliko možete, gledajte da izbegavate žuti selotejp koji ima jak lepak, jer ćete ga na taj način istaći (što nije poenta) i vrlo moguće da ćete oštetiti sam poklon

- kao ukras može poslužiti zaista bilo šta: ukras sa jelke, crvene bobice, sušeni eukaliptus, candy cane, lepa olovka, pom-pom...


I ne zaboravite, svakome će biti mnogo draže da dobije poklon koji ste vi upakovali, nego neka prodavačica u radnji... 

Nadamo se da smo vas Njanja, Vini i ja inspirisali! Javite nam koje fore vi koristite pri pakovanju poklona, ili ukoliko imate neka pitanja, slobodno pišite u komentare... Samo nemojte da pitate gde kupujem washi trake, jer onda idete na block šalim se.

Takođe, čekam da čujem utiske za video! Kao što nagrdih sebe pre neko veče na insta pričama - imam te uzrečice koje ću pokušati da izbacim čim pre, ali za prvi put, mislim da je super! Vidimo se na YouTube kanalu: Mali Iv.

Ho Ho Ho!
P.S. U sledećem postu pišem vam o tome kako sam dekorisala stan za ove praznike. 




Ovaj post urađen je u saradnji sa VIP Mobile.