Vikendom na Kaleniću

10/04/2016


Dok se nismo preselili na Vračar, nisam volela da idem na pijacu. Zapravo bilo kakav vid nabavke za kuću me je užasavao. Valjda dok ne osetite čar sopstvenog doma i domaćinstva, sve obaveze u vezi sa istim samo odrađujete. 

Ali, kada smo se konačno skrasili na Vračaru, sve je dobilo smisao. Pa čak i taj sada voljeni običaj da vikendom idemo na pijacu - čuveni Kalenić.


Iako imam kolica (crna, na crvene trešnje), više volim da Matija i ja zajedno odlazimo na Kalenić. Nekako to spada u naše vikend rituale. Prvo odemo u nabavku svežeg voća i povrća, malo se prepiremo oko toga koliko voća kupiti jer oči gladne, a onda svratimo do tezge sa slatkišima. 

Kada i nemam ideju za ručak, pustim da me boje i mirisi inspirišu. Za ovolike godine, ustanovila sam sve dobre tezge na kojima kupujem, mada sam poneke preporuke nasledila i od Nane. 

Taman kada natovarimo cegere zelenišem, uputimo se ka tezgama ''pozadi'' gde je cvećarski raj. 


Tu se Matija i ja na kratko raziđemo. On ode do čika Tome da gleda šta ima novo od vinila, ne bi li ulovio neki raritet, dok ja prošetam do Verice.

Kod nje kupujem rezano cveće za kuću i vaz(n)e. I tačno uzimam skoro svaki put sve isto, samo u zavisnosti od sezona. Za kupatilo uzimam bele frezije ili alstromerije. Traju mi i po dve nedelje!

Za kuhinju, spavaću sobu i dnevnu uzimam jarke boje, jer su mi posude u kojima čuvam domaće aranžmane ili staklene ili bele. Odlučujem se za ciklama alstromerije, lale i nežne vintage ruže. Ja volim ruže, nema ništa obično u njima.

Verica mi uvek uvije još koji cvet dodatno i ''malo zelenog'' da mogu da napravim što lepši buket. Najčešće uzimam eukaliptus.


Dok Matija i dalje prebira po vinilima, ja obično pođem najšarenijom stazom na Kaleniću.

Čak i u trenucima kada su mi balkoni puni cveća i biljaka i kada su toliko nabujali da sam neke primerke presađivala i više puta, ja prosto moram da prođem kroz ove tezge i vidim ima li nečega novog

Tako sam prošle godine slučajno naišla na pileu i morganianum - jedne, jedine saksije! Obično odem do žene koja prodaje domaću smešu zemlje i kupim rezervne kese da imam za presađivanje. 

Promuvam se još koji put oko velikih žbunova lavande i hortenzije i zamišljam kako bi bilo lepo da imam veće balkone, kako bi na njih mogle da stanu te velike saksije potrebne za ove lepotice.

Moja Nana je imala kuću na Pevcu (Petlovo brdo) i tamo sam provela čitavo detinjstvo igrajući se između velikih žbunova lila hortenzija. Od tada želim da ih imam. Kao omaž njoj.


I da, ne propustim da kupim po saksiju od nekih začina koje koristim. Mojito nanu, ruzmarin i bosiljak, da budu lepi u kuhinji, ali i da limunada bude sočnija, a pasta aromatičnija.

I još ukoliko zateknem ženu koja prodaje kaktuse iz svoje bašte, kupovina je upotpunjena... Tako natovarena cvećem, odem do Matije da vidim šta ćemo to popodne slušati na gramofonu dok budemo spremali ručak. Nekako se raspletemo sa kesama i cegerima i polako pođemo kući...


Naravno, jasno vam je da ove fotografije nisu jesenje. Sonja ih je uslikala u maju, dok je bila moja gošća jednog sunčanog vikenda. Od tada ih čuvam za blog, čekam pravi trenutak. 

Mislim da je večeras bio idealan trenutak da napišem ovu Kalenić priču. Recimo da pravim zimnicu od uspomena, srećnih osećanja, mirisa, boja i sunca - da imam da gustiram do sledećeg maja. 

Ah, možda nisam ni morala ništa da napišem, već samo da objavim ove fotografije, jer način na koji Sonja uspeva da dočara taj čisti, jednostavni i iskreni momenat je neprocenjiv. 

Sonjita hvala ti od srca. Majstor si. 

P.S. Na fotografiji ispod sam ja u svoj svojoj sreći i ljubavi dok posmatram svoj balkon kako se šareni i sunča, najlepši od sve dece. 






Svideće vam se i ovo

23 komentara

  1. Replies
    1. Meni je Zelenjak prva ljubav, ali Kalenić ostaje u srcu zauvek, bez da mu iko priđe. :D

      Delete
  2. Divno..mnogo mi se sviđa priča ali i ova tvoja torba na poslednjoj fotografiji :)

    ReplyDelete
    Replies
    1. Hvala ti Marina! :) Ceger je Happy Jackson. :)

      Delete
  3. Jaooo, Iv. Toliko sam se obradovala samom naslovu, uzivala u tekstu, slikama Sonjinim koja je sve tako lepo ispratila... Delimo istu ljubav, obozavam da idem na pijacu od malih nogu. Meni je jedna od drazih Vidikovacka, verujem da si je obisla cim si redovna bila na Pevcu. :)) I tu sam se jako raznezila i najezila, jer si me sad jos vise odusevila. Drago mi je sto je Petlovim brdom isla jedna takva umetnicka dusa i baka koja je verujem, imala predivno dvoriste.

    ReplyDelete
    Replies
    1. Toliko sećanja, divnih sećanja me veže za Pevac. Sećam se te uličice gde je Nana imala kuću, drvored i sa po svake strane kamene staze su bile načičkane kuće ljudi koji su umeli da uživaju u životu, da leti izađu u dvorište, pa puste balade sa malih tranzistora, da šetaju bosi po travi i piju limunade dok se peče roštilj, a klinci leže u ligeštulima ili poneki od njih prave sarmice od trava i blata... Ali te njene ljubičasto-lila hortenzije... Ljubav. Pitam se samo, koliko istih tezgi na Kaleniću obilazimo i sa koliko istih ljudi čavrljamo, a da ni ne znaju da smo nas dve baka i unuka. :)

      Delete
  4. Ajme koji post!!!! Od fotki zastaje dah! A pijaca vam je preljepa 😍

    ReplyDelete
    Replies
    1. Hvala Ivana, i od Sonje i mene! :*

      Delete
  5. Pozdrav od muža iza čika Tomine tezge sa plojkicama. <3

    ReplyDelete
  6. Joj, koliko sam trešanja pojela letos, ali kad sam videla prvu fotku spremih odma' 500kinti za 2 kile. 😂

    ReplyDelete
    Replies
    1. Pa to sa početka sezone! Mada može i sada, daj pola kile. :D

      Delete
  7. Joj kako su dobre fotke! Bravo Sonja!! Ne mogu da ih se nagledam.
    Obozavam pijace, a Kalenic mi je omiljena. Svaki put kad dodjem kuci obavezno odem nekoliko puta.
    Kada sam se preselila iz Beograda u Atlantu najvise su mi nedostajale nase pijace. Strasno mi je bilo da kupujem savrseno i uglacano voce i povrce perfektno, poredjano u prodavnicama, koje pritom nema nikakav ukus. Moj kulinarski zivot je procvetao od kako sam se preselila u Santa Moniku gde imamo cak 3 pijace nedeljno (to je btw big deal!). Takodje sam promenila misljenje o ukusu voca i povrca u Americi, jer jagode sa pijace napokon imaju ukus jagoda!!

    ReplyDelete
    Replies
    1. Mogu samo da zamislim, tj. nikako ne mogu! :( A šta to znači ''tri pijace nedeljno''? :))

      Delete
    2. Hehe ovde nemaju pijacu svaki dan kao kod nas. Uglavnom svaki deo LA-ja ima pijacu samo jednom nedeljno. Santa Monika je izuzetak jer imamo pijacu svake srede, subote i nedelje, zato je big deal! Nazalost ta sredom je najbolja jer je velika i mnogo je vec izbor nego drugim danima. Kazem nazalost, jer ja radim sredom za vreme kad je pijaca. :/

      Delete
  8. Divno mi je sve, a oko hortenzija se posebno slazemo! <3

    D.

    ReplyDelete
    Replies
    1. Da mi je samo jedan mali žbun tih njenih iz bašte... :*

      Delete
  9. Zaista pravo bogatstvo svega. Cvijeće je prekrasno, a očito je da tvoja cvjećarka zna zanat (krasan buketić je napravila!). Ma, prava milina!

    ReplyDelete
    Replies
    1. O da, pravi fantastične bukete i divna je! :)

      Delete
  10. Predivne su fotografije s pijace, a i ova poslednja gde te dočekuju mace. Ne viđam često takav ambijent na blogovima, što je stvarno šteta.

    ReplyDelete
    Replies
    1. Hvala ti puno, a uskoro idu i druga dva posta iz ove priče, jedva čekam da ih objavim! :)

      Delete
  11. Moja omiljena pijaca, oaza svega :)

    ReplyDelete