fotografija

Za bolji dan

September 26, 2013

Samo da se javim i da vam pošaljem jedan pozdrav! Mah-mah! Ova nedelja mi je haotična, što bi narod rekao: ''Ne znam gde mi je dupe, a gde glava!''.. Ne stižem ni da ručam kako valja, već se snalazim sa svime što imam po kući, a da se sprema za 15 minuta. Pre neki dan sam pravila taljatele sa sušenim vrganjima i grilovanim čerijem (spremam vam post, mhm), ni to mi nije ispalo kako valja, jer sam žurila.

Uglavnom, stižem jedino kafe i čajeve da pijem, jer u suprotnom ne znam kako bih pregurala dan koji kao da traje 48 sati! OK, neću mnogo da se žalim, jer ono na čemu radim.. pa biće ga i ovde i jedva čekam da vam pokažem. Mnogo fine priče ljudi, mnogo fine.. A, do utorka, uživajte u vikendu, ovom lepom vremenu, ugođajima i stavkama sa spiska, dole. 

♫ M83 feat. Susanne Sundfør - Oblivion







blog

Dugme: follow

September 24, 2013

Želim da se izvinim svima koji su čekali na ovaj post. Stalno zaboravim da moram da ga napišem i setim se tek kada se neko od vas javi sa pitanjima: ''Kako da pratimo tvoj blog?'', ''Zašto meni ne izlazi na facebook zidu ono što ti postuješ na facebook stranici?'', itd. Pitanja su se nakupila, pa sam danas sela i rešila da jednom za sva vremena objasnim ove komplikacije oko follow dugmenceta - koje se odnose na uglavnom sve blogove na internetu. :)

Slurporama blog se nalazi na Blogspot platformi, ali iako niste korisnik Blogspota, imate mogućnost da ga pratite direktno odavde. U koloni koja se nalazi na levoj strani bloga, imate tri opcije. 

1* Praćenje bloga i novih postova preko vaše internet pošte. Potrebno je upisati vašu e-mail adresu u polje u kome piše ''Email address...'' i kliknuti na submit. Pri objavi svakog novog posta, vama će direktno u sanduče stizati obaveštenje o tom novom postu i link ka njemu.

2* Praćenje bloga preko Blogspot profila vam omogućava da se registrujete direktno na Slurporama blog uz pomoć nekog od vaših Google, Twitter ili Yahoo profila. Ako želite da imate svoj Blogger (Blogspot) profil, potrebno je da se besplatno registrujete, podesite osnovne opcije poput imena, avatara i recimo interesovanja, pa klikom na dugme join this site, imaćete mogućnost da arhivirate sve blogove na jednom mestu, kao i da dobijate dnevni pregled svih najnovijih postova. Takođe, ova opcija vam omogućava da ne komentarišete kao Anonymous, već pod svojim registrovanim imenom. 




Jedna lična molba: ja volim da se družim sa vama i da ovde ćaskamo. Trudim se da odgovaram na sva pitanja i sve komentare. Ako vam to ne smeta, bilo bi lepo (ako vas već mrzi da se mlatite oko registracije na Bloggeru) da svaki put kada ostavljate komentar: a) odaberete u padajućem meniju opciju ime/URL i upišete svoje ime, b) da se makar na kraju poruke potpišete. Razumite me, više volim da napišem: ''Draga Marija/Ana/Ivana/Marko, hvala na tome i tome'', nego: ''Dragi Anonimuse''. :) Pričamo o ličnim i lepim stvarima, pa hajde da podignemo komunikaciju na viši nivo i pređemo na TI.


3* Praćenje bloga preko Bloglovin' profila, gde takođe imate mogućnost da vam svi najnoviji postovi izlaze u koloni kao vesti na facebook home stranici. Potrebno je samo da se besplatno registrujete.


S leve strane postova, u koloni se još nalazi i spisak društvenih mreža gde možemo da se družimo. Neke od njih se direktno tiču bloga i najava, a neke se tiču samo muzike i fotografija.

Slurporama facebook page je stranica isključivo posvećena blogu i svemu vezanom za njega. Tu postujem najave, inspirativne poruke, ilustracije, muziku i preporuke koje se ponekada i ne pojave na blogu, isto kao i fotografije, uglavnom one okarakterisane kao sneak peek. Rekla bih da je facebook stranica neki nastavak bloga, mesto za dnevni update i čavrljanje.

Ono što je bitno kod facebook stranica koje pratite i koje su vam bitne, jeste da u padajućem meniju koji se otvori klikom na like/liked, štiklirate opciju add to interest lists, kako bi vam sadržaj te stranice izlazio u facebook news feed sekciji, tj., na home stranici. 


Ko nije otkrio Pinterest, verovatno ne zna šta propušta! Sa silnim dodavanjem ljudi na facebook mreži, naš home page se sve više zatrpava hejt/ političkim/ vulgarnim/ dosadnim/ ranjene životinje - postovima, pa ga sve veći broj ljudi izbegava. Hm, pa, barem onaj broj ljudi koji ima pametnija posla. Kako dugme hide više ne radi svoj posao, svoju pažnju sam počela da usmeravam ka manje teškim temama, poput onih divnih blogova koje čitam ili recimo beskonačnom skrolu na Pinterestu. 

Pinterest vam pruža dnevnu dozu inspiracije, motivacije, zabave i odmaranja mozga. Potrebno je da napravite svoj profil i uz pomoć search opcije pronađete palete fotografija sa tagovima koji vas zapravo zanimaju. Dakle, imate neku vrstu home stranice na kojoj izlaze samo postovi koji vas interesuju, zadovoljavajuće rezolucije. 

Na mom profilu možete naći neke fotografije koje sam radila pre kreiranja bloga, kao i kolekcije prikupljenih/pinovanih fotografija kuhinja, bašta, odeće, itd.


Svi znamo za Instagram, samo što se neki još uvek batrgaju i bore protiv njega. Kad-tad, zaljubićete se u malu ikonicu polaroida i toliko ćete se navikuti na tapkanje po fotografijama kako biste ih ''lajkovali'', da će vas taj tik pratiti i po ostalim mrežama. 

Moj IG profil služi sličnoj svrsi kao facebook page, samo što ponekad postujem i deliće svog privatnog života, slatke detalje koji mi zapadnu za oko ili vesele okupe sa dragim mi ljudima. 


Jedna od mojih omiljenih stranica jeste Last.fm. Koristim ga od 2007. godine i ne mogu da zamislim svoj dan bez njega. Kako biste koristili njegov pun potencijal, potrebno je da se registrujete i instalirate mali softver koji će se prikačiti na vaš plejer preko koga slušate muziku. Taj softver će memorisati svaku pesmu koju poslušate i direktno će je beležiti na vaš profil online. Kasnije, kada napravite neku bazu preslušane muzike, Last.fm će vam nuditi slične ili nove bendove/umetnike koji bi vam bili zanimljivi, a koje je on uz pomoć taga registrovao.

Npr., ja sam slušala M83 ovih dana, a onda će on na osnovu taga koji nosi taj bend, da mi preporuči The Naked and Famous, jer vidi da ih nemam u svojoj biblioteci bendova. Ujedno, dobijam obaveštenja o svim novim singlovima/albumima, kao i događajima u okolini koji se tiču bendova/umetnika koje imam na svom profilu.


I za kraj, tu je 8tracks. 8tracks je stranica koja je posvećena muzičkim plejlistama koje vi ili neko drugi napravi. Možete okačiti svoje liste ili slušati tuđe, stvarno je svejedno - samo je bitno da jedna lista sadrži minimum osam pesama. Čini mi se da nije potrebno da se registrujete na njega, a i možete plejliste slušati direktno sa facebook stranice ako je neko postuje.

Zašto je 8tracks dobar? Zato što mi se često dešava da nemam vremena da pravim svoju plejlistu za nekoliko sati rada i onda jednostavno odem na svoj profil gde mogu da proberem plejliste koje sam pravila kada sam imala vremena ili da proberem neke nove, tek kreirane liste od strane ljudi koje pratim ili random korisnika. Caka je u tagu! Naime, ako sam raspoložena i želim da cupkam nogom dok radim, tražiću plejliste pod tagom happy, ili ako sam pospana i želim da se opustim uz partiju monopola, potražiću plejlistu pod tagom chill, instrumental, itd.


Eto, ako imate još neka pitanja, comment box je ispod. Ljubim i družimo se! :*


fotografija

Some girls are stranger than others

September 17, 2013

Dan je počeo mamurnim vremenom i srećna sam jer nisam morala da izlazim napolje. Felix the Cat pidžama pretvara me u Iv da Housecat čitav dan danas. Njanja je komiran snom, probudi se tek da se promeškolji i pozove na mini dozu maženja. Photoshop ima zilion otvorenih tabova, Chrome isto tako. Foobar vrti Tori Amos, papira je barem kilogram na stolu, olovke rasute, pola ih je i na podu (bacam rime, ha?). Flaša vode, šolja kafe (1 x kafa - ✔), fajtalica za cveće, četka za kosu, heftalica, čoko kukiz - ma sve je tu. Kreativni haos pokazuje kako je stvaranje uveliko u toku.


Mejlovi samo stižu, telefon zvrnda od poruka i notifikacija, dogovori padaju, a ja vrištim Ivani u sms-u kako ništa ne stižem, 'vata me panika! Ona me smiruje, šalje mi spa vibracije sa Palića, kaže da ćemo piti neko dobro vino uz sir za vikend. OK, smirena sam, samo neka to stanje potraje. 

Kofein je počeo da deluje, a baš sam se trudila da latte ne bude mnogo jak. OK, OK, smiri se. Uzmi malo vode.. Huh, idemo dalje, gde sam ono stala?! Pokušaj editovanja 20 fotografija u PS se završava kratkotrajnim nestankom struje i.. panika. Jesam li podesila autosave od poslednjeg čačkanja PS-a? Nadam se da jesam.

Počinje da me boli ova moja kljakava ruka. Osećam bol kako se širi od lakta ka dlanu. 'De sam baš nju morala da lomim?! Hajde ovu levu, ali kako nisam spasila desnu? Pet sati za računarom, isto toliko za mišem - kljakava ruka koja se trese - ✔. Meteoropata.

Sama sam dok M ne dođe sa posla, i to me danas nervira. Uključila sam TV, ide neki 'oror u pozadini, ma neka vrište, samo da se ne osećam tako usamljeno. Kiša je počela i srećna sam jer biljke izgledaju najsvežije do sada od početka sezone. Ovo difuzno svetlo im prija i jedva čekaju da se okupaju na kiši. Uzimam aparat, fokusiram, uspevam da uhvatim kapljice na mladom pupoljku mini ruže. 


Opet sam se smirila, mandžam jedan integralni kukiz. Mmm, nije loš. Gledam b&w poslužavnik od melamina koji sam kupila kod kineza za 100 dinara. Dobro ide uz ovu Ikea retro šoljicu, bolje nego da sam dala 1500 za onaj CoinCasa mornarski. Sreća je u malim stvarima. Ooo, ali tako jeste! 

Pravim pauzu za pisanje posta, gledam spisak obaveza samo za danas i opet paničim! Ali sam ujedno i srećna, jer nekako jesen uvek donese neku zamrlost, a ja ne znam kud ću pre i definitivno nisam u stagnaciji, već u brzini. Bila bih u četvrtoj, ali kafa povlači menjač na petu. 

Možda da opičim neke vežbe dok sam ovako brza! Ali moram i post da završim, ne mogu sada da se presvlačim, pa tuširam, imam neke bitnije obaveze. Mogu kasnije da optrčim koji krug po komšiluku, taman da isprobam onu sivo-lila kombinaciju koju sam osmislila za trening. E, da, tako ću. Sada odoh da završim pisanije, imam i ilustraciju da dovršim, a tamo font da odaberem.. i na mejlove da odgovorim.. i da ono osmislim za snimanje sutra.. 200 na sat, idemo, Ivane! 


♫ Tori Amos - Strange Little Girl



filmovi

35 ukusnih filmova

September 12, 2013

Nisam odavno pisala post sa preporukama, a i ovaj sam jako dugo čuvala. Kao veliki filmski ljubitelj i ljubitelj dobre hrane i pića, svaki put se oduševim kada naiđem na film, dokumentarac ili knjigu koja sve ove deliće spaja u jednu veliku hedonističku puzlu. Naravno, uz preporuku ide i fusnota koja kaže: ''* U toku čitanja/gledanja ovih dela, preporučljivo je imati uz sebe makar tanjir mezetluka i čašu vina/piva, kao i desert koji se hladi u frižideru/peče u rerni!''.

Sećam se, da kada je izašla ''Jedi moli voli'' (Eat Pray Love) knjiga kod nas, ubrzo je objavljeno ko su glavni glumci u filmskoj adaptaciji. Ja sam uzela knjigu i ponela je na more, ali sam odande morala da šaljem bratu sms u kom sam mu sa naznakom ''važno!'' tražila da mi javi koji glumac tumači koji lik, kako bih mogla uverljivije da se uvučem u priču tokom čitanja. Naravno, svakako mi sami formiramo neke ideje o likovima i okruženju, enterijeru, hrani i atmosferi, ali ovako mi je bilo interesantnije, jer željno sam čekala da uporedim svoj doživljaj Džulije Roberts u Rimu! 

I tako sam jedno veče sela, pripremila neke ukusne đakonije i čašu portoa, te uronila u šarenoliki svet putovanja, otkrivanja, uživanja i ljubavi, kroz zvuke voljenog mi Eddie Veddera i Bebel Gilberto. 

Deo kada Džulija, odnosno Liz, priprema kuvana jaja, masline, hleb i špargle prelivene verovatno najaromatičnijim maslinovim uljem i ređa ih sa toliko ljubavi na tanjir.. I onda seda na pod u svom novom negližeu, i pod jutarnjim zracima uzima italijanske novine i uči da čita italijanski.. E, TO, to je suština ovog bloga! To je ugađanje sebi. To je taj ritual, to su te male stvari. Naravno, čitav segment Rima u knjizi/filmu me je kupio za sva vremena i sigurna sam da smo svi mi balili na ovu scenu, pa na onu sa pastom, pa na onu sa pizzom, itd. 


Čini mi se da mi je baš u tom trenutku sinulo kako bih mogla da sakupim neku listu filmova koji kroz svoje radnje provlače hranu i piće, samo što tada nisam imala blog, već liste u svesci, dupke pune. 

Ovo je neka moja lista, i na njoj ima dosta komercijalnih, ali i matorih filmova. Ovo naglašavam zbog onih koji su ljubitelji samo komercijalnih filmova na engleskom, ili opet, samo matorih klasika - jer želim da naglasim da ako ste stigli do ovog pasusa, to znači da vas zanima tema ovog posta i onda biste mogli da jednom zažmurite na tu vašu kategoričnost i odgledate sve filmove sa liste. Jer da ponovim: jednom će za koju deceniju, taj neki blockbuster postati filmski klasik, isto kao što su ti vaši klasici nekada bili blockbusteri. :) 








Ako vam nije dosta i ako ste se dobro smestili (nadam se da ta činija ispred vas nije puna kokica, jer kokice su so passé, a kad smo kod gricki, probajte combo: masline + smoki + feta + pivo), onda predlažem da pređete i na drugi deo liste. Uživajte! 

P.S. Za sve sa facebook nalogom, a ujedno i željom da uživaju u najaktuelnijim filmskim novostima i zanimljivostima, toplo preporučujem domaću stranu: Movie Whisperer, čiji me je autor i podsetio na film pod brojem 34. 


Dopuna od strane drugara u komentarima:
39* Because I Said So (2007) - pominjan već u preporukama
40* Under the Tuscan Sun (2003) - pominjan već u preporukama



čaj

Dust lane

September 10, 2013

Ja zapravo uopšte nisam planirala da pravim tu letnju pauzu. Samo je tako naišao osećaj da je vreme da zastanem i odmorim, da sakupim ideje na jedan papir i razradim plan. A onda je prošlo i više od mesec dana, pa kada sam se vratila new post stranici, shvatila sam da sam izgubila rutinu, a i falilo je nešto. Nešto je moralo da se promeni. 

To je isti onaj osećaj kao kada vidite neki dobar recept na TV-u ili u omiljenom kuvaru, pa ste odmah nadahnuti da postanete novi Džejmi ili Entoni, ali vas u kuhinji čeka brdo sudova i jedan kvadratni centimetar radne površine. Dok vi pospremite taj krš i oslobodite one potrebne sudove, nadahnuće je odavno odlepršalo kroz prozor.

Tako sam se i ja osećala od onog poslednjeg posta u julu, sve hoću da pišem nešto i imam svašta da kažem, ali ne mogu ovde, ne dok blog ne obučem u novo odelo. Takva sam vam ja. Mora sve da bude cakum-pakum, da je sređeno, pod konac, ulickano i ušuškano. Sada se ponovo osećam prijatno i na domaćem terenu, te mogu da se zapišem.

autor fotografije: Dule Jelen
Ne mogu reći da mi je ovo leto bilo lepo, ali je svakako imalo posebne trenutke koji su doneli ogromnu količinu sreće. Trudila sam se da dignem glavu i uradim nešto korisno (khm, imam spisak stvari koje je trebalo uraditi tokom leta), ali sam zapala u to neko neraspoloženje, te su mi ova dva meseca proletela u ne tako interesantnim doživljajima. Otuda i odluka da napravim pauzu u pisanju, jer ono što sam imala da kažem, ne bi se baš uklopilo u čitav fazon ovog bloga: srećno mesto.

No, septembar je, i koliko god znala da kalendarsko leto još uvek nije gotovo, noćni povetarac koji golica bosa stopala otkrivena tokom sna - aludira na činjenicu da je rana jesen tu. I neka je, jer od prošle godine, od mog prvog posta, ja ponovo volim jesenji period i konačno sam naučila da se radujem svemu onome što on donosi.

Onaj momenat kada mogu da povadim sve svoje ešarpe i da svaki dan nosim po jednu i da mi nije vruće jer je sunce upeklo. Ono jutro kada dune blagi vetar i zašuška lišće u parku ispred mog prozora. One boje na Kaleniću, jesenje, gde preovladava narandžasta koju uporno pokušavam da zavolim. Onaj miris pečene bundeve u rerni. Onaj miris rendane jabuke sa cimetom. Oni čajevi koji čekaju da budu probani. Ona nova crvena šolja, koja je kao stvorena za sve te tople čajeve. Onaj kišobran na tufne. 

A dok se polako prepuštamo jeseni i sve više slojeva odeće ređamo na sebe, želim da sa vama prođem kroz sve moje srećne trenutke tokom leta i da im se još jednom nasmešim.


Nakon porodične posete Lalici, jedan vikend smo se popakovali i krenuli u Valjevo, pravac Iva did it. rezidencija. Nas tri koje ne zatvaramo o receptima, čajevima, blogovima i cutensilsima i muževi koji čas čuvaju princezu Iskru, čas projektuju buduće kuće na mušemi sa tufnama. Dva dana koja su trajala kao dva minuta: toliko smeha, nazdravljanja, mešanja i ljubavi. Izdvojiću ovu fotografiju koja je nastala na posedu Milijan Jelić vinograda, gde smo išli u obilazak, degustaciju i kupovinu - naravno.



Sreća ne bi bila ona velika sreća bez mog drugog ja. Da li smo na Savi, Dunavu, u Novom Sadu, Valjevu ili Bačkom Petrovcu - nije ni bitno, jer smo zajedno, držimo se za ruke, dovršavamo jedno drugom rečenice i maštamo o nekoj, možda ne tako dalekoj budućnosti. On i ja do kraja sveta. 



Sređujemo Nanin stan već pola godine, te smo usput naišli na pravo blago stvari za koje nismo ni znali da je imala. Kako mi izgleda, čini mi se da ću od sada nositi isključivo vintage svilene bluze, kostime iz 70-ih, tašne od kože aligatora sa matorim Zenitom u njima. Verujem da bi Nana bila oduševljena, jer ja sam bila njena omiljena (jedina) unuka. Nasledstvo poput ovog čini da zauvek nosimo te osobe sa sobom. Odraz u ogledalu koji podseća na Nju i njene crvene čuperke, miris njenog omiljenog parfema ili album sa fotografijama gde je mama bila tinejdžerka i gde ja sada mnogo ličim na nju. Neprocenjivo.







Kada smanjite konzumiranje kafe, onda želite da ona koja se i desi ponekad - bude pravi ugođaj. Tako sam ja ugađala sebi čitavo leto, malo sa cappuccino ICE savršenom penom, malo moka, a tek ponekad mućeni nes. Još jedna izmena: nakon toliko godina, uspela sam sebe da naviknem na bokal ili flašu vode uvek uz sebe. Trudim se da pijem oko dva litra dnevno i moram priznati da prija, pritom lišava želje za slatkišima i grickama. 

Ugađanje je bilo lakše uz omiljene prijatelje, poklone za rođendan i maženje sa Njanjom koji se nikadaaa, ali nikada ranije nije ovoliko mazio. Velik' dečak, porast'o i smirio se.


Jedan od bitnijih zadataka koje sam obavila tokom leta, jeste veliko sređivanje stana. Kuhinje, tačnije, jer ona zahteva najviše posla. Da se razumemo, ja ne bih mogla da podnesem da mi neko drugi sređuje stan, pa ni Matija, tako da je sve na meni. Ja tačno znam kako se pere ovaj čajnik, gde stoji ova kutija, kako da operem prozore i da se cakle čak i ujutru pri direktnom sunčevom zraku. Znam kako da sredim začine, kako da sortiram namirnice u frižideru i kako da poređam nove jesenje šolje.

Zato sam bila uposlena dve nedelje i samo sam policu sa začinima sređivala tri dana. Kako su neki tražili, biće posta o tome, jer videh da vam se sviđaju DIY teglice i oznake za iste. Uglavnom, sada su na otvorenim policama sezonske jesenje šolje, u toplim zemljanim tonovima, dok sam prolećne šare sklonila u viseći element do nove sezone. 

Sa vrata sam sklonila pinboard i privezala sam kanap za dva eksera na koji sam zakačila recepte, ideje i kecelju.



Imam tu mogućnost da sebi obezbedim lep radni prostor, jer radim od kuće. Zato to koristim maksimalno! Svaki dan druga šolja za omiljeni napitak, druga sveska, nova washi traka, nova olovka, nova boja tuša, ali i nova skica i novi projekat. Radim takav posao da prosto moram biti inspirisana svakog minuta svog radnog vremena. Nema tu prostora za odlaganje jer mi nije dan, jer mi mozak ne radi, već MORA mozak da radi, mora da bude ugodno, mora da bude inspirativno i tu mislim na radni kutak, na muziku, na sveske, isečke iz magazina po zidovima, na skice za koje mora postojati prazan deo na zidu, itd. Inspirišu me boje, linije i forme, te zato stremim da dok stvaram, moram imati tu kreativnu gungulu oko sebe. 



Ko me prati na facebooku, zna koliko sam poludela oko otvaranja nove galerije u gradu. Evo dela mog oduševljenja: ''Umetnost uživanja u malim stvarima. * Pre neki dan je u Beogradu otvoren mali raj za ljubitelje keramike i cutensilsa. Gallery 1250 u Čumiću, na prvom spratu, odmah iznad Remakea. Da je recimo moja nana ili mama dobila na poklon ovu premedenu šolju, ona bi završila u vitrini sa izgovorom: ''To je za ukras'' ili ''To je za kad nam dođu gosti''. Ali, pošto sam je ipak JA kupila sebi i već sam u mislima imala sliku čaja od ružinih latica u njoj, ova #handmade nežna šoljica će se koristiti svaki dan, jer: život je previše kratak da bismo štedeli lepe sitnice, šoljice, candy cane slamčice, haljine ili one krpe ''za specijalne večeri'', itd. Život nam prođe u čekanju ''specijalnih trenutaka'', a nismo ni svesni da je svaki dan specijalan i da ako svaki dan sebi ugađamo ovako malim i vrednim stvarima - život bude lepši i bogatiji - 24/7. Uživajte u vikendu!'' .. Mislim da se razumemo, da?



Ujedno, kad već kroz čitav post provlačim to ugađanje sebi, da se nadovežem na priču o savršenom staklenom čajniku koji sam dobila od Ive, o njenom poklonu za rođendan u vidu DavidsTea bubble teacups, pa novi gaiwan, podmetač od plute, tufnaste salvete koje nisu ''za kad nam dođu gosti'', nego za MENE! A tu je i Lalica draga, u novom broju Sensa magazina, sa svojim magičnim i vanvremenskim fotografijama i receptima. Male stvari, ljudi, jer sreća je u malim stvarima. 


I za kraj, samo želim da vam kažem da danas slavimo četvrti rođendan Njanjoslavu (aktuelno: Njanješka s ruskim akcentovanjem kao babuška). Kada se samo setim kakva je loptica bio, a sad velik' momak, jedva u krilo staje. Mazan više nego pre četiri godine, ali i dalje tvrdoglav, pričljiv i nestašan. Danas nam je divan dan, divan dan.. 

P.S. Kako vam se sviđa novi dizajn? :)