dirižabl

Re:art:concept darivanje

12/21/2013

Baš tik pred praznike, ponoć i otpakivanje poklona koji su strpljivo čekali ispod novogodišnjeg drveta, rešila sam da organizujem još jedno darivanje na blogu. Sasvim slučajno, Bojana – moja današnja gošća, jeste Sandrina poznanica i baš je preko Sandre i prethodnog darivanja došla do mene. Ono što me je obradovalo istog trenutka kada sam dobila mail od nje, jeste bio topli ton tog pisma i pitanje: ''Kako si?''. U silnim prepiskama kroz koje prođemo u toku samo jednog dana, koliko vas ljudi pita kako ste? A koliko vas ljudi koji vas ne poznaju najbolje, ili ne poznaju uopšte – pita kako ste? 

Uglavnom, ubrzo smo razmenile na desetine poruka i dogovorile saradnju. Meni je bio potreban samo jedan pogled na sve te divne stvari koje izlaze iz Bojaninog ateljea, da shvatim kako će to biti jedno lepo druženje. Druženje sa porcelanom toliko senzualnim, a opet samostalnim i alternativnim.


Za Bojanu i njen brend re:art:concept ste prvi put čuli u postu o Blogomaniji. Naime, ona mi je spakovala četiri paketića porcelana koje sam podelila nakon moje radionice i pravo da vam kažem, jedva sam se odrekla tih vrećica, jer sam želela da ih sve zadržim za sebe. Na kraju su tri otišle u publiku gostima, a jedna je otputovala pravac u Lalicinu kuhinju. 

Zapravo, Bojana me je kontaktirala radi jednog drugog darivanja, ali nakon uvida u njen trenutni rad, to darivanje smo odložile za od nove godine, dok ćemo danas prikazati nešto drugo. Neku drugu stranu posuda, pribora i dekora za sto, trpezariju ili kuhinju. 

Re:art:concept čini Bojana Brkić, koja prikazuje život i živost kroz porcelan. Zbog toga je svaki njen komad unikat i on priča svoju priču, on nosi svoju određenu boju i vrlo često nosi poruku sačinjenu od želja naručioca ili trenutne, sezonske inspiracije. Tako ćete na ovim fotografijama videti i novogodišnju temu koja se pojavljuje u čuvenoj frazi: ''Let it snow''. 

Da li je to činija, tanjir, posuda za gricke ili možda pak ukras za jelku, sve je asimetrično, ali u potpunosti komplementarno sa ostatkom posuđa. Zbog toga sam se ja na ovom snimanju igrala do besvesti i uklapala boje i oblike koji se možda na prvi pogled i nisu toliko slagali. Međutim, kada je sto bio postavljen za prazničnu večeru za dvoje, falio je samo još šampanjac i čokoladni sufle, kako bi sve bilo savršeno.


Ne bih izdvajala svoj omiljeni re:art komad, ali slobodno mogu reći da sam se zaljubila u ove tag pločice za začine, kafu i čaj. Prvobitno sam ih bila postavila na novogodišnje drvo, jer su tako fenomenalni ukrasi, ali sam ih ubrzo potom ipak iskoristila u ''kuhinji''. Da me neko na ovaj način posluži, čini mi se da ne bih smela ništa ni da maknem. Samo bih sedela i uživala u prizoru. 


Još jedna kolekcija, ovaj put u dve boje i sa porukom: ''Noodle & Doodle''. Moram pomenuti da ova tamno siva izgleda predivno uživo, posebno u kombinaciji sa belom! Hvala, vrlo rado bih smazala nudle iz ovih činija. 


I eto i mene, taman da najavim te poklone koje smo vam spremile. Inače, samo da naglasim kako za ovo snimanje moramo dobiti barem 10/10 poena, tj. 5 bambija, jer ovo smrzavanje i grejanje ručica uopšte nije bilo glumatanje. :) Studio je toliko hladan tokom zime, da mi se nekada čini kako je napolju toplije nego unutra. Daklem, khm, čaj u termos, rukavice, kapa i pončo – jer bez toga nema rada. 


Re:art:concept daruje dva paketića, brižljivo upakovana u kesice sa crvenom mašnom – baš kako dolikuje zimskim praznicima. Jedan re:art paketić sadrži: tanjirić ''Noodle & Doodle'', magnet ''Let it snow'', ''Coffee & Tea'' tag pločicu i jednu polaroid fotografiju novogodišnje postavke stola. Ono što je potrebno da učinite da biste mogli da učestvujete u darivanju, jeste navedeno u sledećem pasusu. 


* Like na facebook stranici re:art:concept
* Like na facebook stranici Slurp O Rama & Cutensils
Komentar ispod posta sa vašom e-mail adresom

Imate vremena da se igrate do 20:00h u četvrtak, 26. decembra. Nakon toga ću se ja udružiti sa random.org i zavrteću bubanj sreće. Srećno!

* Zbog veličine, težine i sadržaja paketa, ovaj put mogu učestvovati samo građani Srbije. 
* U slučaju da imate nekoga u Srbiji ko bi mogao da vam preuzme paket i donese/doveze i sl., slobodno možete učestvovati u darivanju! Ja bih volela da svi vi učestvujete, samo me je strah zbog slanja ovakve vrste paketa. :)



Art direktor: Mali Iv
Fotografije: Dragana Đorović * Novi Dirižabl 
Sav porcelan osim belog Pokala, bele i crvene šolje: re:art:concept
Medenjaci: Creative Cookies

re:art:concept
We create simple & stylish contemporary design of home decor, jewelry, wall installation and sculptures. Rediscover porcelain!

re:art:concept blog
re:art:concept web site

Prodajna mesta:

* Gradstor, KC Grad, Braće Krsmanović 4, Beograd
* Galerija ​Paspartu, ​Nušićeva 10, Beograd
* Zanart, Svetozara Miletića 25, Novi Sad
* Atelier Visala, Ostrvo Vis, Hrvatska
* Atelier Galerija Brek, Fontika 2, Rovinj, Istra, Hrvatska
* Babushka Boutique, Gosposvetka cesta 8, Ljubljana, Slovenija
* The New Label Project, ​Rozengracht 75, Amsterdam, Holandija

dizajn

Wallpapers pt. 11

12/15/2013

Ponelo me je vikend raspoloženje, ali su me dodatno inspirisali i neki plakati i pozivnice koje radim ovih dana. Nagledala sam se dosta boja i šareniša od kada sam počela da radim snimanja za ove novogodišnje postove, pa sam imala želju da oči odmorim na nečemu jednostavnom i svedenom. 

Na trenutak sam zamislila da sam negde u Skandinaviji, da sam ušuškana u njihove svetle i dvobojne enterijere, tako da su mi crna i bela poslužile kao jedine dve boje na paleti. Dodala sam i trunku oker-zlatne, samo da naglasim svetlucavi duh praznika. I lepo mi je, sada samo gledam u monitor već deset minuta. :) Javite mi kako vam se sviđaju! 


 *
za download wallpapera Jelka, klik OVDE



 *
za download wallpapera Zvezda, klik OVDE



arts and crafts

Praznično upakivanje

12/13/2013

Još od prošle godine imam želju da se malo poigram pakovanjem, trakama i kutijama. Za sve postove na mom blogu, a posebno inspiracije koje radim sa Novim Dirižablom – potrebno je mnogo vremena. Kada kažem mnogo, mislim na vreme mereno u danima, a ponekad i nedeljama. Zbog toga sam toliko odugovlačila sa ovim postom, pa sam na kraju rešila da ga uglavim u dane prepune obaveza kako znam i umem. 

Sva praznična dekoracija je već bila na setu, jer smo neko vreme pre toga radili na onoj magiji iz prošlog posta. Ono što je nedostajalo za ovo snimanje, jesu bili samo pokloni. To ''samo'' mi je oduzelo dosta vremena, jer sam morala da osmislim kompletnu ideju, da odem u nabavku ukrasnih papira koji bi se slagali sa onima koje sam već neko vreme čuvala za ovo upakivanje. Onda je bilo potrebno naći sve trake i konce koje sam negde sakrila od same sebe. Na kraju, morala sam da odvojim vreme za seckanje, lepljenje i umotavanje kutija, tamo negde između jednog i drugog posla. 

Uglavnom, ideje su se razletele – ne možete ni da zamislite do kojih sve razmera. Međutim, odlučila sam da nešto sačuvam i za ostale praznike, kao i za seriju postova sledeće godine, tako da sam se ovaj put odlučila na jednostavan dizajn, četiri boje (da izguram ideju i temu do kraja) i pet vrsta ukrasnih papira. 


Dobra organizacija i razrađena ideja su dve krucijalne fore. Ja sam imala malo više od dva sata da upakujem ove poklone, a sem ideje, nisam ništa drugo imala pripremljeno. OK, materijal jesam nabavila ranije, ali samo seckanje odgovarajuće dimenzije papira jeste prilično potrajalo, posebno jer je moj asistent Njanja bio očaran velikom i čistom površinom papira, pa je imao potrebu da ih sve ispečatira svojim peskiranim šapama. 

Kada sam svih ovih osam kutija uvila u odgovarajuće ukrasne papire, prešla sam na dekoraciju. Još pre nekoliko godina rešila sam se straha od uklapanja različitih šara, pa sam se ovde izigrala uklapajući tufne i pruge. Kombinujući elemente različitih boja, ali u opsegu one četiri + srebrna – dobila sam jednu šarenu, ali uniformisanu gomilicu. 

Iskoristila sam ukrasne papire i kao bazu za mašne, a papirne čipke kao dekoraciju uz mašne. Pak papir je upotrebljen kao baza za crtanje, pa sam belim markerom nacrtala pahulje, čipku i tufne. Drvene ukrase za jelku sam prikačila na trake i mašne i time dobila poseban novogodišnji detalj na paketićima. 

Da se ne bih ponavljala, sve ostale ideje koje sam sakupljala i o kojim sam razmišljala i ove godine, možete pogledati u prošlogodišnjem postu u kome nisam bežala od detaljisanja. :) A sada, skrol do dole, taman na najavu jedne radionice poklona u kojoj učestvujem!  


I post ne bi bio post o prazničnom upakivanju da nema ova dva klišea na fotografijama ispod, ali šta ćemo, morale smo. Imale smo džemper, šal, rukavice i kapu, a pokloni su već bili na gomili. 


Dakle, kao što vidite na posteru ispod, Milena i ja održavamo dve radionice poklona * Xmas edition, sutra (14.12.) i u utorak (17.12.) od 19:00 do 21:00. Cena radionice je na akciji i iznosi 1.800,00 dinara. Sve dodatne informacije/prijave, možete dobiti/poslati na e-mail adresu: info@ateljemilenecvorovic.com ili na telefon: 069 333 9327.

Sadržaj radionice u kratkim crtama:
* Novogodišnja tema
* Pakovanje ukrasnim papirima, pakom i natronom
* Detalji kao dekoracija
* Tehnika savijanja mašnica
* Dekoracija belim markerom
* Dekoracija makazama različitog sečiva 
* Pravljenje šablona i ukrasa u 2D i 3D
* Upotreba filca, vune, kanapa, peruški, itd.


Beli marker (uniPAINT, oil-base, marks on anything) možete potražiti u bilo kojim bolje opremljenim knjižarama.
Papirna čipka koja služi kao ukras na tacni za torte i kolače se može pronaći u većim marketima poput Tempa i Maksija Exclusive. 
Ukrasni papiri koje sam upotrebila u ovom postu, kupila sam u Plato knjižarama tokom ove i prošlih sezona. 
Pak papir možete kupiti u bilo kojim knjižarama.
Ukrasne trake možete kupiti u prodavnicama pozamanterije.
Washi trake i samolepljive trake od tkanine možete kupiti u Srećnom Dugmencetu
Ostale ukrase sam pažljivo sakupljala na različitim mestima tokom godina. 

Art direktor: Mali Iv
Fotografije: Dragana Đorović * Novi Dirižabl 
Medenjaci: Creative Cookies


arts and crafts

Tri boje: praznici

12/09/2013

Najlepše doba zimskog dela godine i tačka. Koliko nam god teško padali jesenji meseci, kada naiđe decembar – godina dobije na smislu. I tako već godinama unazad, radujem se 12. mesecu kao malo dete. Strpljivo sačekam da prođu kiše i njeni potoci nagomilani opalim lišćem i onda se prepustim prazničnoj euforiji. 

Ta euforija se ne odnosi na jedan dan ili jednu ponoć, već se odnosi na skoro dva meseca divnog i ušuškanog osećaja zime iz ruskih bajki. Zbog toga mene ne zanima mnogo odgovor na ono pitanje: ''Gde ćeš za Novaka?'', već me zanima da li će biti snega tih dana dok budemo odmarali u toplim domovima, tamo, nakon 1. januara. 

Prošle godine sam imala seriju postova, koji se odnose na prazničnu dekoraciju, pa ako ih već niste prelistali, to možete uraditi i sada, jer su odveć aktuelni:


Ove godine, na moju veliku radost, pripremila sam vam postove sa prazničnom temom, ali u sopstvenoj izvedbi. Ponovo sam se udružila sa Draganom i Jovanom, tako da sam još početkom novembra morala da preslušavam gospodina Bubléa, kako bih se ubacila u snežni/novogodišnji mode. Obavezno mi javite kako vam se dopada ova Slurporama - Xmas Edition dekoracija! :)


Prošle godine sam vam objasnila da ja najviše volim prazničnu dekoraciju u one tri tradicionalne boje: bela, crvena i zelena. Zbog toga sam i ovaj put napravila predlog dekoracije u kombinacijama ove tri boje. Zlatna jeste popularna ove zimske sezone, ali ja više volim srebrnu, pa je ona highlight detalj. Zaljubljena sam u ideju kako se savršeno uklapa uz belu.

Znala sam da u ovoj postavci mora biti kolačića. Zbog toga sam odmah pozvala Ljiljanu iz Creative Cookies i Natašu iz Hangri Kapkejka da se dogovorimo oko dizajna i boja. I na njima se može primetiti combo tradicionalnih boja i srebrne, ali tu je i ova natural boja biskvita koja je tako fotogenična, da sam je kasnije iskoristila kao inspiraciju za post o pakovanju poklona (u pripremi). 


Kada sam skicirala postavku, nisam imala zamišljenu jelku, jer je u prvim danima novembra verovatno ne bih ni mogla naći, ali i pravo da vam kažem, do sada još uvek nisam pronašla dovoljno bujno drvo koje bi ispunilo moja očekivanja. Zbog toga sam se odlučila na grančice, samo da bih mogla da okačim ove moje staklene ukrase. Osušene grane (koje su već same opale) sam ofarbala akril belom bojom. Postavila sam ih u Pokal i posula sitnim sivim kamenčićima. Na taj način, baza ''jelke'' je bila dovoljno teška da stoji čvrsto na zemlji, ali i da dozvoli granama da samostalno poziraju bez oslanjanja jedna na drugu ili na stranice Pokala.

Natašine kapkejke sam postavila u šoljice i ubacila sam crvene detalje. Na Trgu se upravo otvara ono veselo, novogodišnje selo i jedva čekam da odjurim tamo i pokupujem prave candy cane slatkiše! Za ovu postavku sam iskoristila staklene ukrase koje sam pažljivo sakupljala po gradu još pre nekoliko sezona. 


Verujte mi, bilo mi je izuzetno teško da čuvam ove fotografije do danas. Svaki čas sam ih otvarala i uživala u njima, želeći da ih odmah čitavom svetu pokažem. Međutim, samokontrola je morala da proradi, jer bismo u suprotnom i sve kolačiće pojeli. Naravno, kapkejke smo smazali još taj dan kada smo radili ovo snimanje, ali medenjaci su mogli da stoje malo duže, pa smo ih iskoristili i za ostala snimanja. Od pune tri kutije, uspela sam da sačuvam samo par komada za uspomenu. :) 


Kako u crveno-beloj postavci nisam mogla da izbegnem mleko i papirne slamčice, tako u ovoj zelenoj nisam mogla da preskočim čaj sa štapićem vanile i cimeta. Zelena šolja je izazvala burne reakcije na Facebooku, pa vam i ovom prilikom moram reći da sam je uzela u Kiki pre dve godine. Postojala je i crvena, i u nju staje čak 1l tečnosti! 

Zabavna je činjenica da se čovek tek u momentu pakovanja stvari za snimanje, seti svih predmeta u ove tri (četiri) boje koje može iskombinovati kao praznični dekor. Tako sam i ja u poslednjem momentu pred odlazak u studio spakovala i ovaj crveni čajnik, pa crvenu kutiju za biskvite, tufnastu salvetu, itd.


I na kraju je sve ispalo veselo i baš onako kako sam želela! :) Naravno, energija i ideje koje delimo Dragana, Jovan i ja su neosporno dobre, pa zbog toga naša saradnja i daje ovakve rezultate. Silno sam želela da ponesem ono drvce kući, međutim, plašila sam se da bi svi ukrasi popucali usled Njanjinog pentranja po njemu. Ali, poslednji primerci medenjaka su i dalje kod mene, te praznična euforija i kićenje u Slurporama domu – može da počne! XoXoXo!


Art direktor: Mali Iv
Fotografije: Dragana Đorović i Jovan Marjanov * Novi Dirižabl 
Medenjaci: Creative Cookies
Kapkejksi: Hangri Kapkejk
Papirne slamčice i washi trake: Srećno Dugmence



blog

Blogomanija'13: #girlpower

12/04/2013

Još uvek se nisam raspakovala, ali sam odmah sela da prebacim fotografije i spremim ih za ovaj post. OK, moram reći da sam se dugo premišljala da li da napišem ovaj roman iz dva toma, međutim, kako su na čekanju postovi s prazničnim motivima čija smo snimanja organizovali još pre mesec dana – moraću da se skratim i ubrzam kako znam i umem.

Šta da vam kažem, sem da blistam(o). Vratili smo se puni utisaka i to pozitivnih, jer i ono što nije valjalo, ostalo je za nama u nekoj izmaglici, poput ove na fotografiji ispod. Ono što vam odmah mogu reći, jeste da je Blogomanija iz mog ugla ostala obeležena heštagom girlpower i naravno čajem o kojem se toliko pričalo... 


Znate da ja volim da krenem onako, od Kulina-Bana, ali sam ovaj put rešila da vam ne prepričavam svakih 30 minuta, nego da izdvojim one trenutke koje ću svakako još dugo pamtiti. A oni su izgledali otprilike ovako... 

Nakon šest sati putovanja do Kopa i slušanja Niggora i Marka Kona kroz šaljive priče, odjurili smo na večeru i nakon nje pravac u sobu. Da, žurke su već to veče počele, ali neki od nas su taj dan radili, pa putovali, pa imali problema sa preuranjenom tremom – te smo se samo ušuškali u bade-mantile i opustili u toplim apartmanima Hotela Grand & Spa – MK kompleksa. 

Interni partei je započet uz pomoć moje dve roomies – Lalicom i Ptičicom. Kako bismo opravdale zvanje blogerki, odmah smo povadile lapove i prikačile telefone na punjenje, jer su gedžeti tih par dana bili glavni modni detalji. Sve je išlo preko Twittera, tako da sam morala nakon toliko godina posustati i otvoriti nalog. Oni koji vole da cvrkuću, mogu me naći pod nickom (gle, iznenađenja): @mali_iv

Lalicino i moje konstatovanje je bilo sledeće: ''Kada budu pravili prvu Instagramiju, mi ćemo biti glavne face''. Uostalom, 140 karaktera je izuzetno malo za one moje hejt statuse koje toliko volite. :) 


Vreme je bilo divno! Sav taj sneg, sav taj čist vazduh i sva ta belina... Alergija je nestala na tri dana i konačno sam ponovo mogla da dišem vani, bez šala preko usta u stilu nindža. Bila sam manje lenja, pa sam ovaj put ponela aparat sa sobom, ali i Tamron 28-75 umesto standardnog Canon 18-55. Jes' da je bilo teško nositi ga, ali sam odlučila da moram vežbati s njim, jer se svaki trud isplati (i jeste se isplatio, fotke su ispale bolje nego što sam očekivala!). Sva ta belina oko nas je bila teška za uhvatiti, ali polako, zima je tek počela, te će biti dana za vežbanje. 


Nismo se mnogo kretale van kompleksa, jer je obaveza bilo toliko, da nisam stigla otići ni na čas joge kod Maje. Jurcanje sa konferencija na večeru, sa večere na kafu, sa kafe u sobu, iz sobe na žurku – razradilo mi je pritisak, ali i razgradilo tremu. Da sam imala previše slobodnog vremena, verovatno bih nestala u nekom ćošku hotela i ne bih se ni pojavila na onoj prvoj bini. 

Predstavljanje u glavnoj konferencijskoj sali je prošlo sasvim OK, uzimajući u obzir da smo sve bile na bini istovremeno, pa smo jedna drugoj držale strah, a i sala je bila skoro prazna, jer smo dobile termin koji je zbog kašnjenja uveliko zašao u vreme za ručak. Slušati ''fešn blogerke'' ili otići na komplet lepinju – pitanje je sad?! 

I to se nekako završilo, pa sam skupila hrabrost i pustila play kada je izašao ovaj snimak.: predstavljanje ženskog foruma na livetv.rs. 

Prvi deo stravičnog izlaženja i pričanja pred narodom je bio gotov, pa smo Lalica i ja rešile da se opustimo uz šoljicu čaja u lounge baru kraj kamina. Moram reći da mi je ovo bio omiljeni deo kompleksa, jer je imao sve ono što zamišljate kada vam neko pomene planinsku idilu. Topli šal oko ramena, lap u krilo i pripremanje prezentacije/radionice za sutradan. Kasnije su nam se pridružile Brana i naša organizatorka, tj. šefica – Cvijeta, pa smo nazdravile uz jedan dug i vrlo inspirativan razgovor. Nakon toga je usledila žurka, gde je jedini vredan pominjanja momenat bio onaj kada sam se nakon nekoliko meseci srela sa mojim kolegama sa Akademije, jer su i oni bili među predavačima i učesnicima Blogomanije. Ukratko, sve glasine o Blogomaniji (i njenim žurkama) su tačne i pikantne detalje iz ženskog WC-a vam mogu samo uživo prepričati (potrebna upotreba glave, tela i ruku, radi verodostojne gestikulacije i imitacije). 


Autor fotografije: Stefan Đaković
La i ja smo garant dobile dobru dozu trbušnih upala, samo usled kikotanja. Kako su Iva i Tamara bile već neko vreme na Kopu, ali u drugom hotelu (neki su se već zabrinuli kako to da nismo bile zajedno non-stop), La i ja smo većinu vremena i trčanja po kompleksu provodile zajedno. Interne fore koje su se stvarale iz sata u sat, sigurno su izluđivale naše komšije u hotelu, jer smo imale napade smeha i valjanja sve do ranog jutra (OK, nije da nam u tome nije pomagalo ono vino). 

Autor fotografija: Lalica via Instagram

Iako smo mi u subotu delile poklone, moram priznati da smo bile prilično iznenađene kada su i u našim rukama završili neki darovi. Ovom prilikom želim da se zahvalim sponzorima na Doncafe paketu, Coca-Cola yoga padu, devojkama iz Koncepta 45.0 na superpink torbi i bedževima, kao i Cvijeti, na onoj divnoj olovci sa Swarovski kristalima i logotipom njenog magazina Hotel LifeUsput, želim da se zahvalim i Bud3.net na oblačenju mog lapa i mene. :) 


U subotu, u 10h, bilo je zakazano otvaranje ženskog foruma i naravno (kao za baksuz, jer sam veliki ranoranilac) moja radionica je bila prva na tapetu. Kablić koji je vodio od lap-topa ka projektoru nije bio poslušan, pa su gosti moje radionice imali prilike da uživaju u mojim fotografijama... ali sa simptomima žutice. Trema je prethodnih dana odradila svoje x 200, pa sam tog jutra bila potpuno smirena i uopšte se nisam potresala što je moje izlaganje bilo narušeno jednim tehničkim problemom i što sam pričala priču ispred žutih fotografija sa bloga. 

Kako je moje izlaganje počinjalo u 10:00, a doručak se završavao u to isto vreme (da ne pominjem zaglavljivanje na zabavi prethodno veče), u ženskoj sali je manjkalo gostiju i press tima. Poznata lica u prvim redovima i nedostajanje nepoznatih lica u onim daljim redovima, učinili su da se u potpunosti opustim i prepustim priči o mom blogu. 

Iskrena da budem, nemam pooojma šta sam tog jutra pričala, jer je sve nestalo u nekom maglovitom sećanju. Toliko sam se prepustila zenu, da sam potpuno odlutala. Verujem da će se strah od lupetanja vratiti onog trenutka kada dobijem snimak radionice na mail. :) Uglavnom, poslednji put sam imala izlaganje u javnosti onomad pre sto godina na faksu, kada sam branila seminarski o Adleru u punom amfiteatru na PMF-u. 


Dobila sam već nekoliko recenzija i izveštaja o našim radionicama i u mnogim se pominje upravo i moja (dakle, bilo je onih što rano rane i u mom terminu). Zapazih par pogrešnih tumačenja, moguće zbog mog previše opuštenog laprdanja, pa sam htela da to razjasnim ovde.

* Nije da moj blog čitaju samo poznanici, već je meni mrsko da se publici obraćam sa ''fanovi'' ili ''pratioci'', jer često imamo fine konverzacije sa čitaocima – gde većinu njih poznajem po nadimcima i imenima pod kojim se potpisuju, pa ih smatram i nazivam drugarima/prijateljima bloga. 

* Od kada pišem blog i od kada na njemu pokazujem svoje umeće iz dizajna, dobijam i više nego ''nekoliko ponuda''. Zapravo, dobijam toliko ponuda za saradnje, projekte i honorarne poslove, da polako počinjem neke od njih i da odbijam, jer jednostavno ne mogu sve da postignem. Dakle, da se nadovežem na još jednu temu Blogomanije, od bloga može i te kako da se zaradi. 

* Slurporama se ne bavi samo čajem. :) Dovoljno je da obrnete par krugova po postovima.

Autor fotografije: Đorđe Đoković
Nakon moje radionice, bio je red da podelim poklone. U aranžiranju savršenih poklon paketa za goste, pomogli su mi moji verni prijatelji: Srećno Dugmence, Small Tree kuća čaja i divna Bojana koja vodi re:art:concept. Oni koji redovno čitaju blog, dobro su upoznati sa cutensilsima iz kuće Srećnog Dugmenceta (washi tape, candy cane paper straws, itd.), kao i sa aromama naše najveće kuće čaja u Beogradu, o čijim sam čajnim mešavinama već uveliko pisala. Re:art:concept je jedna nova priča na ovoj adresi i stay tuned, jer ću vam uskoro svašta ispričati. I da, izvinjavam se na nedostatku fotografija poklona, one su kod Ptičice, pa ću ih pravovremeno objaviti kada ih dobijemo. :) Koliko sam videla na društvenim mrežama, vlasnici poklona su i više nego zadovoljni. 

Odmah nakon darivanja, krenule su ostale radionice, a ja sam za to vreme ponela ulogu domaćice čajanke. Od hotela smo dobile kanister sa toplom vodom i šoljice. Kako nam uprava hotela nije dozvolila da koristimo čajeve u rinfuzi, ja sam ponela kutiju različitih čajeva u filter-kesicama. Znate i sami da se svaki čaj potapa različito, da se neki služe u posudama veće zapremine od 2dl, međutim, nismo imale ni vremena, a ni prostora za biranje, pa smo sve čajeve poslužile na isti način. Želim da se zahvalim ostatku devojaka sa radionice na pomoći oko služenja čajeva. :) Kroz sat vremena, kutija sa kesicama je ostala prazna. 

Kako je ime naše sale bilo ''Ženska sala'', valjda je bilo za očekivati te roze i pink stolice i fotelje. Ptičica je ponela lampione, a ja sam ponela moju voljenu roze Mad Hatter Tea Party Moo Moo Shemu

* Grupa za razmenu čaja o kojoj sam pričala, postoji samo na Facebooku, i njoj se možete pridružiti klikom OVDE

Autor fotografije: Đorđe Đoković
Uz Ivino pravljenje elemenata za nakit live, kao i Natašino heklanje uz brdo šarene vunice na stolu – naša sala je poprimila jednu toplu, veselu i intimnu atmosferu. Zbog toga su gosti bili opušteni i sa osmehom tokom čitavog dana, pa su i devojke tokom svojih radionica odavale utisak jedne opuštene i pričljive konferencije. Dakle, nije ženski forum jer su ženske priče, nego zato što radionice vode uspešne i kreativne žene. :)

Učesnice radionica, na slici s leva na desno: Ana Marija Popović, Iva Novičić, Cvijeta Radović (voditeljka i organizatorka našeg foruma), Nevena Zelunka-Cvijetić, ja, Nataša Mitić, Dragana Paramentić, Jelena Karakaš i Branislava Antović

Autor fotografije: Đorđe Đoković
Utisci sa radionica (ne pričam o onom intervjuu na polovini dana) su pozitivni i sa strane nas kao predavača, ali i od strane učesnika i novinara. Svaka od nas je imala reći neku poruku koju bismo prenele dalje, neki savet, neku sitnicu o kojoj bismo goste naučile tog dana. Pričale smo o nama, ali kroz blogove i korisne informacije koje mogu pomoći i drugima. Takođe, naš zadatak je bio i da objasnimo na koji to način mi zarađujemo od bloga, tj. na koji način blog nama pomaže da dobijemo posao, stvorimo korisne saradnje i projekte, učimo dalje i postanemo bolje, kreativnije i uspešnije osobe. 

Devojke, hvala još jednom na uspešnom danu, druženju, razgovorima i zajedničkom prenošenju poruke pod sloganom #girlpower. 














Napisah roman, iako sam preskočila pola interesantnih detalja. Ali da ne bih post odvajala u ta dva toma, morala sam ovde navesti makar one momente kojih ću se dugo sećati. Znate, ovaj mesec je tako lep i čeka vas dosta zanimljivog sadržaja na stranicama ovog bloga, pa ne smem dužiti više, nego već sada moram početi sa pripremanjem sledećeg posta. 

Za kraj, želim da vam kažem da je Blogomanija jedna fenomenalna stvar koja se (za promenu) dešava kod nas, i koja mi je donela toliko upoznavanja sa sjajnim ljudima, stručnjacima i damama, da se kezim već par dana. :) 

Dosadašnji izveštaji i recenzije: