bašta

Jutro

April 11, 2017


Da li verujete da nekada razmišljam kako bih sve neophodne stvari prenela na balkon i ne odlazila sa njega po čitav dan? Tipaaaa, (kuca u Google): da li je zdravo svako veče spavati na terasi u vreći za spavanje?

Ali, na moju veliku žalost, na balkonu sam tek delić svog dana, jer mi je work station u dnevnoj sobi. Ne pitajte, trenutno sam bez laptopa, nadam se da ću taj problemčić rešiti uskoro, a do tada sam prikovana za PC. 


Sedim i razmišljam kako bih ovaj post najradije pisala baš iz ove baštenske fotelje. Krećem da kucam novi pasus i Vinica se penje po tastaturi, ne mogu od njegovog mlatarajućeg repa da vidim ni deo monitora. 

Smejem se, jer su oni dve mirođije. Ujutru kada ustanem prvo kuvam čaj ili kafu i širom otvorim vrata od balkona da se što pre razbudim uz svež vazduh. Nisam ni na pola tog rituala kuvanja prve jutarnje, a crni i narandžasti rep su već odjurili napolje. 


Jurim za njima i vičem ''Budite dobri, nemo' da uzimam fajtalicu!''. Prvo ide zveranje naokolo ''Aha, ček da vidimo šta si novo posadila! Mmmm, ovo deluje jestivo, daj da probam, mljac, mljac, pomalo je gorko!''. 

A onda se pozicioniraju na ogradu i kreće skeniranje komšiluka. Posle mi prepričavaju kako je komšinica sa početka ulice bila u nekom sukobu sa tigrastom babom iz 15-ice i kako su se fajtale na sred ulice, dok ih nije oterao neki ker. 


Dok motrim jednim okom na njih kako neko ponovo ne bi bio padavičar sa III sprata, drugim pazim da mi ne zagori kafa. Sipam vrući espresso u jednu od prolećnih šoljica i dolivam mućeno mleko. Malo pene, više mleka, taman.

Uzimam sve svoje radne sveske i planere i selim kancelariju u baštu. Prvih 15 minuta samo ćutim i srčem kafu. Gledam okolo sebe i razmišljam kako sam srećna što imamo ovo malo parče džungle. Sada je tek krenula sezona, mnoge biljke su još uvek bebe, dok druge veteranke još uvek nisu pustile svoje pupoljke. Ali tamo u ranu jesen, ovde će biti pravi, pravcati tropski vrt.  


Za sve ove godine amaterskog urbanog baštovanstva, počela sam posebno da cenim svaku biljku koja preživi zimu. Nekako sve one lepo krenu u oktobru, novembru, pa i decembru i onda dosta njih klone u januaru. Bude mi jako žao, ali hodnik u zgradi je hladan i senovit i ne mogu im nikako pomoći.

One koje prežive zimu, uvek dobiju poseban tretman u martu. I svakog proleća se iznenadim kada vidim koliko su porasle u odnosu na prošlu sezonu. Ove godine sam odabrala mnogo više sukulenata nego cveća, mada i dalje imam prošlogodišnje muškatle na drugom balkonu. 


Čini mi se da je i do tog minimalizma kojem težim već neko vreme, pokušavam da umirim boje oko sebe. Lepo mi je kada su saksije bele, betonske ili terakota, pa onda sve nekako izgleda još više uređeno i pročišćeno.

Kod biljaka preovladava ta zelena, ali jedva čekam da procvetaju orhideje i lavanda, one će dati ovom mono koloritu poseban šmek. 


Naravno, jasno vam je da nikada neću odustati od boja. Zbog toga ovi hot pink detalji vade celu situaciju.

I nove jastučnice od kojih ne mogu da se odvojim, pa ih nosam po celoj kući, tipa kada sam ujutru na balkonu, smestim ih u fotelju, a tokom dana dok radim u dnevnoj sobi, pobacam ih po kauču. Šta da radim, kada sam sucker za jarke printove. 


I kada prođe 15 minuta sat vremena (ne mogu da odolim) meditacije, obično krenem sa popisivanjem svih obaveza za taj dan i čekiranjem planera kako nešto slučajno ne bih zaboravila. 

Nisam zaboravan tip, ali od kada radim kao freelancer, umem da zaboravim koji je dan u nedelji, ili da se setim nekog sastanka u pet do. Zbog toga planer i od skoro digitalni planer - jesu moji najbolji saradnici. 


Dok završim kafu i odgovorim na sve mailove, bude skoro podne. Onda se zapitam (kuca u Google): da li čovek može normalno da funkcioniše ukoliko spava samo tri, četiri sata i ustaje u recimo pet svako jutro?

Mislim, ne znam za vas, ali dan mi proleti. Barem jedanput dnevno poželim da on traje 48 sati samo kako bih mogla više da uradim. Ali i dalje neću da se odreknem onih sat vremena na balkonu svako jutro, tokom kojih se smirim i fokusiram, pripremim na radni dan i motivišem.

Kako vi provodite vaša jutra (vikendom)? 

P.S. Pazite šta radite, Veliki Brat Njanjović motri na vas! 



bašta

Urban Jungle Bloggers - Creative Plant Pots

November 26, 2016

Uh, koliko dugo samo želim da se pridružim mesečnim tematskim izazovima koje Igor i Judith organizuju kod njih na Urban Jungle Bloggers sajtu!

Prošli vikend sam definitivno bila rešila da ću fotkati i napisati post za ovomesečnu temu Creative Plant Pots, međutim, kada sam izašla u hodnik da uzmem biljke koje bi trebalo da se nađu u postu, shvatila sam da se u stanu pored snima neka serija i da su scenografi mrtvi ladni rešili da uzmu moje bilje bez pitanja i da ih ubace u scenu. 

Mali nervni slom i ta nezgodna situacija su mi uništili planove za UJB post, no, evo vikenda ponovo i eto mene sa obećanim pričama. 


Svi vi koji pratite Slurporamu od početka, znate za moju ljubav prema zelenišu. Počeci su bili skromni, sa ponekim izletom u sukulente. Saksije su bile plastične i što šarenije, da bih u nekom momentu krenula da eksperimentišem sa šoljama i bilo kakvim posudama koje mogu poslužiti kao saksije.

Kako sam prolazila kroz razne faze dizajna i boja, tako su i elementi u mom domu prolazili kroz tu istu tranziciju. Zbog toga danas kod mene najviše možete videti saksije od porcelana, terakote, betona i poneku staklenu teglu.

Boje su svedene i bez šara, izuzev u kuhinji. Boje u kuhinji nisam mogla da biram, takve su bile kada smo se uselili u ovaj stan. Mada, moram priznati da kuhinja i jeste nekako najživlja zbog svih tih sitnica i šarenolikih detalja. 


Preko zime, dosta osetljivih biljaka, beba biljaka i egzotičnih primeraka zimuje u kuhinji. Njanja i Vini nemaju pristup ovom delu stana, osim ukoliko ne motrimo na njih. Takođe, ovde ima dosta svetla tokom čitavog dana i toplo je. 

Taman kada je došlo vreme da se presade neki mladi izdanci, naišla je Ana Savić i njen brend anaesKeramik. Jako dugo, čini mi se godinama, tražila sam kod nas lepe keramičke saksije koje imaju ove nožice. 

I kada sam ih videla uživo, zaljubila sam se. Toliko nežne i unikatne, dok sam ih nosila kući, maštala sam o svim zelenim grančicama koje će izgledati fenomenalno u njima. Čak sam i u jednom trenutku poželela da ih ponesem na posao kako bih mogla da ih gledam po čitav dan, ali na mom stolu nema previše svetla i to bi bilo mučenje biljaka zarad mog uživanja u Aninim saksijama. 

Dakle, ove dve saksije na nožice su anaesKeramik (koju možete pratiti ovde i ovde), isto kao i ova treća posuda u kojoj držim morsku so. Prvobitna ideja je bila da ovu neobičnu, plitku posudu iskoristim za kaktuse i sukulente, ali mi se toliko svideo Anin hint sa drvenom kašičicom, da sam ipak odlučila da je iskoristim na ovaj način.

Ćup sa mini ružama je takođe nekadašnja posuda za kuhinjsku so, koju sam ponela sa sobom iz starog Matijinog stana u Sarajevu. Mnogo volim tu njenu boju, ide lepo uz svo cveće.


Moj tata je obišao čitav svet. I mama je sa njim, dok se nismo rodili Miloš i ja. Kasnije je tata mnogo više putovao zbog posla i obožavala sam sve suvenire koje je donosio. Da nemam definisan svoj neki stil što se tiče uređenja stana, sigurna sam da bih od svih suvenira mogla bez problema da uredim dom tako da niste sigurni da li ste u Africi/Južnoj Americi ili u Beogradu. 

Jednom je čak doneo i dve čitave garniture od bambusa i ratana - kao suvenir. Uglavnom, danas mi se ti suveniri i folk elementi ne slažu mnogo uz sadašnju temu stana, pa sam zadržala samo nekolicinu detalja za koje sam vezana, a ostali su ili kod mojih ili kod Miloša. 

Ova šarena, uska čaša/saksija/vazna je iz Tunisa. Dok sam išla u osnovnu školu, u njoj sam držala drvene bojice. Danas mi služi da u njoj čuvam Tillandsiu (by NervosaCorner o kojoj sam pisala ovde).

Kupasta vazna je iz CoinCase. Osim standardne ponude dekoracije, ponekad imaju i ove etno momente za pristupačne novce. 


Rekla bih da najviše imam malih saksija i biljaka. Za velike biljke nemam mnogo mesta na balkonu, pa osim nekoliko regularnih stanara, moju urbanu baštu najviše čine omanji zeleni drugari.

Ova raskošna Tillandsia se nalazi u šoljici koju je izradila Iva Brkić za Gallery 1250. Kupila sam je da iz nje pijem čaj, ali boje koje je Iva iskoristila za oslikavanje ovih ružica i listića toliko dobro idu uz sukulente, da mi je bilo žao da u njoj gledam samo čaj. Već ste je videli ovde. 

Belu porcelansku šoljicu na zlatne tufne je radila Bojana iz re:arta (o kom sam pisala ovde i ovde). Ova nežno rezedo/tirkizna glazura je zapravo njena nova zimska kolekcija. 

Visoki kaktus se šepuri u šoljici sa leptir drškom koja je iz Galerije Blatobran. Nisam sigurna koja dama ju je beše radila, pa ako imate proverenu informaciju, bacite u komentar.

Mini kaktus je u omiljenoj mi Betonica teardrop betonskoj saksiji, o kojoj sam pisala ovde. Borjan i njegov tim spremaju novu kolekciju i jedva čekam da vam je pokažem!

Rezedo šoljica u kojoj je baby orhideja je kupljena za tipa 1 eur u Home Centru pre nekoliko meseci. Imali su ih u raznim bojama. 

I Flower Power porcelanska saksija je takođe re:art ali u kolaboraciji sa mnom. To je zapravo prva saradnja između Bojane i mene, gde smo isprobavale neke ideje... Mogu da vam otkrijem samo da ćete u budućnosti nailaziti na čak nekoliko naših saradnji. 


I za kraj sam ostavila ovu tatinu retro teglu, mada ni on, ni ja nemamo pojma odakle je tačno. Jako je lepa, samo nisam uspela da uslikam dovoljno bistru fotku sa njom, pa vam pokazujem samo ove dve. Pomalo je kupasta, tj. sužava se pri vrhu i nema standardno grlo. Oduvek sam u njoj gajila neki tip sukulenta, barem dok ne prerastu teglicu. 


Kao deo Urban Jungle Bloggers ovomesečnih blogera, moram da iskoristim priliku i da vam preporučim najbolji mogući novogodišnji poklon, ukoliko ste zaljubljenik u zeleno kao i ja.

Igor i Judith su dugo najavljivali ovu knjigu i kada je izašla, nastala je opšta pomama za njom. Videh da je mnogi opisuju na isti način, ali ja sam zaista imala istu misao u glavi: ovo nije jedna od onih knjiga sa lepim koricama koju želite da držite na stočiću za kafu i da čini dekor u dnevnoj sobi, već jedan fantastično dizajniran primerak vodiča za sve urbane baštovane. 

Osim inspirativnih fotografija, iz ove knjige možete naučiti i o stilizaciji biljaka (u vašem domu), ali i o gajenju i savetima vezanih za isto - samo sve to lepo upakovano i pitko napisano. 

Urban Jungle Bloggers možete upratiti (mada sumnjam da čitate ovaj blog, a ne znate za njih) ovde, ovde, ovde i ovde. 

P.S. Koja vam se posuda za biljke najviše dopala iz ovog posta i imate li vi neke neobične saksije ili priče vezane za njih? 



Ovaj post urađen je u saradnji sa brendom anaesKeramik.


artology

One fine day.

May 07, 2015

♫ Jakatta - One Fine Day

Sećam se da dok sam živela kod roditelja, volela sam da spakujem ručak na poslužavnik i odnesem ga u svoju sobu da klopam na krevetu ili za radnim stolom pred računarom. Znam da su me moji večito grdili zbog činjenice da sam tada sve više izbegavala zajedničke obroke i obedovanje za trpezarijskim stolom. Ali tako to valjda ide kada ste mladi i brzi, samo daj da se završe te ''porodične'' obaveze i da se pobegne u svet knjige, filmova ili negde napolje u provod. 

Kada sam počela da živim sa Matijom, tada sam i počela da kuvam, odnosno da uživam u tome. Naravno, želela sam da svaki obrok serviram na trpezarijskom stolu, uz lepe tanjire, salvete i čaše, poneku sveću ili cveće. Samo što nismo imali trpezarijski sto. Kako smo oboje radili od kuće, mesto stolu za ručavanje smo ustupili velikom radnom stolu, koji je većinu vremena bio glavni kutak u kome smo boravili, pa je svojevremeno glumio i trpezarijski sto. To je ono što ubija čar svakog pažljivo pripremljenog obroka - jelo ispred monitora sa poslom. 

Onda smo se preselili u ovaj stan i nasledili smo Nanin sto iz kuhinje. Sećam se da smo u potpuno praznoj kuhinji, samo sa stolom i dve stolice, ručali prvi dan po doseljenju i radovali smo se neobaveznom ćaskanju koje nije sadržalo priču o poslu, salvetu na tastaturi i miš uprljan mrvicama ručka. 

Taj sto smo usled renoviranja zamenili drugim, a onda sam insistirala da u projektovanju kuhinje tata i ja ugradimo zasebnu radnu ploču ispod police za čajeve koja bi mogla da posluži kao mini verzija šanka i trpezarijskog stola. Tako da se sada radujem kada mogu da ostavim posao na pola sata neko vreme i odem na miru do druge prostorije i tamo uživam u ručku sa mužem ili gostima (i mačećim mangupima).


Kada sam se selila iz doma mojih roditelja, mama mi je poklonila porcelanski set tanjira koji je kupila u Grčkoj kada je bila mlada. Set je svetlo bež sa maslinasto zelenim kružnim linijama po obodu. Volim ga mnogo i koristimo ga svaki dan. Međutim, kako smo konačno završili sređivanje kuhinje u potpunosti i to nakon godinu dana od doseljenja u ovaj stan, dosta stvari sam želela da promenim/poklonim/sklonim, kako bih osvežila novu završenu prostoriju u domu i obeležila otvaranje sezone* gozbi na balkonu. Nazovimo to osvežavanjem rituala. 

*Imam to neko svoje pravilo da stvari koje volim delim po godišnjim dobima. Tako da svake sezone, određene (recimo) šolje sklanjam u kutije i vadim one koje više odgovaraju npr. proleću - a to su one sa cvetnim šarama i veselim bojama. To radim jer ne želim rutinu i naviku, ne želim da mi stvari dosade, jer vrlo često se dešava da mnogi od nas favorizuju jednu te istu stvar. Call me a super-cup-freak, but I'll blame it on ma Nanna. 

Mislim da ne možete da zamislite moju sreću kada sam jednog popodneva naišla na novu radnjicu na Kaleniću! Znam da sve moje srodne duše koje uživaju u cutensilsima znaju da je ''Nova radnjica na Kaleniću'' zapravo šifra za neko magično carstvo. Dokaz za to je uglavnom moj odgovor na pitanja: ''A gde si kupila to i to?'' koji je u većini slučajeva upravo pomenuta rečenica sa početka pasusa. Dakle, naišla sam na Artology, gde sam zaslepljena bojama i šarama, materijalima i teksturama, pomislila: ''Vlasnica ove radnjice ne zna šta ima, pa ovo je Meka za sve ljubitelje onih stvari sa Instagrama!''.


Kući sam se vratila sa svežim rotkvicama, mladim lukom, salatom i mekanim libanskim hlebom koji mi je omiljena stavka na putu kući, ali i sa novom keramikom. Ručak smo naravno tog dana jeli serviran iz novih posuda, a ne mogu poreći da rotkvice izgledaju neodoljivo u tanjirima sa ovim šarama. 

Hvala vlasnici ove divne radnje Olgi i hvala Olginoj mami na rečima hvale! :)

Tanjiri, činijice, čaše, šolja, salvete i boca za vodu - Artology
P.J. Artology Store u Shopping Centru Stadion Zaplanjska 32, Beograd
P.J. Artology Makenzijeva 66, Beograd
FB stranica Artology 


Od kada radim van kuće, vodim računa da posao ne donosim kući. Trudim se da onim danima kada nisam u Jazz Bašti nakon regularnog posla, isključim sve što može da pišti, svira, cangrće, šalje notifikacije i slično. Trudim se da pravo sa vrata isključim mozak i posvetim se dečacima koji me čekaju doma. Obično Matija i ja kuvamo ručak, dok Njanja i Vini čekaju na balkonu da im se pridružimo. Vini je trenutno u pubertetu, pa motrimo na njega malko više dok je na balkonu, kako ne bi imao sjajne ideje sa letenjem kao što je nekada Njanja imao. 

Onda se svo četvoro uvalimo u fotelje i jastuke, i uz veselo čavrljanje, ja osećam kako mi se ceo organizam relaksira. Naravno, Njanjović i Eurokremić Franko Nero, Vini čavrljaju sa golubovima na simsu susedne zgrade i mislim da im grdno prete, ali bitno da je veselo, zar ne? :)


Prošle godine sam debelo zakasnila sa sadnjom biljaka. Balkon je bio ozelenjen tek sredinom jula i tada ne samo da nisam imala šta da sadim, već sam bila uskraćena za čitavo jedno godišnje doba sedenja i kafenisanja u fotelji među procvalim zelenim pupoljcima i listovima. Ove godine sam rešila da nadomestim propušteno, pa sam već početkom aprila imala zasađeno prvo semenje. Neke biljke su preživele zimu, pa se ponovo družimo i ove godine, ali ima i novih eksperimentalnih sorti - da opipamo puls Vračara i njegovu klimu. :)

Nisam sigurna da li će balkon izgledati isto kao i prošle godine (ako niste, obavezno čekirajte ovaj DIY post o tome kako sam sama sredila balkonsku oazu), ali već vidim neke izmene. Drugari iz Urban Jungle Bloggers - Igor i Judith - imali su veliki uticaj na mene tokom ovih par meseci hibernacije flore, pa sam već tokom prve nedelje otvorenog balkona, sakupila sve saksije i vazne koje imam, a da su mogle da se uklope u moju zamisao. 

Zamisao: retro, etno, eklektično, kroz sukulente i čitave familije kaktusa posađenih u zemljane posude, mamine vaznice iz Meksika, ćase za so, pjadele za začine i čajeve, itd. Organski i natur stil je polako počeo da se širi iz jednog ćošeta i radoznalo ga puštam da vidim kako će preostale skandi sivo&bele sitnice da menja do kraja balkonske sezone. 


Dok ne upoznam navike svih mojih novih stanara u mini bašti, ne bih pisala detaljnije o sadnji ove godine, pa ću vas do tada prepustiti Njanji i Viniju koji su ponekad prave Persa i Sida iz ''Pop Ćira i pop Spira'', odnosno radio Mileva x 2 koje moraju da isprate svako dešavanje u komšiluku. 

P.S. Vini je baš porastao, zar ne? Veći je od svog oca, koji inače živi par prozora dalje niz ulicu. :) 




arts and crafts

Baštenske sreće

August 26, 2014

Kada smo se uselili u ovaj stan još u februaru, ništa mi nije bilo bitnije od sređivanja balkona. Čak sam rekla da bih i kuhinju žrtvovala neko vreme, samo da balkon osposobim što pre... Od dva komada, na kraju sam shvatila da ove sezone mogu srediti samo jedan i to sam čekala od februara do sredine jula kako bi on bio gotov.

Prvo smo morali da iselimo i razdelimo stare Nanine stvari, pa smo morali da poslažemo naše stvari koje su tako mesecima čučale u kutijama. Sećam se da u jednom trenutku nismo mogli ni da uđemo na balkon od kutija, već sam veš prostirala ne znam ni sama kako. Znam da sam kutije sa knjigama morala da zaštitim mušemom na tufne, a one krupnije stvari sam sakrivala pod otvorene kišobrane. No, rekla sam sebi da balkon mora biti gotov do mog rođendana.


Međutim, ubrzo sam uvidela da ću taj kutak morati sama da sređujem, jer nestrpljenje je bivalo sve veće i veće. Naravno, niti me je vreme poslužilo, a vala ni slobodno vreme, tako da sam sa renoviranjem počela tek nakon rođendana i to po principu: ''Nisam tu dve nedelje, zaboravite da postojim''. I tako je počelo moje prvo veliko renoviranje, odnosno moj prvi veliki DIY projekat.

Inače sadim biljke u martu, sa prvim toplim danima. Znala sam da je sredina jula dosta kasno vreme za sadnju i ''pošumljavanje'', ali sam bila uporna. Razmišljala sam dosta o svemu i shvatila sam da će mi i mesec dana leta na balkonu biti dovoljno. A onda sledeće sezone krećem još u januaru! :)

Dakle, prvi zadatak je bio izbaciti sve kutije sa balkona i raskloniti nepotrebne stvari. Onda, najteži deo posla bio je odlučiti se za jedan stil i dizajn koji bih primenila, pre nego što sam otišla u nabavku materijala.

Verovatno sam godinama maštala o tom momentu, ali kada je na red došla kupovina boja, promenila sam mišljenje jedno zilion puta u nedelju dana. Fasada zgrade je prljavo žuta, betonski pod je cigla bordo, dok su lim i ograda izbledelo zeleni. Razmišljala sam da li će moja promena uticati na ukupan izgled zgrade i da li će narušiti estetiku. Međutim, kako je zgrada nadograđivana, neke terase su zatvorene, neke služe kao ostava - došla sam do zaključka da će moj balkon zapravo oživeti malo tu dosadnu sliku sa ulice.

Dosadašnje boje koje su preovlađivale u mojoj mini bašti na prozoru jesu bile bela, crvena i zelena. Zaluđena toplom sivom već mesecima, rešila sam da izbacim crvenu i da belu uparim sa sivom, a detalje prepustim zelenoj, tirkiznoj i ponekoj ciklama. Jer, promena je dobra.

Od zadataka sam imala:

- krečenje fasade
- bojenje zida od cigle
- bojenje poda
- bojenje ograde i lima
- bojenje vrata
- bojenje ormarića
- sitne popravke

Od materijala sam nabavila: 

- Maxipol polikolor za unutrašje zidove: bela
- Dipi toner: crna
- Akrilna podloga za unutrašnje zidove
- Maxima boja za beton: siva
- Maxima osnovna boja za drvo
- Maxima završna boja za drvo: bela
- Duga osnovna boja za metal: siva
- Hemmax završna boja za metal: siva
- Zoralux akrilni emajl lak: tirkizna
- Manji i veći valjak
- Teleskop za valjak
- Posuda za umakanje boje
- Rešetka za ceđenje boje
- Razređivač
- Šira i uža četka za akrilne boje i emajl
- Ostalo: šmirgle, stare krpe, tegla...


Prvo sam očistila čitave površine, od ograde, cigli do fasade. Pažljivo sam odstranila prašinu, rđu i piljevinu i poneke površine prešla vlažnom krpom. Onda sam prešla sve zidove razmućenom osnovnom bojom za zid. Kako je balkon zavučen, te ima krov, nisam morala da uzimam boje za spoljašnje zidove. Dakle, prešla sam osnovnom bojom i sačekala jedno pola sata da se osuši. Pošto je osnova na bazi vode, vrlo brzo se suši i skoro pa da ne ostavlja nikakav trag, ali lepo grundira i pripremi površinu za nanošenje boje.

Onda sam tonirala polikolor crnom bojom i dobila sam svetlo sivu, tek nešto više prljavu belu. Zbog smoga i prljavštine koja se nakuplja zbog ulice, moj izbor zida, ograde i poda nije bio bela boja. Krečenje fasade je bio horor film. Krečila sam dan i noć nekoliko dana bez prestanka. Zbog izuzetno hrapave i neobrađene površine zida, i manjka kompresora, morala sam da utapkavam boju kvadratni centimetar po centimetar. To je trajalo skoro nedelju dana bez preterivanja. Koliko god da sam pritiskala boju valjkom ili koliko god puta prešla neku površinu, duboke brazde u zidu su i dalje uporno pokazivale prljavu žutu boju. Nisam mogla da čekam na kompresor još mesec dana, pa sam uzela usku četku u ruku i prešla svaki zid po dva puta. Plafon je bio horor film x 2. Strah od visine, klimave merdevine, III sprat - pa vi zamišljajte...


Dok su se slojevi boje na zidovima sušili, ja sam u pauzama završavala sve ostalo. Prvo sam prešla lim i ogradu osnovnom bojom, pa sam čekala 24h kako bi se osušila. Kada sam premazivala završnu boju, počeo je grad, pa sada ponegde na simsu imam male kratere. :) Leđa nisam osećala tokom premazivanja ograde, jer je rad sa emajlom jako pipav posao, a bilo je potrebno preći svako rebro po četiri puta ukupno. 

Iako volim crvene cigle, smatrala sam da se neće lepo slagati sa ostatkom boja, pa sam i njih prefarbala u svetlo sivo, ali tako da sam fuge prešla polovično, kako bi se dobio industrijski momenat. Vrata sam dobro išmirglala i odstranila sam furnir koji je podlegao vlazi, pa se odlepio i deformisao. Kada sam odvojeni furnir pokidala, dobila sam neobične šare na dnu vrata koje kao da simuliraju boju koja curi. Tata je kasnije imao neke ideje sa ombre efektima, ali videću da li ću to uopšte raditi. 

Na vrata sam okačila ovu genijalnu tablu koju sam dobila od Jao tima tokom darivanja kod mene na fb stranici i odlučila sam da će mi ona služiti za ostavljanje poruka od strane gostiju koji posete balkon i popiju kafu ili čaj sa mnom na njemu.


Pod sam takođe morala da išmirglam grubljom šmirglom i dobro ga operem sunđerom. Kada se osušio, krenula sam da bojim cokle prvo, a onda i sam pod. Koristila sam širi valjak i usku četku za uglove i pipave površine. Moram reći da sam se iznenadila koliko je ova boja za beton elastična i koliko ima jaku pokrivnu moć. Pritom, suši se vrlo brzo i ne troši se mnogo. Ja sam kupila tri kantice, od čega sam za dva, a ponegde i tri premaza potrošila jedva jednu i po. 

Cene boja koje sam kupovala se kreću od 300 do 600 dinara max po kantici. Moja preporuka je da kupujete ili u farbari na dnu Kraljevića Marka ili u Sinđelićevoj prekoputa pet šopa. Nema potrebe da uzimate strane brendove, domaći su sasvim kvalitetni, a isto važi i za propratni materijal, kao što su četke. 


Ćošak kod zida sam želela da ostavim go kako bi cigle došle do izražaja. Na njega sam okačila samo fenjer (pogledajte u Jysku, bili su oko 299 dinara svih boja) i Boskke Sky Planter koji sam davno dobila od Miloša za rođendan, a nikada nisam imala mesta da ga okačim. Da, ruzmarin stoji naopako i baš je kul! 

To ćoše sam iskoristila za veće biljke (pisaću o njima nekada u odvojenom postu) i gajbice na koje sam postavila omiljeni podni fenjer (Ikea). 


Iako je prva ideja za žardinjere bila da uzmem one plastične u boji terakote, Mati i ja smo se zalepili za ove ciklama i zelene i shvatili smo da bi one išle sjajno sa cvećem koje sam kupila za njih. I nismo se prešli, jer toliko živosti doprinose čitavoj atmosferi i na balkonu, ali i sa ulice.


Eh, onda je na red došla ova poličica koju sam jedva sačuvala da ne završi u kontejneru. Nani je služila kao polica za začine u kuhinji. Ja sam joj dala namenu police za mini sukulente i kaktuse. Prvo sam je dobro očistila od masnoće Keom (ili Vimom), osušila i onda prešla finom šmirglom. Prvi sloj boje je bio akrilna podloga za drvo koja je obično bela. Policu nisam htela da gitujem, jer sam želela da zadržim taj rustik izgled. Tokom ovakvih radova morate imati strpljenja, inače posao neće biti dobro urađen. Nakon premazivanja osnovne boje, ostavila sam policu da se suši nekoliko sati. Jeste, imala sam potrebu da je odmah umrljam u rezedo-tirkizno, ali znala sam da to neće izaći na dobro, da će se boje pomešati i da će nastati grumuljice i štošta još. 

Nakon sušenja sam je prešla Zoralux akrilnim emajl lakom koji su mi tonirali iz palete direktno u farbari. Jako sam zadovoljna njihovim bojama, ova kantica me je koštala oko 1000 dinara, a već sam s njom uradila jedan stočić (biće prikazan u postu o spavaćoj sobi) i ovu poličicu, a nisam ni pola kantice potrošila. 


Kada se i boja osušila, prešla sam grubljom šmirglom ivice police, kako bih sastrugala i osnovni i završni premaz i kako bi tamno drvo izbilo u prvi plan. Na taj način sam dobila prostu shabby obradu. 

Svi znate koliko volim šoljice i planiram da napišem post samo o njima. Plašim se da će fotografija biti toliko da ću vas udaviti skrolom, jer sam sigurna da ih brojim blizu dvesta komada. Zdravo, ja sam Iv i ja manično sakupljam šolje. Daklem, ne koristim ih samo za pijuckanje kafe/čaja/upiši napitak, već za različite namene. Tako sam ove iskoristila kako bih u njih presadila sukulente. 

Kaktusi i sukulenti ne traže mnogo vode, pa je sasvim u redu ako ih posadite u šoljice ili posude koje nemaju rupu na dnu. Npr. možete na dno šoljice ubaciti par kamenčića, a onda zemlju izmešati sa malo peska i na taj način ćete dobiti super-pogodnu zemlju za sukulente. Oni se zalivaju jednom u mesec dana i to sa vrlo malo tečnosti (jedna supena kašika vode na ove šoljice).


Kaveze sam prvi put iskoristila dok sam sređivala Jazz Baštu, a onda su svi kafići i izlozi po gradu krenuli sa istim trendom. Mislila sam da taj detalj preskočim kod mene na balkonu, ali me je Matijina mama iznenadila jednim, i to za rođendan! Malo je reći da sam bila oduševljena, posebno ovim četvrtastim u beloj boji. Mogu se naći po gradu ako pažljivo šnjurate po izlozima.


Poslednja stvar koju sam uradila na balkonu, jeste ovaj element. On je nekada stajao u kuhinji kao viseći element, ali ga je moj tata pri izradi nove kuhinje prikucao na zid i tako sačuvao od otpada. Njega sam sredila isto poput poličice. Prvo sam ga išmirglala, pa premazala osnovnom i na kraju završnom bojom. Materijal od koga je rađen front jeste standardna oplemenjena iverica, koja je inače komplikovana i nemoguća za obradu. Međutim, kako je ovo parče nameštaja koje će stajati napolju i služiće svrsi dok se ne raspadne od vlage ili ga zamenim nečim boljim - ja sam rizikovala i odlučila da ga ipak prefarbam i učinim primamljivim makar dok je tu. Farbanje je išlo glatko, boja stoji čvrsto i ne ljušti se, mada moram pomenuti da sam išla sa dva ultra tanka sloja osnovnog premaza, pa sam čekala 24h da se osuši i tek onda prešla završnim premazom za drvo. 

Grumuljice sam skinula finom šmirglom, tragove od eksera sam prelepila kant kapicama, dok sam kupila nove keramičke ručke i njih zašrafila umesto ružnih, starih. Namerno sam čitav ormarić radila u beloj boji, jer sam želela da mi osnova svega na balkonu bude svetla. 

Pošto mi je ostalo viška boje za metal, staru plastičnu fotelju koja je bila crne boje, prefarbala sam u sivo. Prešla sam dva sloja sa sitnom četkom, kako bih zašla u svaki prorez pletiva. Dosta detalja sa balkona je kupljeno u Ikei, između ostalog i čipkane limene saksije. Ikea nije jeftina i naravno da je nema kod nas, ali sam nakon toliko godina smucanja po gradu napokon naišla na ženu koja dovozi stvari iz Mađarske i ima najpovoljnije cene (ako vas zanima ko, šta, javite se u inbox za dalji info). 


Neke od čipkastih saksija nisu Ikea, već su kineska radnjica ''Sve za 150'', plastične su i imaju rupice na dnu, kao i tacnu za sakupljanje vode. Generalno kada pogledate, lepe su i jedne i druge, samo što ove limene koštaju barem 5 x više.

Mama, brat i snajka su mi bili prvi gosti na balkonu, pravila sam im domaću pogaču sa grilovanim čerijem i prelivom od maslinovog ulja i svežeg bosiljka iz bašte. Upalili smo fenjere i sveće, nasuli hlađeno vino i uživali u maloj oazi na Vračaru. A onda mi je mama rekla: ''Crna Ivana, pa ti si celu platu potrošila na saksije i cveće''. 

Hm, većinu saksija koje sam iskoristila imam već godinama, ali nisam imala prilike da ih koristim, što zbog malog prostora za baštu, što zbog imanja potrebe da ne mešam stotinu boja. One koje sam kupovala, e za njih sam imala plan. Prvo sam obišla sve radnjice sa saksijama i sitnicama, pa sam obišla više pijaca, a na kraju sam otišla u Baštu. Bašta vam je raj i moja topla preporuka! Ako uzimate saksije od terakote, moj predlog je da pogledate zavučene radnjice po pijacama i gledajte da uzimate saksije koje u cenu imaju uračunatu tacnu. Neke radnje na Kaleniću deru samo zato što su u prvim redovima i recimo ako vam je jedna saksija 150 dinara, oni vam uz nju tutnu i tacnu, a onda tacnu naplate još 40. Nije stvar u novcu, već u principu, posebno ako uzimate više stvari.


Kao što rekoh, neke od mojih ''saksija'' su reciklirane posude. Npr. ova čuvarkuća je zasađena u keramičku posudu za so koju je Nana često koristila. 

Tu ima i nekih činijica i tanjirića koji služe kao tacne ispod saksija, kao i par gajbica koje tek čekaju svoju namenu. Jer, imam još jedan balkon, a treba i njega srediti na proleće.


Sada kada pogledate pre i posle slike, prosto je neverovatno. Dok sam čistila balkon pre krečenja, razmišljala sam kako i nije tako prljavo, možda da sačekam sledeću godinu za renoviranje... Međutim, sada kada ujutru ustanem i skuvam čaj, pa se ugnjezdim u fotelju i posmatram sve te biljčice, mojoj sreći nema kraja. Jeste da sam patila od upale mišića i ukočenih leđa danima, ali isplatilo se, zar ne?


Takođe, moram da se pohvalim, baš mi je danas dok sam se spremala da započnem ovaj post stigao paketić iz Francuske. Naime, pre mesec dana sam učestvovala u nagradnoj igri kod Judith na blogu Joelix.com. Do sada sam samo jednom učestvovala u nekom darivanju i posle toga sam rekla sebi da ja nisam srećne ruke i da nema poente da se nadam nekim nagradama, posebno onim koje stižu iz Francuske. Međutim, dok sam čitala njen post, nešto je u meni kliknulo i ja sam ipak rešila da ostavim komentar, pa šta god bilo. Znate onu: ''You can't win the lottery if you don't buy the ticket!'' - e, time sam se vodila. I baš sam razmišljala kako bi bilo super da osvojim ovu supercool stvarčicu, taman da vidim šta prija mojoj novoj aloe veri koja nikako da se primi. 

I nedelju dana kasnije, pri kraju jednog užasnog dana, stigao je mail od Judith u kome mi javlja da sam ja dobitnik Parrot Flower Power darivanja! Mali zeleni drugar je doputovao danas, uz pisamce i bebe sukulente koje jedva čekam da posadim.

Fora sa ovim izumom je u tome što je potrebno da ga zabodete u zemlju, onda instalirate aplikaciju na vašem telefonu, tu napravite vaš profil i profil vaše bašte, odaberete biljku na koju želite da motrite (u bazi od 7000 biljaka!) i to je to. Uz pomoć Bluetootha i 4 senzora koji prate vlažnost zemlje, temperaturu, količinu svetlosti i količinu jona u zemlji, aplikacija vam šalje dnevni izveštaj o biljci, u momentima kada je potrebno da je zalivate, sklonite sa sunca, nahranite đubrivom i sl. Ja - oduševljena! 

Obavezno posetite Judithin blog, kao i Igorov, jer ljudi pišu divno, imaju fenomenalne fotografije i ideje i vode jedan super pokret koji se zove #urbanjunglebloggers! 


I dok polako privodim ovaj dugi post kraju, želim da se izvinim što ste ovoliko čekali na njega, ali jednostavno nisam bila zadovoljna fotografijama. Nisam ni sada, ali čekala sam pravo svetlo. Mnoge fotografije iz ovog posta nisu načinjene u jednom danu, već sam fotkala i fotkala oko mesec dana, tokom različitih delova dana, da bih na kraju sela jedno veče i rešila da ih sve sortiram, proberem i sredim za post. 

Nešto mi ne ide pisanje već neko vreme i sve mi je teže da pišem bilo šta lično. Onda me pitate kada će novi post i ja se tako rastužim jer osećam neku obavezu da pišem, pa sednem da pišem i shvatim na pola puta da je sve tako forsirano. Onda obrišem sve pasuse, pa stavim post na pauzu, sve dok mi ne naiđe ovakav kucački nalet kao večeras.

Tako da mogu reći da sam baš uživala u ovom pisanju, nekako je sve išlo tako lagano, da nisam ni osetila. Drago mi je da ste tu. Samo vi mene opominjite, slobodno! :)


Pre nego što vas pozdravim za laku noć ovim magičnim nebom sa mog balkona, htela sam da vas pitam da li ste primetili neki novi ukras na mom balkonu, a da nisu saksije i cveće? Neko nov, hm? :) Ali, o njemu neki drugi put! Laku noć divni ljudi sa bloga moga. ♡