Vikend suncem okupan, u sreću obučen

7/11/2013

Stvarno smo se dogovarale vrlo kratko. Bilo je samo 'vako: ''Hej, hoćemo kod Lalice za vikend, kako ti stojiš sa vremenom?''. Mi stojimo super, Lalica i Majstor Miljanče stoje super - dakle idemo! I tako sam rešila da produžim rođendansko slavlje na vikend u Bačkom Petrovcu.

Hm, čuj slavlje. Ovaj rođendan sam želela da proslavim samo uz Matiju i porodicu, tako da je žurka počela tek u subotu. U subotu, ali još u kolima, malo pre podneva. Umesto u Bačkom Petrovcu, naše prvo stajanje je bilo na granici sa Hrvatskom. Iva i ja smo se ponadale da smo ipak odlutali previše daleko, te da smo završili na granici sa Mađarskom, jer prvi usklik je bio: ''Ikea!!!''.. No, vratismo se mi nekako na pravi put, sa sve princezom Iskrom u vrlo budnom stanju (rastu zubići, ako niste znali) i sve jačim nestrpljenjem. Dva muža, jedna princeza, jedna mama i jedna žena. Hrlimo ka Lalici i ne prestajemo da čavrljamo! Tu smo, još samo 30km!


Tih 30km, nikako da se završe, i čini mi se da i Iskra oseća s nama to uzbuđenje. Prigrlila je sav nakit koji imam, eno, uzela je i sat oko ruke, ogrlicu oko belog mede, naočare, a i telefon - pa zajedno vičemo ''Halo?'' do iznemoglosti. Tu smo, samo još malo, izdržimo!



A onda smo stigli. I prvo je bio osećaj: ''Huh, šta ću pre?''. Razmišljamo se da li da grlimo Lalicu i ne ispuštamo je, da li da hranimo Iskru, da možda mazimo Crnog i Žutog, da upoređujemo Žutog i Njanju, da damo poklone na otvaranje, da pijemo limunadu ili da se samo divimo domu koji su Nevena i Miljan stvorili za sebe. 

Jer taj dom je.. Neki drugi svet, neka druga država. Jeste, tako je, jer u Srbiji se stavlja milje na televizor, kupuje se nameštaj u Conformi, pod se pokriva tepisima i prozori su na svakoj kući isti. Njihov dom je sve, samo ne dosadna strana Srbije. Napolju je predivni Bački Petrovac, sa putem posutim kamenčićima, kanalom nad kojim vise zelene, mirisne grane, vrapcima i svicima u svakom grmu, u miru i tišini. Dok je unutra jedan drugi svet, sa svakog kontinenta po malo parče otkinuto. 

Prozori od poda do plafona, galerija, bašta, betonski pod, sudopera na sredini kuhinje, bilje u saksiji iza ringle, polica dva metra visoka samo sa začinima u teglicama, beli zid od cigle koja se nazire, dve pletene stolice, dve rasparene stolice, i dve ogromne podne police pune knjiga. I još vam je draže kada znate da su oni sami sve to zidali i gradili, pravili i stvarali. Lepo je, mnogo je lepo i svi smo tu, zaljubljeni, veseli i nasmejani, sa dva mačora i dva umiljata psića.


Onda je usledilo kikotanje, uzdisanje, čavrljanje, istraživanje, prepričavanje i planiranje. Šta ćemo za večeru, šta ko sprema, čime nazdravljamo? Prvo čaj. I to Fenix Oolong koji je Lalica donela iz Hong Konga, zajedno sa ovim gaiwanom i čajnim priborom. Dve čajne žene i jedna žena koja tek ulazi u čajne krugove. Srećne smo Iva i ja. Obrlatile smo još jednu dušu i ta je rešila da ubuduće kafu zameni crnim čajem s malo mleka. Guc-guc, nazdravlje i dobrodošli!



Dok puštamo muške da se čude kako je ovaj svet mali (došli smo do zaključka da se Vladanov, Miljanov i Matijin put ukrštaju u Bajinoj Bašti i da imaju dosta zajedničkih poznanika), mi planiramo dan uz Lalicine kolačiće sa limunom, kokosom i bademom. Meni oni sa limunom i bademom - naravno - jer kokos volim samo u kremi za sunčanje. A Lalica je i na to mislila. Njami-njami, rešeno je: ovaj vikend nema dijete i regulisanje ishrane. U kući smo jedne vrsne kuvarice! Kuvarice Lalice kako joj i ime kaže.

Obratite pažnju na podmetače sa posvetom, daaa, da! 
Došli smo do pitanja šta spremati, a da je vegeterijanski izbor, hranljivo i da se dopada Matiji koji ne priznaje ništa više od krompira i mesa? Moj predlog je bila zucchini pizza, malo izmenjenog recepta - oberučke prihvaćena. Ovaj put sam izbacila meso i u testo sam dodala prstohvat suvog kvasca, piment iz skupine Lalicinih turskih začina, svež origano i bosiljak iz bašte, kao i čitav čen belog luka donešen iz Hong Konga. Uz mileram, pomešala sam i feta sir. Pekli smo je na mermernoj ploči, koja joj je dala poseban šmek.

Kako nam je ostala polovina testa, a ni trunka nadeva, preostale dve pizze smo pravili sa nadevom od usitnjenog paradajz pelata, rendanog parmezana i slatke pavlake kao osnove na testu. U jednoj od te dve smo imali verziju sa žutom paprikom i kozjim sirom. Muški su pili Valjevsko pivo, dok smo mi dame nazdravljale uz itekako pitku Moravu.

Autor fotografije: Matija
Autor fotografije: Matija
Veče za pamćenje! To je sve što ću reći, jer i da pokušam da vam prepričam utiske, sve se plašim da će mi faliti reči, te ću umanjiti važnost ovog druženja. Otišli smo na spavanje, spokojni, siti i umorni, puni utisaka i neke lepe i čudne miline iznutra.

U 7 sati, svi smo već bili na nogama, što zbog sunca i njegovih zraka koji su se promaljali kroz svaki prozor na svakom zidu (a prozori su prilično veliki), što zbog Rudija i Simke, ali i princeze koja je bila orna i spremna za pomaganje u kuhinji. U nedelju smo pomagali oko tagliatelle alla puttanesca koju smo imali za ručak, a usput smo se davili u mafinima sa bananom i toffee punjenjem. Dragi. Ljudi. Moji. Ne znam o čemu bih pre, ali pasta je bila fantastična, sa sve prilogom od crnih maslina u marinadi od turskih začina. Dok su mafini verovatno nadoknadili sve one izgubljene kilograme koje sam izgubila u proteklih mesec dana. Nije mi žao i nisam mogla da se zaustavim. A ja kao ne volim kolače, ne volim bananu u istim i ne volim karamelu. Pitajte bilo koga ko me zna. Lalice, bravo, jedno veliko BRAVO! 

Autor fotografije: Matija
Teško je objasniti kako smo se nas tri srele i kako smo završile na jednom mestu, sa ovoliko osmeha, druženja i spontanosti. Nekako sam došla do zaključka da su nas Ivine ogrlice spojile, jer to su TI ljudi. Kako može biti loše kada sve tri uživamo u malim stvarima, čajevima, ritualima, kuvanju, začinima, nakitu, muzici, posuđu, šoljama, biljkama, bojama i putovanjima? Kada sve tri volimo princezu Iskru i kada sve tri imamo muževe koji su najdivniji na svetu, koji nas vole sa svim našim igranjem u kuhinji, uređivanjem postova, kompozicija, kadriranjem fotografija i preuzimanjem aparata kada su nam obe ruke zauzete. 


Život ume da bude baaaš lep, posebno kada te nagradi ovakvim ljudima. Ljudima koji čitaju tvoje priče na blogu i upijaju svaku reč, pa te za rođendan iznenade poklonom koji si nekada davno, negde u nekim redovima, kroz šalu poželela. Kao ove DAVIDsTEA šolje, u tvojoj omiljenoj boji - pa još i u paru, jedna za Matiju. Iva, hvala. (manje od tri / srce / <3)


Teškom mukom, ali morali smo poći. Polako smo se spakovali nakon ručka i još jedne partije zajedničkog čavrljanja i gledanja formule, ali nikako da se odvojimo. Ni od mačora tamo na suncu, ni od dva crna repića koja mlataraju kroz vazduh od sreće, ali ni od domaćina. 

Hajde, idemo, Njanja je sam kući, nedostaje nam. 
Hajde, još malo, samo začine da vam zapakujem.
Hajde, samo još ovome da se nasmejemo.
Hajde, udavili smo vas, morate i vi da odmorite.
Hajde, moramo, ni nama se ne ide, do zauvek bismo ovako.
Hajdemo.
Hej, vidimo se kod nas na Zlatiboru u avgustu!


Beograd. Žao mi je što nisam ponela foto-aparat da i ja imam na desetinu fotografija, ali iskrena da budem, samo sam se bila opustila i prepustila. Zato su radili Matijin i moj instagram, kao i Ivin i Nevenin objektiv. Sutra njih dve pričaju svoje priče o ovom vikendu, a i kod Nevene će biti recepti, kojima se svi radujemo. 

Pravo da vam kažem, nisam ni imala ideju da pišem priču o ta dva dana, ali kako su mi se javili neki fini ženski glasići sa molbom da napišemo utiske, bacila sam se na posao. Ujedno, kako ima skoro decenija da više ne pišem lične putopise, ovo će mi biti baš jedna lepa uspomena. 

Svideće vam se i ovo

38 komentara

  1. Ah, kakav vikend! Baš divan i za pamćenje <3

    ReplyDelete
    Replies
    1. Hvala Zoko, jeste baš! :) :*

      Delete
  2. I ja bih tako volela da pobegnem negde za vikend, nadam se da cu moci uskoro.. :) Super fotke, a najsladja mi je ti pored sporeta.. ;)

    ReplyDelete
    Replies
    1. Hvala Milice, hehehe, crvenim. ;)

      Delete
  3. ovo je jako lijep putopis:)
    prepun smijeha i veselih ljudi, i emocija i sunca i životinjica..baš mi je sjeo:)

    ReplyDelete
    Replies
    1. Heheh, a trudila sam se da se ne raspišem! Hvala! ;)

      Delete
  4. Slatkice ste prave, i bas mi idete jedne uz druge...

    ReplyDelete
    Replies
    1. Hihi, hvala, to je baš super kompliment! :*

      Delete
  5. Ovo je, Iv, jedan od najradosnijih postova! Zato što je dokazano da magija u koju sam verovala postoji, stvaaarno! Ljudima tako malo najčešće treba da budu prijatelji...nekoliko reči...misli...pogleda...i ta-da! I vas tri to znate...i zato vas i volim baš ( sa Lalicom se tek upoznajem, ali znam da je to to...voleću je baš, za koji tren!)
    ***
    p.s.ovo je, možda moj najličniji komentar do sada...ali prosto..ponela me čarolija (:

    ReplyDelete
    Replies
    1. Joooj, Žovo, pa baš divno! Tako mi je drago da to misliš, lepo si to sročila. Upravo je to - magija! <3 I volim što se raspišeš, nekako mi otvoriš oči pri svakom postu! :*

      Delete
  6. Jedna trećina muževa se javlja da potvrdi da je vikend stvarno bio nešto magično i da jedva čeka da se nastavi druženje, uz zajedničko otkrivanje neke sledeće lokacije!

    ReplyDelete
    Replies
    1. Hihihi, jedva čekamoo! :*

      Delete
  7. "Život ume da bude baaaš lep, posebno kada te nagradi ovakvim ljudima."

    Toliko često imam baš takve misli i ti si ih savršeno izrazila - nema do prijatelja, tih dobrih ljudi u našem životu.
    Drage moje blogerice, ako ćete se naći negdje na sjeveru Hrvatske, bila bi mi čast upoznati vas. :)

    ReplyDelete
    Replies
    1. <3 <3 <3 <3 Hvala ti Anjaaaa! Hvala na pozivu, vrlo, vrrrrrlo radooo! I hvala što ceniš moje pisanije! :***

      Delete
  8. Kako bih ja mogla te pizze sad njam njam, i oolong...Odlican post (aa zar moze biti drugaciji),slike isto tako.. Alii Iskra sa ovom mjesalicom od miksera je <3, fenomenalna!Fotograf M i model Iskra rulz!

    ReplyDelete
    Replies
    1. Slažem se, u potpunosti!!! Ta B&W Iskrina nam je sviiima omiljena!!! :*

      Delete
  9. Joj, kako je ovo lepo....... Lalica je divna, posebna i nekako van ovog vremena. Miljančeta ne poznajem dovoljno, ali sam ubeđena da su sudbinski spoj.

    ReplyDelete
    Replies
    1. I jesu! I jesi je lepo opisala, zista je vanvremenska!!! Hvala ti Tanja! :*

      Delete
  10. Druga muška trećina takođe se pridružuje ovoj pljuštećoj salvi superlativa. Šta da radim kad je stvarno bilo tako :)

    Ps. Fotke su odlične, ali ove crno-bele zaslužuju ramove!

    ReplyDelete
    Replies
    1. Opaaaa, Miljanče, izazvao si meškoljenje u ovim našim redovima s ovim komentom. I Matija se sav usplahirio kad je čuo hvale na račun bloga. :))) Hvala vama, divni ste domaćini! <3 Iskra u raaam!

      Delete
  11. Kako divan post... ali onako, divan, prisan, veseo, bas suncem okupan :) Gledam iznova i uzivam, i svi ste slatki kao iz nekog nemoguceg filma :)

    ReplyDelete
    Replies
    1. Hvala Majo! :) Šta ti je spontano druženje i prava atmosfera! :)

      Delete
  12. Naročito sam uživala u vašim fotkama na Instagramu tog vikenda, ali mi je tek sada jasno koliko je sve bilo čarobno! Ništa lepše od istomišljenika i sličnoukusnika. Ovo da uvedete kao crveno slovo jedanput mesečno. Preslatke ste. :)

    ReplyDelete
    Replies
    1. Hvala draga Ivi! :* Pokušaćemo, ako nam obaveze dozvole! Ako ne, možemo i sezonski da se sastajemo, hehe. ;)

      Delete
  13. Evo, procitala sam sva tri posta i zaista ne znam sta bih sada mogla napisati, a da moze da se meri sa emocijama, slikama, ukusima, mirisima, arhitekturom... koju ste vi doziveli! I ovako nam prelepo preneli. Od ovakvih dozivljaja tesko da moze lepse, zar ne?
    A sad idem da ovaj prepametni komentar copy-paste na ostala dva posta, hehe!
    P.s. Sledeci put da skoknete i do grada Novog Sada, bar da se upoznamo :)

    ReplyDelete
    Replies
    1. Ah, Sanja! :) Vrlo rado ćemo za NS! Trebalo je i da izađemo to veče, ali smo ipak rešili da ostanemo u ''kućnoj varijanti''. Biće prilika! :*

      Delete
  14. Anonymous7/12/2013

    Predivan post.:)Da li mozes da ostavis recept za one masline sa turskim zacinom?! Hvala.:) Lola

    ReplyDelete
    Replies
    1. Hvala Lola! :) Recept je već pripremljen, čeka svoj red, hehe. :)

      Delete
  15. Ti baš umeš da ispričaš priču o oduševljenju.Skoro kao da sam gvirila kroz sve te velike prozore...Što pre opet da se sastanete:*

    ReplyDelete
    Replies
    1. Hahaha, hvala Sandra, trudim se! :*

      Delete
  16. Kad mi se bas svidja neki blog, posaljem komentar, cisto da ta osoba zna da je citana i da mi se to svidja. Obicno je u pitanju blog, koji sam tek otkrila. Ali s tobom je druga prica :) Ne mogu da odolim, ovo je vec treci, cetvrti komentar. PREPREPREDIVNO I SAMO TAKO NASTAVI!

    ReplyDelete
    Replies
    1. Jaaao, hvala ti Lejla, to mi mnogo, mnooogo znači! Samo se tako raspilavim i pocrvenim u sobi sama sa sobom. :)))

      Delete
  17. Vi ste divna divna stvorenjca :*
    Da znaš da sad naizmenično čitam vaša tri posta, koliko je tu emocije, pozitive i drugarstva, milina :)
    Dodale ste mi još sunca u ovaj sunčan dan :*

    ReplyDelete
    Replies
    1. Hihihi, draga naša! :** A pričale smo i o tebi! ;)

      Delete
  18. Kao neki film! :) Preneli ste nam familiar filing :))

    ReplyDelete
    Replies
    1. Ma ljubim te u film! :*

      Delete