arts and crafts

I love my bike

7/30/2013

Sve je počelo kada je moj brat dovoljno porastao da može da sedi u korpi na volanu tatinog trkačkog bicikla. Ja sam bila kod mame, pozadi, na prtljažniku njene maslinasto zelene Ponike, za koji smo zakačili ćebence za piknik. I tako nas četvoro, imali smo naše dane na dva točka. Nekada smo leti uživali na Ušću, uz sendviče i karte, a ponekad na Adi, uz voćnu salatu i brčkanje u plićaku. Sva ta mesta smo obilazili sa dva bicikla, dok ja nisam stasala za samo moj baby pink MTB.

Kada sam se oslobodila pomoćnih točkova, sve ulice su bile moje. Dok se na jednom uskršnjem raspustu nisam zakucala u zid, jer sam rešila da probam krug na tuđem BMX-u koji nije imao kočnice. Završila sam sa gipsom na obe ruke, oba ručna zgloba slomljena i pola lica odrano. Nisam se mnogo nervirala oko svraba koji je izazivao gips i krastica na licu, nego znate, nisam mogla više da vozim moj bajk, a i nisam otišla na ekskurziju sa razredom. 

Kasnije sam dobila ciklama Capriolo. Ono što me je oduvek nerviralo jeste što sam previše niska, pa nikada nisam mogla da vozim tuđe bicikle, jer su mi sedišta bila visoka. A na mom Capriolu sam podesila sedište taman da mogu da dodirnem vrhovima prstima asfalt, ali sam sebi nekako delovala smešno. Mala ja i veliki bicikl sa maksimalno spuštenim sedištem. 

A onda sam se preselila u ovaj stan, a Caprilolo je ostao u podrumu stana kod roditelja, da na njega pada prašina. 


Već neko vreme imam u planu da ga dovučem ovde kod mene, da ga sredim i osposobim za vožnju, makar dok je lepo vreme. Hoću ponovo na te izlete kao kada sam bila mala, hoću da spakujem sendviče, voće, ćebence i knjigu i da se zajedno sa porodicom i Matijem zaputim na neko lepo mesto. Gradski prevoz me užasava i bicikl je spas za tačke B koje su udaljenije i nezgodnije za pešačenje. U korpu tašna, ice tea u šarenom termosu, šešir, espadrile, haljina na tufne i udri.. tj. vozi! 

Ta želja je tiho tinjala, dok se nisam srela sa dragom Majom, a.k.a. Magrit, na Ivinoj promociji ogrlica. Započele smo priču o njenom postu gde sam videla fotografiju njenog bicikla sa korpom u koju je uvezala pletene cvetove. Zaljubila sam se istog trenutka i ideje su počele da se nižu same od sebe. Par meseci kasnije, na foodblog okupu, Nevena je došla na njenom magičnom prevozu ušuškanom u cveće i boje i ja sam bila pečena. Istog dana sam počela sa istraživanjem i zapisivanjem ideja: kako srediti bicikl.

Pre nego što krenem sa majstorisanjem i pre nego što napišem DIY post sa pre/posle fazama sređivanja bicikla, evo nekog okvirnog plana. 

Potrebno je uraditi: čišćenje rama, lanaca, kočnica i točkova. Farbanje rama i felni, kao i naduvavanje guma.

Zamena: nove pedale impregnirane gumom i novo žensko sedište sa oprugama.

Kupiti: bravu, korpu koja se montira na koroman, prtljažnik, zadnja svetla, retrovizor (možda) i zvonce (trubu). 

Ideje za koje sam se konačno odlučila što se tiče boja, šara i dizajna, ostavljam za sledeći put, a do tada možete videti koje su me to fotografije inspirisale i dodatno pokrenule. 

























I moj favorit: stavka pod brojem 20. :)



bašta

Mini bašta {leto 2013}

7/25/2013

U prošlom postu o bašti, bilo je dosta komentara u stilu: ''Meni ništa neće da uspe, ja sam baksuz, sve mi uvene''. Da se razumemo, ja sam isto toliko stručnjak za cveće koliko i vi! :) Naslušala sam se raznoraznih saveta, što od prodavaca, što od poljoprivrednika - ali sam na kraju shvatila da je svako bilje isto toliko različito kao i svaka životinja, ili čovek.

Znam da to zvuči čudno, ali tako je. Mnoge studije su pokazale da biljke reaguju na različite okolne promene na neverovatne načine, pa čak i na muziku, glasove, pojavu. Google, wiki - pa brzo na proučavanje ako mi ne verujete. Ili, samo jednostavno kupite jednu biljku za početak i počnite sa proučavanjem. 


Pre recimo šest godina, imala sam probu uloge Iv - baštovanka! I nije uspelo, saplela sam se na sceni, sve sam upropastila, sve mi je uvelo. Onda sam na kratko odustala i pre četiri godine, opet sam pokušala. Sve zbog Matine mame, koja i dan danas ima predivnu mini baštu na svom malom balkonu popločanom crno-belim pločicama. Ona je tamo napravila pravi raj! Uglavnom je gajila kaktuse (koji su vrtoglavo i tvrdoglavo rasli i do moje visine), ali se kasnije poigravala i sa ponekim cvećem, kao i začinskim biljem. Sve je to ušuškala u saksije od terakote, sa odgovarajućom nežno narandžastom kanticom za zalivanje i prskalicom. I tako je predložila da mi da jedan baby kaktus, da njime započnem svoju baštu. 

Od tada, ne prestajem! Moram priznati da su mnoge biljke prošle kroz moj baštovanski život, ali one prve su ostale u stanu kod roditelja. Sada imam društvance koje poznajem prilično dobro i svake godine se sastajemo na istom mestu.

Ovaj čeri dole-levo sam uzela kao i sve ostalo - na Kaleniću. Tražila sam malu stabljiku i naglasila sam da imam baštu na prozoru. Dobila sam drvce visine oko 25cm, koje je za manje od dva meseca preraslo 150cm. Od čitavog drveta koje sam dobila, nisam mogla da zatvaram prozor, grane su bile teške pa su padale na ostalo cveće i povrh svega, rodio se samo jedan plod, koji nikada nije sazreo. Izem ti čeri! Kažem ja bratu: ''Vidi, podvalili su mi paradajz, a ne čeri, imam drvo u sobi'', a on mi odgovara kako su listovi mnogo mali za veliki paradajz i da je ovo neko ludo stablo. Presađivala sam ga tri puta, jer je samo džigljalo, podvezivala sam grane, prskala sredstvom protiv vaši, ali ništa nije pomoglo. U juli smo se oprostili, jer nije bio dogovor da imam sekvoju na prozoru.

Na slici dole-desno su koralne mini ruže. Kada sam ih kupila, bile su bujne i sveže, ali za nekih mesec dana su se osušile i opalo im je svo lišće. Ono što je zanimljivo, jeste momenat gde već nakon 24h kreću da se javljaju mladi izdanci i najavljuju novu generaciju pupoljaka. Potpuno golo drvo, za dve nedelje će ponovo biti zeleni žbun ruža. Mini ruže sam održavala tako što sam ih svako veče zalivala sa do 1dl hladne vode, prskala fajtalicom sa rastojanja od oko 50cm, prekopavala površinski sloj zemlje koji je zapekao (manje-više kao i sve ostale biljke), ali sam takođe vodila računa o suvim laticama i lišću koje sam povremeno otklanjala. 


Ovo je verbena. Nisam imala pojma da ima ovako slatke pupoljke, jer sam za nju čula samo kao sastojak čaja. Ovi cvetovi su nestali nakon manje od mesec dana, jer smo otkrili da je Njanja lud za njima. Inače bih mu branila da jede cveće, ali skoro nisam videla da je ovoliko poludeo za nekom biljkom, pa sam ga pustila da mljacka. Svaki put kada ga muči tibica, on se skocka na prozor i navali na ovo lišće i cveće. Eh, da, da ne zaboravim. U nekoliko navrata, dok sam zalivala verbenu, osetila sam strašno peckanje na koži prilikom dodirivanja listova i stabljike, slično onom kada se ožarite. Nisam sigurna, ali je moguće da je kraj verbene izrasla mala kopriva. Naravno, Njanja je i to smazao u nekom momentu. 

Ono što mi se nije svidelo kod ove biljke, jeste prilično suvo i izbledelo lišće. Moguće je da je sunce između 11h i 13h na mom prozoru uticalo na sušenje, kao i na nestašicu novih pupoljaka, tako da sam odlučila da je više ne kupujem. Ideja je bila da napravim mali vrt na prozoru, a ne stepsko rastinje. :)


Na slici dole-levo jeste majčina dušica. Nju sam dobila od Matine mame, direktno sa balkona. Ona je piš - živi, što bi rekla moja mama. Svako veče bi iz njenog žbuna izrastala neka nova gljiva. Pojavila bi se, mahnula, raširila kapicu i sutradan nestala. Verovatno zbog mešavine zemlje u koju je zasađena. Vrlo jednostavno održavanje, zalivanje i prskanje uveče ili rano ujutru.

Na slici do, jeste medunika. Prvi put je imam, ali je tako lepa, razdragana i mirisna! Od nje se takođe može praviti čaj jer je lekovita, ali je meni draga i bez sušenja listova. Ima sitne bele cvetove koji se pojavljuju samo tokom leta, vrlo lako se održava i dosta buja. Ja je imam u dve saksije, ali planiram da ih spojim u jednu, veću.



Beba muškatla, odnosno pupoljci (isto kao na slici dole-desno). Vrlo, vrrrlo zahvalna biljka! Uspevala mi je na svakom mestu! Ima predivne, mekane listove, velike raznobojne cvetove i pupoljke koji se stalno šire. Ja gajim viseću i stajaću, jedna je crvena, druga koralna. Održavam je tako što je redovno zalivam, skidam osušene listove i cvetove, i povremeno prekopavam površinski sloj zemlje. One zahtevaju veliki prostor, pa sam njih zasadila u najveće saksije. Kada se neka grana osuši, ne sečem je makazama, već pažljivo pokidam tu granu na spoju sa većom granom, tj. pri korenu. Ovo je obavezno! 

Na slici dole-levo je taj jedini izdanak čeri paradajza koji nije više od ovoga sazreo. Ne mogu da protumačim u čemu je stvar, jer prethodnih godina nisam imala problema sa paradajzom. Rađali su do septembra, oktobra i uvek sam dobijala sočne salate od njih.



Mini ruža levo i mohito nana desno. Nanu koju prodaju kao mohito nanu, uzimam svake godine. Ona zahteva široku saksiju, pa joj je već vreme za presađivanje. Još uvek nisam protumačila njeno ponašanje, ali listove kidam iz korena (za ledeni čaj, je li?). U jednom momentu, pojavile su se tamne fleke na njenim listovima (sa unutrašnje strane) i kada sam otišla u biljnu apoteku, rekli su mi da je previše zalivam, te je to od vlage. Ja sam ih poslušala i pokušala sam da je zalivam na nedelju dana, ali je ona ubrzo počela da se suši. Vratila sam se zalivanju jednom dnevno ili jednom u dva dana i ona je ponovo ozelenela. Mrlje su nestale, ali ne znam zbog čega. Tih dana sam sve biljke u bašti prskala sredstvom protiv biljnih vaši (na čeriju su se nakupile kao babe na trač partiju), pa sam naprskala i nanu. Možda je uzrok bio neki sitan insekt, ne bih znala. No, ako prskate te preparate, prskajte ih tek kada zađe sunce i sa rastrojanja od min 20cm. Nemojte prskati svakih nekoliko dana kako piše na uputstvu, već posmatrajte biljke i ako se štetočine ponovo pojave - tek onda prskajte. Ja sam od marta bilje naprskala samo dva puta, jednom zbog vaši na čeriju, drugi put zbog crnih bubica na čuvarkući i od tada nemam problema. 

Da naglasim, nemojte slušati sve savete koji vam ljudi govore, jer oni ne mogu da znaju kakva je vaša bašta, gde se nalazi, kada je na suncu, itd. Najbolje je da sami posmatrate biljke, pratite njihov rast, napredak, opipavate zemlju i proučavate najkorisnije vreme za zalivanje. Nemojte se plašiti ako jedan dan preterate sa količinom vode, jer ćete već sutra primetiti kako biljka reaguje. Ona neće uvenuti za jedan dan, a vi ćete naučiti kako da je zalivate. Istražujte.

Dešava se da baštu zalivam svaki drugi dan, onih dana kada se u vazduhu oseća vlaga, kada je zemlja i dalje vlažna, kada vidim da je lišće rašireno i to je znak da mu je lepo. Čim vidim da je zemlja suva, da je zapekla, ja je prekopam malom grabuljom, očerupam stabljiku od suvog lišća i dobro je naprskam kada padne noć. Od đubriva jedino koristim talog čistog zelenog ili crnog čaja i to ponekad.

I sad se setih jedne anegdote, dok sam tek pravila baštu ove sezone, dunuo je jak vetar i velika, viseća muškatla je pala sa klime, pravo na beton dva sprata ispod. Saksija se raspala, malo zemlje se rasulo, i neke grane su napukle. Ja sam je pažljivo odnela kući, presadila u novu saksiju i grane koje su napukle, nežno sam uvila u - verovali ili ne - washi tape. Nisam kući imala gazu za previjanje, a kako je washi od papira, iskoristila sam je da spojim delove koji su pukli i te sam grane podbočila na drvene štapiće zabodene u zemlju. Nakon par nedelja, washi je sam otpao, a grane su se raširile, jače nego ikad. Sve u svemu, ne odustajte tako lako, pazite vaše biljke, ako treba i pričajte im. :) 


Moja staklena bašta. :) Kao i zimi, ja i leti imam biljke koje držim između dva prozora. Za čuvarkuću kažu da najbolje buja napolju, ali moja bašta je primer da nije tako. Naime, imam tri komada napolju i pet unutra. One koje se nalaze u saksijama između prozora, najbolje reaguju, tj. razmnožavaju se i ne staju. One napolju su iste veličine kao kada sam ih presadila. Vodim računa da njih više prskam prskalicom (fajtalicom), nego što ih zalivam. Prija im voda i sunce. E sada, moj prozor nije uvek zatvoren, pa i kada jeste, ja ostavim jedno spoljašnje krilo otvoreno ka unutra, pa kroz tih par centimetara otvora, dolazi dosta svežeg vazduha u prozor. Pored čuvarkuće, tu je i još jedna saksija mini ruža, gde tačno možete videti kako izgleda kada krenu da se rađaju novi izdanci po drugi put.


Ovo je primer čuvarkuće sa fotografije iznad, samo kada je bila mala, dve nedelje nakon presađivanja. 


Bašta na prozoru u tri nivoa. :) Prvi nivo je spoljašnja jedinica klima uređaja i tu su: viseća muškatla, stajaća muškatla, begonije, medunika. Drugi nivo je sims, i tu su: šeboj, stajaća muškatla, bosiljak, verbena, mohito nana, mini ruža, medunika i ruzmarin. Na trećem nivou koji je na samom prozoru su: čeri, majčina dušica, mini ruže i čuvarkuća.

Kako je ispod prozora dvorište u kome se igraju dečica i psi, ja sam sve saksije dobro povezala i pričvrstila za štok od prozora ili fasadu. Sada, i pri najjačem vetru, saksije se ne mrdnu ni milimetar.






Ovo je poslednja fotografija sa čerijem, pre nego što sam ga poslala kući. I to je taj momenat o kome sam pisala pre nekoliko postova, trenutak kada se napolju sprema oluja, tišina je, nema struje u dvorištu i ja čekam kišu.

Leb i Sol - Čekam Kišu  {vanvremenski} 



blog

Njanja i ja u gostima kod Random Cat

7/23/2013




Pre nekih mesec dana, Njanja i ja smo imali tu čast da započnemo jedan intervju - gostujuću rubriku kod Marije, a.k.a. Random Cat na blogu Knjiga, mačka i ormar. Kroz niz zanimljivih pitanja, prisetili smo se svih zajedničkih početaka, anegdota i činjenica zašto se ovoliko volimo. Za sve Njanjine obožavateljke (a znam da vas ima, jer on je romantičan), evo naše priče: Mačke blogerske. 


dizajn

Wallpapers pt. 9

7/21/2013

Kada sam počela sa crtanjem pozadina, tj. wallpapera za blog, nisam imala neku preciznu ideju kako bi to išlo. Znala sam da hoću da se vratim crtanju i da pišem na srpskom - to je ono što me je vodilo. Kasnije je ideja o crtanju novih wallpapera za svaki mesec ili sezonu, došla sama od sebe. 

Kao i sve na ovom blogu, ništa nije planirano ili u zvezdama zapisano. Sve radim kako me inspiracija posluži i zato ne postoje određeni dani ili sati kada objavljujem postove. Ne postoje nove pozadine svakog prvog u mesecu. Recimo, one vaše omiljene pozadine sa ptičicama i kapkejkom sam objavila još tamo na početku proleća, pa ste na nove morali da čekate juli. Zato sam ovih dana bila vredna i juče sam završila četiri nova komada.

Kod mene je to tako, čekam da me povuče neka energija, sreća, inspiracija i onda sam nezaustavljiva. Ali kada nema ideja na vidiku, ili su tu samo delovi puzle koji čekaju da budu uklopljeni - onda bežim od bloga, pisanja i crtanja u širokom luku. Dugogodišnje iskustvo je pokazalo da ovakve stvari koje ne radim radi zarade i zakazanog roka, jeste najbolje pustiti da prespavaju i sačekaju svoj pravi trenutak.

Danas vam poklanjam morske (ili planinske) boje, letnje priče i jedan stih benda koji mnogo volim. Aj'mo curice, aj'mo dječaci! 


 *
za download wallpapera Haljinice, klik OVDE


 *
za download wallpapera Letnje priče, klik OVDE


bašta

Zen trenuci

7/20/2013

Postoje one večeri kada još uvek nije pala noć, ali je sunce zašlo. Kada je u komšiluku nestalo struje, pa jedina svetlost dopire samo sa mog prozora u vidu plamena sveća. Kada je sve utihnulo, jer se sprema oluja. Kada uživam u toploj šoljici čaja i šarama koje pravi grabulja u zen bašti. To su posebne večeri, to su posebni momenti, zen trenuci.


I trudim se da takve momente imam što više u životu, makar po 20-ak minuta u toku dana. Vreme kada se ćuti, kada se misli, duboko diše i opušta. Jer kako drugačije da preguramo naporan dan, nedelju ili mesec? Okruženi elektronskim spravama koje pište, svetle, uznemiravaju, ljudima koji grde, viču, unose nervozu i haos, vremenom koje ne zna kuda bi pre - naše duhovno stanje biva uzdrmano svakog sata! 

A da bismo voleli druge i sebe, da bismo bili staloženi, kreativni, uspešni, nasmejani i psihički zdravi - moramo prvo biti srećni. A do sreće dolazimo malim stvarima. Prvo, malim koracima. Malim ritualima o kojima ja stalno pišem, jer iz iskustva tvrdim da nas oni čupaju, guraju, usrećuju, nasmejavaju i opuštaju.

Zato ja najviše volim zalazak sunca. Jer tada zalivam baštu i ona onda najintenzivnije miriše. Tada se sve stiša makar na nekoliko minuta, jer deca idu kućama, bake ustaju sa klupa i žure televizoru i oni vredni odmaraju nakon napornog posla. Tišina je, i čuje se samo šum lišća, poneki cvrčak ili vrabac. Ako uberem neki osušeni list sa muškatle, čuće se i Njanja kako traži da mu dam novu šuškavu igračku.

Onda volim da upalim fenjere i sveće u zen bašti, da širom otvorim prozor, skuvam čaj i zastanem na trenutak. Brzi, brrrzi život i ritam staje na pauzu i daje prostora da se osvrnem oko sebe i zahvalim životu što mi je podario strpljenje i mogućnost prepoznavanja malih, ali bitnih trenutaka. Zen trenutaka.

* Ovom prilikom želim da se zahvalim Zen Majstor paru koji mi ulepšava život i zen trenutke već neko vreme zabavnim ćaskanjem, druženjem, čajevima iz Small Tree radnjice, kao i ovom custom made zen baštom! Takođe, hvala od srca i Ivi koja taaako ume da me obraduje čajnim priborom i nadam se da nećete propustiti onu predivnu belu pjadelu za čaj.