Dani emocija od kojih i glas zadrhti
April 28, 2014
- Sve se dešava sa razlogom.
- Ekvilibrijum.
- Sreća je u malim stvarima.
I tako svaki dan, ponovim sebi jedno dva, tri puta i sve je u redu. Okrenem se oko sebe, pogledam sve te ljude koje volim, sve te radosti koje doživljavam i njega s kojim sve to delim. Budem srećna i drži me to osećanje dugo, dovoljno da mi glas zadrhti kada poželim naglas da se zahvalim svima njima što su u mom životu.
I onda mi glas zadrhti kada poželim da kažem: ''Volela bih da je Nana sada tu sa nama'' ili ''Vidi kakav je divan dan, volela bih da je Leca kod kuće i da mogu da odem po nju i da krenemo u dugu šetnju kejom''... Ali nije tako i u trenucima kada se slavi život i ljubav, najviše vam fale ljudi koji nisu tu.
Ovaj april je bio mesec emocija za mene. Naučila sam da mogu da se izborim sa rokovima i obavezama kada je posao u pitanju, sa ljudima koji nisu dostojni da budu u mom životu, sa Njanjom koji u tri saja ujutru reši da galopira po kući, sa komšijama, sa glupostima koje me pecnu trista puta dnevno, ali sa emocijama se i dalje borim.
I dalje se navikavam na novi poredak u mom životu i na to što mi je neko sve istumbao za 360 stepeni. Kažem: ''Razumite me'', ali retko ko razume. Zapravo, mislim da sam JA jedina osoba koja sve to ne razume, jer se svakodnevno svađam sama sa sobom:
- Polako, strpljenje je ključ.
Dakle, preselili smo se. Ono kao konačno. Ali kutije i dalje leže po kući, pa je ona velika ispod stola proglašena za mesto u kome se skrivao kineski striper (ljudi u Kini - kompaktni i sitni) i koji je čekao na znak nogom kako bi iskočio i izveo tačku na jednoj devojačkoj večeri. Na kraju smo zaboravili na Kineza, a devojačko veče je bilo moje.
Zabavna je činjenica da je prvo pitanje koje vas pitaju kada kažete da se udajete: ''A je l' vi to čekate bebu?'', a onda sledeće u nizu je: ''A što tako odjednom?''. A nema ono: ''Hej, čestitamo i srećno, pa to je divno!'', nego da se odmah proveri zašto se neko dvoje venčava, mora da je žuta štampa po sredi.
Kada ono, ništa specijalno, osim toga da se volimo.
Volimo se više od svega, najviše na svetu, do meseca i nazad. A i toliko smo dugo zajedno, pa smo eto tako, odjednom, rešili da se venčamo. Zapravo smo rešili da veliku godišnjicu proslavimo brakom, onako, samo zbog nas. I srećni smo. Mnogo.
Zato sam rešila da okupim moje devojke (neka lica će vam biti poznata) i napravimo pošteno devojačko veče, sa sve temom i koktelima, igricama i izlaskom. Jer ko se više raduje od njih? To veče smo bile vesele i tufnaste Mini Mausice / Mačkalice / Mišice, iliti što bi posle rekli ovi ljudi po klubovima: ''A je l' vi nešto promovišete?'' Da su mene to pitali, ja znam šta bih rekla:
- Da, promovišemo ljubav i brak.
Ovih dana imam problem sa otvaranjem, valjda zbog te bure emocija. Pa mi je malo teško da kažem sve što mi je na umu, a rekla bih puno, a opet bih i puno sakrila. Jer ne mora baš sve da ide u etar, neka nešto ostane i za nas. Glas mi je zadrhtao kada sam nazdravljala to veče i zahvaljivala na godinama druženja i pomoći da to veče izgleda tako veselo, pripito i tufnasto. Jer, drugarstvo (27 godina and counting...), jer, kuma.
Sutradan je onako pod utiskom nas nekoliko krenulo na jedan mini road trip. Zaputili smo se na jedan salaš sa specijalno-tajnim zadatkom, ali sa poletom i igrom u srcu i glasu. Možda ste već ovih dana naslutili o čemu se radi, jer je bilo vesti na pojedinim stranama, ali što se mene tiče i moje objave, sačekaćete sledeću nedelju.
Otkriću vam samo ključne reči: gozba, hedonizam, salaš, maj, kinfolk.
A onda smo se on i ja spakovali u kola i polako putem zalaska u Vojvodini, krenuli ka našem novom domu. Sa prolećem u kosi, suncem na licu, zelenim ravnicama i Jeffovom Milinom u zvučnicima. To veče, kada sam sabrala utiske, rekla sam:
- Dva dana savršenstva. Nama je bilo toliko lepo, da se plašim sutrašnjeg dana!
.jpg)
A kao da sam osetila, odnosno, i jesam osetila. Nekoliko dana pre tog vikenda, sanjala sam strašno ružan san. Probudila sam se to jutro i onako sa suzama, rekoh Matiji: ''Mislim da će Leca uskoro da ugine''. Par dana kasnije, nakon vikenda prepunog ljubavi i druženja, odmah to jutro kojeg sam se plašila, zazvonio je telefon.
Zvala je mama da kaže kako Lei nije dobro i da moramo da dođemo po nju da je vodimo na veterinarski. Znala sam istog trena, još pre nego što je zazvonio telefon. Znala sam, jer sam danima unazad razmišljala samo o njoj i o tome kako me moji nisu okrenuli tog i tog dana, jer se plaše da mi kažu da je Leca uginula.
Ali ne, ja sam morala da budem tu, tog dana, da je ispratim i pozdravim se sa njom dok sam joj držala glavicu u rukama, dok sam joj pričala, dok sam joj mazila krzno i skidala joj ogrlicu. Dugo smo se opraštale, jer nisam htela da odem. Samo su mi preletale godine i godine života sa njom, od bombardovanja, sakrivanja po podrumu, valjanja po tepihu, trčanja po Kališu, prvog zuba koji joj je zazvečao po parketu dok je bila beba, radovanja kada se vratim kući, penjanja na prozor, upoznavanja sa Njanjom, mog i njenog puberteta, odlaska na Zlatibor i bežanja pod Tornik, jer, volimdasamvuk. Leca, koja nam je obeležila 15 godina života i poslednji mah repom za sve prijatelje koji su je obožavali tokom svih tih godina.
Eh, valjda sam zbog toga bila toliko smirena te naredne nedelje pred venčanje. Uzdrmalo me je sve, glas mi je drhtao svako malo, kao da se život odvijao sa blur efektom na 50%. Srećna sam, radujem se, a istovremeno i tugujem. Ali, tako mora. Da se vratimo na početak i onu ravnotežu, gde život ima svoje lepe i ružne momente, podjednako - uvek.
Ali, u toj nedelji, potkralo se toliko puta:
- Ja jedva čekam tu subotu. Ja jedva čekam da se venčamo.
I bilo je ludo! Mnogo ludo, ali toliko spontano i veselo, da sam sada još srećnija. I nikada ne bih ni delić promenila od onoga kako se sve zbilo.
Imala sam u glavi savršenu venčanicu, koja nije bila obična venčanica. To su bili suknja i korset koje je Dušanka specijalno radila za mene. Zajedno smo crtale skice i birale materijale, a onda smo i glasale tokom devojačke večeri kako dekolte treba da izgleda. Komplet je bio gotov dan pred venčanje, jer ja nisam žurila.
Frizura bez probe? Nemoguće.
Dan pred venčanje:
- Dobar dan.
- Dobar dan.
- Ja bih da zakažem šišanje i friziranje u 10, tj. kada otvarate salon.
- Ok, može u 10.
Sat vremena kasnije:
- Dobro veče, ja sam hteo da Vas pitam, da li možemo da pomerimo šišanje za recimo pola 12, jer nam 10 sati ne odgovara.
- Aha, pa može, da.
(Ivana, udaješ se u pola 2, alo!)
- Ups, izvinite, a je l' može ipak nešto ranije, jer znate, ja sam mlada i udajem se u pola 2.
(tišina)
- Aaaaham, ok, onda, da li možete da dođete u pola 9.
- Može, hvala, ja već imam smišljenu frizuru, znate imam crvenu kosu i hoću neki cvet i romantične lokne...
- Ok, vidimo se sutra ujutru.
(Ivana, debilu, smiri se!)
A onda sam se na dan D probudila i otišla ujutru do frizera, dok je moja mama u pola friziranja zvonila na interfon salona da kaže: ''Ja sam mama od mlade, donosim bidermajer''. A ja sedim u onoj stolici i pijem čaj (pa kako, pa naravno) i u fazonu sam: ''Pa da, to radi samo moja mama, a rekla sam joj da mi ne treba bidermajer''.
Onda sam u trenerci, sa loknama koje se još nisu dovoljno spustile, lakom u kosi i bidermajerom u ruci krenula do jedne radnjice gde sam videla burmu od gorskog kristala i rešila sam da je to jedini prsten koji bih ikada mogla da nosim, jer nikako ne volim prstenje.
A kad sam stigla kući, videla sam da imam još oko dva sata do polaska u opštinu, pa sam rešila da plaknem sudove za slučaj da neko posle dođe na kafu, da ne bude krša u kući. Kupanje? Šminkanje? Kakvo crno spremanje? Posle sam razmišljala i shvatila sam da je to moja pilula za smirenje. Kada je sve zategnuto i oprano, čisto i na mestu, to je moja terapija. Moj stres nestaje onog trenutka kada vidim da je sve složeno onako kako sam zamislila. OCD ili ne, ali u tom trenutku, radio je posao. A da, pa i nije baš, jer je nestala voda u zgradi, sat vremena pred polazak u opštinu, a ja se nisam okupala, nisam oprala šolje od čaja. Tu sam morala da zaplačem, pa je Matija išao da reguliše vodu, a ja sam za to vreme po prvi put isprobavala svoje nove cipele. Jer, Doroti.
Venčanje je u pola 2. U 1 sam i dalje čekala u sobi, polu-obučena. Kuma je jurila u svojim stilleto cipelama dva bloka do mene, jer naravno da je bio zastoj na Bulevaru. Čekala sam je da mi zašnira korset, a i da popijemo po koju, da nazdravimo. Urnebesno, jer tako je zabavnije.
Ostatak je već priča za sebe. Shvatili ste da nismo pravili svadbu, već jedno malo porodično okupljanje u opštini i restoranu. Uradili smo to zbog nas, a okupili smo najbliže da sa njima podelimo jedan od najlepših trenutaka u životu. Nadam se da me razumete, ali slike od tog dana želimo da sačuvamo samo za sebe i najbliže...
Ali neće moći - ove noći. Jer, kum.
- Slušajte pažljivo, u nedelju, dan nakon venčanja, morate da budete kući.
- Ok, kad?
- Nije bitno, u nekom trenutku, javiću vam sve.
Dan venčanja:
- Sutra u 9 ujutru morate da budete budni i kući.
- Aman Mediću, kako da se probudim, šta ako zaglavimo večeras?
- Morate, ne zanima me.
Nedelja jutro, 8:45h:
- Matiću, a je l' ja moram da se presvlačim, a je l' mogu da ostanem u pidžami?
- Ma kako hoćeš, Meda je rekao da moramo da ustanemo.
- Ok.
- Matiću, a je l' mogu ja da sedim u kuhinji, taman sam pristavila čaj.
- Meda je rekao da moramo zajedno da otvorimo vrata kad pozvoni.
- ... i ne, rekao je da ne virimo kroz špijunku.
- Ok.
I onda je u 9:15 zaista neko pozvonio i ja isprva nisam htela da otvorim, ali je onda Matija insistirao da ipak dođem do vrata i otvorimo zajedno.
- Ali tvoja faca u trenutku kada je Matija otvorio vrata!
- Vi niste normalni.
(njihov smeh)
- Ja sam ozbiljno pomislila da mi je ovaj Medić dovukao ekipu 48 Sati Svadba na prag! Ma kakva svadba, em nema svadbe, em smo se venčali juče!
(odlazim da se durim u sobu)
(pa to je Jovana Tomašević! Sa objektivima! Šta će im objektivi?! Jao, pa oni hoće da nas slikaju! A kosa, skroz mi se rasturila kosa od juče! A korset? Ne mogu da ga oblačim danas, kanula sam vino na njega!)
- Ok, diši, šta se dešava...
Kum je sve organizovao. I kumu i Jovanu i Đorđa. I čak je objašnjavao kako nam izgleda zgrada i ulazna vrata, da Jovana i Đorđe mogu što bolje da se strategijski nameste kada mi otvorimo vrata. I gledali su moju suknju i komplet odeću sa venčanja od dana ranije, da bi mi kupili bidermajer - znajući da će onaj pravi/prvi otići kumi u ruke. I Jovana mi je donela teglu divlje nane. I sve je bilo tako... Blur na 99%. Jer, prijatelji.
Da imamo dan sa profi fotografima, da imamo stotinu slika, da okačimo sve slike po celom stanu, da smo zajedno, da idemo negde, gde je obala magična i gde je bio potreban samo jedan opis kako bih se upecala:
- Imam jednu liticu... Podseća na Irsku.
- Hajdemo.
Ako ste izdržali dovde, kazaću vam i obradovaću vas da je ovo samo prvi deo posta. Fotografije koje su Jovana i Đorđe uradili za nas taj dan, želela sam da uklopim u dve priče. Jedna je ovde, ispod ovog pasusa, i mislim da nema potrebe da više pričam (rečima), osim uz drhtaj u glasu:
- Hvala!
Autori fotografija (osim prve četiri): Jovana Tomašević i Đorđe Bošković
Autorka mašne za kosu, korseta i suknje: PinUp Art by Dušanka Savić
Autorka ukrasa za kosu: Marijana Kovačević za @utorke
Autorka postolja za burme: re:art:concept
107 komentara
https://www.youtube.com/watch?v=YYWTyaRB1Eo:))))
ReplyDeleteDivno jeeee, hvalaaa! :))
DeleteKao i vas dvoje:)
DeleteSretno, sretno, najsretnije!!! Da vam buducnost bude vedra, puna smijeha i da vam ljubav traje i traje.
ReplyDeleteSarajka
Hvala ti Dž!!! :*
DeleteEto, ja sam, malo(mnogo) zaplakala na početku, na deo o Leci. Pa sam se oraspoložila ostatkom teksta, al' sam na kraju pustila i koju suzu, onako srećnu.. Valjda su mi "oni"dani.
ReplyDeleteTekst, fotografije, Njanja, komplet, tufne, vi- čisto savršenstvo! A mislim da sam našla novu omiljenost, veću od fotografija sa venčanja, a to je jutro posle… Kakva slika i prilika zaljubljenog i srećnog para.
Ne bih puno da se raspričavam da ne upropastim ovo savršenstvo, ali pravi ste! Čestitam!!
Ja sam plakala dok sam pisala taj deo. Ne mogu njenu sliku da pogledam, a da ne zaplačem. Daaaa, jutro posle. Ja ne mogu da objasnim osećaj, a on i dalje traje. Ono kada se smeškaš bez razloga, sve ti nekako lepo, samo se keziš. Znaš, učinio si veliku stvar, a ona je tako lako došla i divna je. Kao kada položiš neki mnogo težak ispit, takav je osećaj, samo što nije bilo onog groznog perioda učenja i spremanja, nego je smo došlo: hop! :*
DeletePrvo, sve cestitke (iako sam ja bila UBEDJENA da ste vi vec u braku :-))!
ReplyDeleteFrizura ,,dan-posle'' je bila odlicna, vencanica je bas po tvojoj meri, a kum vam je lafcina! Genijalan je gif sa devojacke veceri, a fotka na kojoj iznenadjeni otvarate vrata je priceless! Moj dragi i ja cemo u avgustu stati na ludi kamen i dogovorili smo se s Jovanom da nas fotka - jedva cekam :) Takodje, veselim se ostatku foto price, bas si nam testirala strpljenje sa prvim delom - no, isplatilo se - ovo mi je jedan od omiljenih postova <3
Hahaha, hvala imenjakinjo! :* Pa da, mi i jesmo bili u braku, ne znam više ni kako se to zove, samo sada imamo i papir. :) Nekako smo svečano obeležili petogodišnjicu, to nam je bila ideja. :) Hvala ti, baš mi je drago da ti se svideo i meni je def. jedan od omiljenih! :)
DeleteDa samo znas koliko sam uzivala u ovom postu, vašoj sreći, i tom mačku koji je, čini mi se, pravi šarmer :)
ReplyDeleteJednostavno prelijepo!
Želim vam sve najljepse na ovom svijetu i zajednickom životu i da uvijek budete tako divni <3
Hvala ti Anja! :) Njanja jeste šarmer. Najbolji pokazivač toga, jeste činjenica da imam gomilu njegovih slika, jer se Jovana i Đorđe nisu mogli odvojiti od njega. Sada ne znam koju bih pre uramila, mislim da bih najradije uradila kolaže i polepila svuda po stanu od svih fotografija. On je uvek glavna faca. ;) I hvala ti na željama! :*
DeleteDivno! Čestitam!!! ;D
ReplyDeleteHvala ti Ivona! :))
DeleteČarobno Iv, puno sreće vam želim i divnih momenata!
ReplyDeleteHvala Delorija, puno! <3
Delete<3
ReplyDelete:))
Deletečestitam i sretno! Predivan post, pun emocija.... jedva čekam idući!
ReplyDeleteHvala Tina, tako sam se i osećala dok sam pisala, trajalo je vala čitav dan. :) :*
DeleteIv, ovo je nesto najlepse sto sam videla i procitala u skorije vreme! Vi zasluzujete svu srecu ovoga sveta i ja vam to od sveg srca zelim! :)
ReplyDeleteJoooj, pa hvala puno Ginjinha!!! Baš sam se raspilavila sad! :)))
DeleteSamo cu reci da volim najviše ♡♡♡♡
ReplyDeleteI ja, i ja! Neno, Neno, Ana je prosula supu u rupu!!! ♡ ♡
DeleteOvo je takva predivnost, želim vam sreću najveću ;)
ReplyDeleteHvala ti Vanja, puno!!! :)
DeleteTo je to, skoro sve poznato, sem tog dela sa profi slikama :D
ReplyDeleteAli o detaljima kad se vidimo :)
A vi, naravno, divni :*
Ahahaha, prekini da mi se uvlačiš u misli, malo, malo, pa pomislim na vas, kako sve nešto slično!!! ♡ :*
DeleteCestitam draga moja. Zelim vam puno srece i ljubavi u zajednickom zivotu. Slike su fenomenalne kao i svaki detalj ali to nisam ni sumnjala kad si ti u pitanju. Jos jednom sve najbolje.
ReplyDeleteAna draga, hvala ti puno, punooo! :*** Hehe, malo se postidim tako, baš mi je milo što ti se sviđaju!
DeleteSve je divno i sve najlepše, ali... ko je bradonja?! xD
ReplyDeleteHvala Buba! :)) Još kada bih znala šta je pisac hteo da kaže... ih! :) Jedan je moj muž, a drugi je naravno kum. Dalje o kumu: http://www.bud3.net/ ;)
DeleteJoš mnogo, mnogo, mnooooogo...srećnih dana..Prelepi ste tako zaljubljeni. Slike sa zavesom su <3...
ReplyDeleteHvala ti Sandraaa!!! :* To je Jovana... To je to. Da li znaš da ona ima čitavu filozofiju iza svake slike. Npr. te slike sa zavesom treba da asociraju na tugu i setu pomešanu u mladi, dok se priprema za svoje venčanje, priseća se nekih ljudi, kao ja u ovom slučaju, što sam se setila svoje Nane i toga koliko mi nedostaje, a spremam se za venčanje u njenom stanu i nosim njen parfem. E to ti je Jovana, sve zna i tačno zna gde treba da gleda u svakom trenutku! ;)
DeletePretpostavila sam...efekatne slite skroz...Ma svi ste mi ekipa da vas sama sebi poklonim u kutiji s velikom crvenom mašnom na tufne :*
DeleteHahaha, sjajno! :)
DeleteSve si rekla i slike su sve rekle. :) Ja cu samo jos jednom: budite srecni i volite se, sve ostalo proizilazi iz toga. Volimo vas Mare i ja, hvala i vama sto ste divni drugari. :) I osecam se pocastvovano zbog nekih slicica. :D :***
ReplyDeleteHehehehe, rekla sam ti, nisam mogla da ih ne stavim, jer to je to!!! Volimo i mi vas, drugari naši! <3
DeletePredivno!! Od priče, preko detalja, do slika..
ReplyDeleteHvala ti puno! :)
DeleteSamo ti mozes da rastuzis i nasmejes u jednim postu. Cestitam jos jednom, nisam ni sumnjala da neces biti "klasicna" mlada.
ReplyDeleteAhahaha, Sofi! Nisam imala nameru da tako ispadne, ali sam samo pratila osećaje i emocije! :*
DeleteSvako dobro vam želim, post je tako lep, nežan, životan... a fotke su vam prelepe...
ReplyDeleteHvala ti Olivera! :* Jovana i Đorđe su uhvatili taman ono što treba, što je bilo u vazduhu taj dan. :)
DeleteDeo sa Lecom me je vratio 10 godina unazad. Živo je kao i onda, osećam njenu toplinu u svom krilu i vidim njene zahvalne oči što sam tu.
ReplyDeleteKad sam dođla k sebi nastavila sam neizmerno da uživam u tvom postu!
Divni ste, želim vam svu sreću ovog sveta! CMOK za oboje!
Vesna, hvala Vam punooo!!! :** Baš tako, baš tako... Taj dan i ta bol i sve to. Mnogo teško, mnogo. Ali, imala je toliko lep život i dogurala je u duboku starost, tako da... Neka je.
DeleteŽao mi je zbog tvoje kuce, ali je imala dug i dobar život sa vama, pa je to velika uteha.
ReplyDeleteFokusiraću se na lepši deo nedelje: čista esencija ljubavi! Imate prave prijatelje i baš mi je lepo što je sve tako neusiljeno i opušteno, dan posle. Savršeno!
Meni je u lepom sećanju (čak i pošto sam se razvela :-)) ostalo naše opštinsko venčanje koje smo odradili samo sa kumovima u odeći u kojoj smo inače išli na posao, nego trandebal od svadbe, mučno i usiljeno, iako sam imala venčanicu svojih snova (sa sve žiponom). A što se razloga za venčanje tiče - nas je sveštenik na zakazivanju crkvenog venčanja pitao - da nije mlada, može biti, trudna? Mi mladi, odmahnemo glavom u nevolji, a svi popovi koji su bili u kancelariji, njih 5-6 u glas: pa što se onda venčavate? Moj bivši muž se i dalje šali - to je trebalo da mi bude znak :-))))
Neka vam je sa srećom, dugovečno i zdravo! Sve najbolje vam želim!
Da, baš kao što rekoh Vesni iznad, ne mogu da se žalim, 15 godina je uživala, imala je toliko lep život ispunjen šetnjama i ljubavlju, da ne smem da tugujem. :)
DeleteAhahahahaha, dakle, razumemo se. :) Žipon! Kako je to lepo kada imaš lepe uspomene, naiđem ja tako na neki tvoj komentar i ti si uvek tako puna života i priča, a sve je sa nekim pozitivnim prizvukom i to je momenat kada se nekome diviš! Svaka čast Tanja! I hvala ti! :***
sjajno! :) predivan dan koji ste ucinili jos ljepsim... sreca je zaista u malim stvarima! :) fotke su odlicne (mogu samo da zamislim kakve su te koje su ostale za private arhivu, ali razumijem potpuno zelju da nesto ostane "samo vase"). mnogo predivnih detalja, sve je tako u tvom stilu (mislim da niko od nas koji te pratimo nije ni zamisljao da ce u pitanju biti klasicna vjencanica), cipelice & burme su bas pun pogodak! :) a momenat kada sredjujes kuhinju i sudove sounds sooo familiar :)))
ReplyDeletesve najbolje vam od srca zelim, jer ste zaista posebni!
Aahahha, hvala Žana (ili Zana, nikada ne znam - kada želim da ti odgovorim!). :) Pa ne znam, ja se stvarno nisam trudila da budem drugačija, samo sam htela da se osećam opušteno i udobno u onome u čemu sam za taj dan. To mi je bio prioritet, sve ostalo je došlo spontano, hehe. :)
Deleteipak je Žana :) to sto si - ste drugaciji & posebni je samo kompliment. tako vazan dan ste napravili da bude samo vas, da "lici" na vas i to je sjajno! da se razumijemo, nemam ja nista protiv vjencanica, ali ovo si mi nekako BAS TI! :) potpuno si prenijela atmosferu i meni, kao i mnogima ovdje, uljepsala jucerasnji dan! :) sve cestitke jos jednom & cekamo naredne postove....(nestrpljivo!) :)
DeleteNajlepsi dogadjaji su oni nabijeni emocijama. Kada ne postoje reci dovoljno jake da drugima predstavis svu tu silinu osecanja koja su te obuzela. A jos lepse je kada takvi dogadjaji traju danima. I samo se redjaju. Pa pomisis "Boze, koliko sam zahvalna i iskonski srecna". I onda ti nije ni zao sto znas da to ne moze tako stalno. Jer ti toliko uzivas u tom trenutnku, i znas da koristis svaki minut. Od srca vam zelim svu srecu koju vec imate. Samo neka se nastavi i neka nastavi da se nadogradjuje. Sva sam se najezila. Sto od tvojih divnih opisa i slika, sto od evociranja svojih slicnih emocija od ne tako davno. Hvala ti za ovo putovanje!
ReplyDeletePa pomisis "Boze, koliko sam zahvalna i iskonski srecna". I onda ti nije ni zao sto znas da to ne moze tako stalno. - upravo tako, ali upravo! Ili pomisliš: ''Ok, ne smem da budem sebična i nezadovoljna, pa ne može stalno da mi bude lepo, jer onda ne bih umela da prepoznam LEPO''! <3 Setim se često onih tvojih postova o ljubavi, pa gde pitaš šta je za nas ljubav i on mi je onako pomalo inspiracija za sledeći post, neko ohrabrenje da se malo otvorim. :*
DeleteUlepšala si mi jutro! Hvala :)
ReplyDeleteČestitam vam i želim sve najlepše!
Hvala tiiii!!! I baš mi je drago, jutra ponekad umeju da budu grozna, a tako prija nekada kada ti neko nenadano ulepša jedno. ;)
DeleteIvana, divno, carobno... Ulepsala si mi dan, inspirisala si me (da zanemarimo sto sam malo cmizdrila u sred radnog vremena pa sam razmazala sminku :))
ReplyDeleteZelim Vam beskrajno puno srece i ljubavi!
Pozdrav, Jovana
Hahahahha! Joj, hvala ti Jovana! :))
DeleteDivno, Iv! Cestitam i zelim vam da vam ljubav traje dugo i dugo, da cuvate jedno drugo, i da se uvek ovako dobro zabavljate :)
ReplyDeleteReci na pocetku teksta su ti epohalne:) U pravu si uvek ih treba imati na umu! Znas ono malo otrcano, ali posle kise uvek sija sunce, dokaz je tu...
A sto se fotografija tice, sve, sve savrseno, ali Njanja rules!!! :*
Hej draga, hvala ti punooo! :) Baš tako kako kažeš i tačno je. Šta da se radi, život je to, ide dalje i mora se sve to prihvatiti u jednom trenutku, nasmejati zarad svih divnih uspomena i krenuti dalje. :) Ahaha, slažem se! Njanja je bio centar zbivanja to jutro! ;)
DeleteCestitam od srca! Sve najbolje vam zelim!
ReplyDeletep.s. A bas sam se pitala sto ne pises poslednjih mjesec dana :) Imas sjajno opravdanje!
Heheh, hvala Lejla! Pa eto, pokušavam da se sastavim sa svime, nadam se da ću pisati redovnije, samo makar te kutije sa poda sa sklonim, hahaha. :D
DeleteIskrenost i čiste emocije upakovani (i još kako upakovani!) u ovakav tekst i fotografije - predivno.
ReplyDeleteČestitam i želim sve najbolje!
Hvala ti Anja! :) Drago mi je da ti sve sve sviđa, jer i jeste bilo tako, zato sam pisala post preko 8 sati. :)
DeleteHvala vam svima na rečima i željama, lepo je što svi zračimo takvu auru ljubavi, sreće i pozitivnosti. Ponosni Muž. :)
ReplyDeletePonosni mužu. :*
DeleteČestitam i ovde i sve najlepše vam želim. Zaista emotivno i intenzivno. Preslatki ste.
ReplyDeleteHvala ti Sonja draga!! :**
DeleteZelim vam sve najbolje :) Predivan post!
ReplyDeleteHvala Gordana, drago mi je da ti se dopada! :)))
DeleteSedim na poslu citam tekst , suze mi oci i trnu zubi a jedino sto mislim je...oni divni..zasluzuju divno.. i mada vas ne poznajem (a vidjam vas po parku al' necu da vas prepadam javljanjem ) nekako sam zakljucila da jeste (po mojim standardima) nepristojno normalani kreativci sa velikim srcem. Sve najbolje vam zelim!
ReplyDeleteAaaaa!!! Ali, ali, ali zašto ne? :) Hahah, pa sada ću da idem po ''parku'' i da se okrećem okolo i neću znati ko me poznaje, a ko ne. :) Čuvajte se komšije na Kaleniću i u Maxiju! :D I hvala!
Delete:D javljam se onda sledeci put obavezno!
DeleteJa zaplakala od kolicine divnoce. Cestitam od srca!!!
ReplyDeleteps. imam ako ne i vecu mrznju prema pitanjima "jel si trudna" i "sto zurite", takvih ljudi ima i previse..
Aaaa, hvala puno Pegz! :)
DeleteDivno! Čestitamo :)
ReplyDeleteHvala Milice i Marija! :)
DeleteCestitam! :) Koja je ovo olovka za usne? :)
ReplyDeleteHvala! Neka Aura...
Deletedraga ivana, čestitam od <3! odlična priča, odlične slike, odličan par!
ReplyDeletekoje iznenađenje, dobro da si oprala suđe dan prije :D
Hahaha, pa da, baš sam našla način da lečim tremu! :) I hvala Ana! ;)
DeleteCestitam vam od srca! Divan post,prelepe slike,jedva cekam nastavak :*
ReplyDeleteHvala Aleksandra! Sad će, ide i on uskoro! ;) :)
Deletenemas pojma koliko si srecna (misllim, verovatno imas nego - tako se kaze). mene je licno ovaj tekst ispunio neopisivom tugom i nekakvim osecanjem potpune beznadeznosti. jbg (ali iz skroz licnih razloga, inace je jako lep). vas dvoje delujete kao divni ljudi, lep ste par, bukvalno sa slika se vidi da se volite, ne mora cak ni da se napise i... zavidim vam jako (mada znam da nije bas zdravo). isto sam bila, sto neko rece, ubedjena da ste vec u braku. sve najbolje zelim. macor vam je car.
ReplyDeleteHej Andrea! Moram ti se zahvaliti na iskrenosti i svaka čast na deljenju emocija. :) Razumem šta si htela da kažeš i hvala ti na tome. Svaki živ čovek ima pravo da se tako oseća, i ja sam se sama toliko puta našla u tim situacijama, ali valjda nas sve to nauči da budemo strpljivi i da se i dalje nadamo, pa kada naiđe neka idealna prilika, mi je zgrabimo i cenimo najviše. ;) Hvala ti puno na željama i lepim rečima i Njanja maše! ;)
DeleteČestitam! Divne su fotografije, odnosno atmosfera na njima, a mačor je vrlo fotogeničan. Mnogo mi je žao zbog Lece; znam da je osećaj kao kad izgubiš pravog i dugogodišnjeg prijatelja.
ReplyDeleteHvala Aleksandra! Jeste, Njanja je pravi, pravcati pozer! :D
DeleteČestitam! Fotografije su predivne!
ReplyDeleteHvala Marijana! :)
DeletePrekrasnoca prekrasna najprekrasnija!! Bas sam se raspekmezila...
ReplyDeleteNajlepsi pos koji sam procitala u zadnjih mesec (precrtano) godinu dana :))
Svako dobro porodici Njanjic!!
Hej, pa hvala! :)) Hvala puno, to je baš snažan kompliment!!! I Njanjići šalju pozdrave! ;)
DeletePa ja evo sad procitah ovu divnu priču,a nekako sam bojažljivo kliknula na Mali Iv,jer nikako,nikako od onog čokoladnog užitka nekog slovca. Kad ono,međutim.Naježila sam se dok sam citala tekst,iako su radijatori uredno topli,lično sam vatricu naložila,pa se onda neka knedla u grlu stisnula,pa onda osmeh,pa osećaj da ću da poletim od lepote i sreće.Život čine dobri ljudi,lepe stvari,divni doživljaji,pa i oni koji suzu na oko nateraju...I,da,divnog kuma imate!Ma nek ide život...UŽIVAJTE!!!
ReplyDeletePa jeste stvarno, nikako da pišem, ali toliko sam obaveza imala, a ne mogu da pišem na silu. :( Sednem ja i nekako se nateram, ali umor na oči, nemanje inspiracije... I sve se plašim kako će taj post da ispadne. Zato sam se za ovaj pripremala nekoliko nedelja. :) HVALA punooo!!! :))
DeleteSada mi dođe samo da te jako zagrlim,i plačem i smijem se u isti mah,jer post je prekrasan,zaista si na najbolji moguć način prenijela sve emocije,sve je tako životno i ..evo samo da vam od sveg srca zaželim sve najljepše,uživajte i volite se vječno!
ReplyDeleteO Nely! :)) Hvala ti puno, punooo i evo, šaljem jedan veliki virtuelni zagrljaj i cmoook!!! :**
DeleteSlike su sve rekle, i sreće ja vidna i opipljiva!
ReplyDeleteŽelim vam svu sreću ovog svijeta, puno slatkih trenutaka sa divnim ljudima. <3
Heheh, baš jesu! Hvala ti Kris, puuuno! :))
DeleteSve njajnjajnjajlepse:) uz malo muzike iz studija http://www.youtube.com/watch?v=-0O5bIfIobE
ReplyDeleteda prigodno ispratimo love april:) Ziveli!
Ali kako je predivnaaaa!!! Hvala Irina, zaista si ubola i melodija je preljubavna. Čak sam zaplesala upravo! :D Srećan rad i živeli! ;)
DeleteIv, ovo je sve tako divno, zasuzile su mi oči. Još kako ti umeš sve da ispirčaš, srce da poskoči. Čestitam vam od srca! Žao mi je što Leca nije više sa vama, ali znam da vas Njanjoslav voli i raduje svakog dana. :)
ReplyDeleteJeste, Njanja sa svojom trtavom i nemirnom guzicom uveseljava i najtmurniji dan! :D Hvala draga, jedva čekam da se vidimo! :*
DeleteJoš jednom, čestitam i želim vam sve najdivnije od srca! Tako jedinstvene osobe poput vas ne zaslužuju ništa manje od toga!
ReplyDeleteP.S. Poseban pozdrav za kuma ;)
Hehehe, hvala draga Nina! :* Uh, kakve reči! I da, kum pozdravlja nazad! ;)
DeleteJa se vratila pa oma da vidim to preko velikog ekrana. Wau, predivno je Iv i bravo Jovana. Ustvari, bravo svi vi :)
ReplyDeleteBaš mi je nedostajalo tvoje pisanje i tako mi je drago da čitam ovaj post. Jedva čekam još emocija i fotki sa venčanja da čujem i vidim.
<3<3<3
Laaaa! <3 Pa kad sam mortus, znaš me. Još sam se uvalila u neku gozbu, ženo, ništa ne stižem! :D :P :*
DeleteIvana, od srca cestitam i bas mi je drago zbog vas!!! :)))) I nas su tako pitali da li sam trudna i sto tako iznenada. :) Bas mi je bilo gust reci da nisam trudna i da to radimo jer bas tako hocemo... Fotografije su prelepe... :)
ReplyDeleteMiki, hvala puuunooooo!!! Da, koji predivan razlog za venčanje, ahahah! ;) Hvala, Jovana čita sve komentare, znam da joj znače vaše divne reči hvale! :*
Delete"Neka pije ona kojaaa..." pa onaj luđački gif! Šašava si skroooz, Ivi! :)
ReplyDeleteDa život posipa pred tebe tufne i pruge i da čuvaš ono što ti najviše u životu vredi. ♥ Za Lecu sam ti sve rekla "prajvat", život je kao jedna veeelika sinusoida, piči visoko gore, pa jako nisko dole. Na nama je da je proživimo u čitavom njenom kretanju, takvu, preemotivnu i rolerkostersku. Lov ju. :*
P. S. Ali Njajnović koji mirišI buket! On je nečija reinkarnacija, sad sam 100% ubeđena! :D
Cestitam, sve je prelepo! Molim te reci mi kako si postigla tu predivnu crvenu boju, koja je to farba? Hvala unapred!
ReplyDelete