Moja Akita-inu

May 18, 2017

Čitam komentare na tragičan status komšinice sa Palasa kako je jedna akita usmrtila njenog maltezera. Čitam komentare tih (ne)ljudi koji prete psu i drago mi je da ih ne poznajem lično.

Postoji jedna verzija priče koja je otišla sa statusa vlasnice, onda postoji druga koja se našla u novinama, treća koja kruži po kraju i četvrta koju tvrdi vlasnik akite. Istinu verovatno nikada nećemo saznati, jer koliko znam, nema kamera u Palasu.

Jako mi je žao psa koji je uginuo, znam kolika je to bol. 

Ono što želim da kažem, jeste sledeće: psi moraju biti na uzici. I mali i veliki.

Ja sam 16 godina bila vlasnik akite i sada sam vlasnik maltezera. Za 16 godina koliko smo imali Lecu, nikada nismo imali problem sa njom, nikada nije napala čoveka, a ni psa. Čak je živela skoro dve godine sa Njanjom, koji je bio posve naporan mačor. Bila je ogromna, snažna, imala je skoro 30 kilograma i svi mi koji smo je poznavali (a garantujem da ju je znao ceo centar i šire, posebno Palas), nikada nismo prisustvovali događaju gde je ona bila ''krvoločan, intelektualno komplikovan pas''.


Za tih 16 godina, lično sam prisustvovala tolikim situacijama gde su nju napadali drugi psi, što mali, što veliki i bilo je dovoljno da Leca samo tiho zareži i da ovi pobegnu. Bilo je i momenata gde su je žešće napadali i u tom slučaju se branila, ali nikada na taj poguban način. Jednostavno, to su psi i ukoliko su npr. dve ženke u teranju, a jedna od njih je drkoš, može doći do sukoba.

Zbog toga je bitno da psi imaju ogrlicu i povodac, jer na taj način možete kontrolisati situaciju.

Dok smo bili klinci, brat i ja smo je puštali sa uzice upravo po Palasu i Kališu i jedine strahovite momente koje smo doživljavali tada, jeste bila situacija gde se ona zablentavi ili uplaši od petarde i krene da juri ka kući preko ulica i mi u tom trenutku strahujemo da je ne udari auto. Kada bi pao tek prvi sneg i dok bi grad bio prazan, umeli bismo da je puštamo na Kalemegdanu.


Sada, kao odrasla osoba, uzica bi bila obavezna, posebno u parkovima gde ima male dece. Ako ništa drugo, ponovo bih strahovala od saobraćaja i ludih vozača.

Danas imamo maltezera već 2 godine i Mićko je mali lajavac koji za razliku od Lece ne prestaje da laje. Takođe nikada nije napao drugog psa.

Vidim da se kod nas kupovina pasa kreće po talasima trendova. Prvo su bili popularni dalmatinci, pa onda rotovi, pa onda čivave, pa smo prešli na dobermane, e onda su krenili sa pinčevima, pa pit-bulovima, a imam utisak da su poslednjih nekoliko godina popularne akite.

Mnogi su me pitali kako je to imati akitu i hajde evo da probam da objasnim ukratko, kako bih skinula ljagu sa njene rase. I pričam o japanskim akitama, američke ne poznajem.


Lea je najdivniji pas koga smo mogli da imamo, a udomili smo je za vreme bombardovanja, kada smo brat i ja bili deca, kako bismo lakše podneli rat. Bila je najmanja u leglu i niko nije hteo da je uzme, jer su se akite tada (a možda i sada) uzimale zbog dobrog pedigrea i cena. Dakle, biznis. Dakle mali, zakržljali pas nije bio dobar za pos'o. Kasnije je prerasla svu braću i sestre iz legla.

Zaljubili smo se u nju čim je stigla i naredne godine smo zajedno proživljavali pubertet (obostrani), njeno ispadanje mlečnih zuba, njenu borbu sa maltretiranjem od strane drugih pasa u ''rupi'' na Kališu, njeno linjanje (jedina mana akita, dok je četkate, od te višak dlake kreirate novog psa, pogledati slike), njeno plašenje od petardi, njeno valjanje po snegu, njeno jedenje đubreta po parkovima, njeno bežanje iz parkova, njen pokušaj parenja, njen tumor na materici, njenu operaciju, njenu borbu, njenu pobedu, njen sterilitet, njenu tugu, njenu promenu karaktera gde u nekim momentima zbog promene hormona nije znala da li je muško ili žensko, njeno igranje sa psima iz komšiluka, njeno kao ignorisanje Njanje, njenu tugu kada sam se odselila, njenu radost kada smo je vodili na Zlatibor, njeno pretvaranje u Vuka kada bi bežala po Torniku dok bismo je tri dana tražili po šumama, njeno vraćanje kući, njeno davanje šape, njenu tešku starost i nepokretnost, njenu bolest i njeno umiranje na mojim rukama.

Dakle, prošli smo sve.


Lea je toliko obeležila živote nas u porodici i svih naših prijatelja. Kada su nam dolazili gosti, prvo su se sa njom pozdravljali po pola sata, pa tek onda sa nama. Čuvali su je i drugi ljudi dok smo bili na odmorima van kuće. Šetali su je i drugi ljudi.

Akita je rasa koju nećete maziti kada se vama mazi, već onda kada se njoj mazi i pentra po vama. Lea je imala momente gde spusti uši i pišne od sreće kada određeni ljudi dolaze u goste (oni koje mnogo voli ili oni koji joj donesu čokoladu za pse). Imala je momente gde se ne odvaja od vas kada niste dobro i kada vam daje šapu sto puta na dan, samo da biste joj rekli bravo.

Akite laju jako retko i to su momenti gde osećaju da nešto nije u redu. Akite se linjaju jako mnogo.


Navodno, akite ne možete da dresirate. Lea je znala barem 20 komandi koje ju je naučio moj brat iz šale i razonode.

Navodno, akite žive 10 godina. Lea je živela 16.

Akitu nemojte da kupujete da biste je maltretirali i traumirali po takmičenjima, ili bili faca u ekipi jer posedujete psa koji je nekada služio za borbe pasa.

Akitu nemojte da kupujete jer je kao štene slatka pufna, da biste je kada odraste zapostavili.

Akita se uzima da biste u potpunosti uživali u njenoj malo odvaljenoj ličnosti, njenoj neizmernoj, ali ne i očiglednoj ljubavi i dugim, duuugim šetnjama. One zahtevaju jako mnogo akcije i čak i ako je Lea živela u stanu, mi smo je vodili u šetnje i po 10km.

Akita je pas koji će biti veran i čuvaće vas i imaćete slobodu da prošetate gradom i u ponoć i da vas niko ne dira. A da ste u tom trenutku slabašni devojčurak od 14 godina (ako se neko uhvati za momenat zašto dete od 14 godina u ponoć šeta gradom, biće giljotiran).

Pre uzimanja akite, pročitajte sve o njenoj istoriji i ne gledajte (ili gledajte) Hachikô Monogatari. Nemojte čitati stravične vesti po odvratnim novinama sa senzacionalističkim naslovima. Pronađite grupe sa akitama i pojavite se na nekom okupu, upoznajte akitu uživo.

I dosta je do vlasnika psa, to da vam odmah kažem. Smatram da vlasnici pasa, mačaka i svih životinja, pre udomljavanja moraju proći neki psiho-test.

Imala sam prilike da se upoznam sa drugim akitama koje su bile poput Lee, a opet sam upoznavala i akite koje su bile drkoši. Lein brat je bio hejter i mrzeo je sve druge pse osim nje. Na pomen njenog imena, sam je ulazio u kola i čekao da ga dovezu kod nas.

Ali taj pas je bio tužan i za njegovu agresiju krivim vlasnika koji ga je držao 11 godina u malecnom boksu na lancu i koji ga je hrabrio da kidiše na druge pse, kako bi se on pokazao kao batica iz kraja.

Ali, da ne bih sada zalazila dublje u priču, jer sam već napisala roman, samo sam još htela da vam kažem da su mene i brata ujeli dalmatinac, pekinezer i patuljasti šnaucer.

Psi koji su navodno mali i bespomoćni, a tako ''bespomoćni'' pušteni bez uzice da jure ulicom i kidišu i na ljude, decu i druge pse, ali im je sve oprošteno jer su tako slatki i mali. Dakle namerno potenciram ''mali'', jer veličina izgleda utiče na level opasnosti neke rase. 

I niko nije pisao statuse o tome, i nikakve novine nisu pisale članke o tome.

Nemojte imati predrasude prema rasama. Ja sam i pored takvog incidenta, nekada želela dalmatinca i šnaucera. 

Ali eto, znate, akite, pitovi, rotovi, stafordi - ''to su opasne rase i njih treba odstraniti''.

Ne, treba odstraniti ljude koji kupuju te rase sa željom da od njih prave nešto što nisu.

I ne, ne treba verovati svakom naslovu u novinama.

I ne, ne treba ići po tragičnim statusima i govoriti kako biste sasuli sonu kiselinu (?!) tom psu u oči, jer da je Lea živa, ja sutra ne bih smela da je prošetam Palasom nikada više, jer bih se plašila da bi neki imbecil od čoveka, koji je pročitao neki rekla-kazala status na jebenom fejsu, mogao imati osvetničke namere prema mom psu, samo zato što je akita.


Ja se samo ponekad zamislim, kako bi izgledao moj život i koliko bih bila uskraćena tolike sreće, ljubavi i časti da poznajem Leu, samo da sam čitala glupe komentare po mrežama i novinama gde se blate akite i gde me ljudi odvraćaju od uzimanja iste, jer su one navodno opasni, krvoločni psi.

Udomite psa. Ili ukoliko baš želite, kupite psa. Ali znajte, svaki pas je jedan novi član porodice i nije igračka. Morate biti odgovorni za njegovo ponašanje i prvenstveno, morate biti spremni na toliku odgovornost. Još jednom, nemojte imati predrasude prema rasama, nemojte verovati svakom naslovu koji pročitate. Mislite svojom glavom i slušajte svoje srce.

...

P.S. Izvinjavam se zbog kvaliteta fotografija. Neke su sken analognih, neke su matore više od 18 godina. Mnoge nisam uspela da pronađem, jer sam ovaj post pisala u besu, očaju i tuzi u ponoć. Poenta ovog posta nije u estetici istog.

P.P.S. Da li ste znali da je jedne godine, čuveni Gerard Butler zaustavio kola u kojim su ga vozili i izašao je iz njih i zaustavio je mog rođaka koji je tada šetao Lecu, samo da bi se slikao sa njom i čuo koja je rasa u pitanju (neka od slika iznad). 

...

Nedostaje mi svaki dan, posebno kada padne prvi sneg.


Svideće vam se i ovo

25 komentara

  1. AnonymousMay 18, 2017

    Pozdrav, hvala ti na postu u onom dijelu gdje bi vlasnici životinja trebali proći psiho test, to me se baš dojmilo. Ja nisam nikada imala niti jednu životinju u domu, stalno je nekako u planu ali uvijek se nešto okrene, pa eto, nikako. Ove situacije kada je to, imati ljubimca, postalo must have mene jako odbijaju. Imam osjećaj da se ne može proći ulicom od neodgovornih vlasnika koji ne shvaćaju da treba čistiti iza svog psa, koji ne shvaćaju da se netko boji životinje i da ne pomaže "neće on ništa"... A najviše kako živim u kući, ne mogu izići na terasu jer u susjedstvu ima toliko mačaka koje misle da je moja terasa njihovo odmaralište, njihov WC, uglavnom njihov prostor. Mislim da nam i u ovom dijelu života jako fali toleracije (kao i u svemu ostalom)i od vlasnika ljubimaca i od nas ostalih koji to (za sada) nismo. I definitivno nije rješenje uvijek biti negativan. Sorry na dužini, ali mislim da bi mogla debatirati baš nadugačko. Veliki pozdrav, baš u svakom postu neovisno o temi uživam u tvojim tekstovima, Suzana

    ReplyDelete
    Replies
    1. Upravo tako, ja mislim da je must have imati mačku. Nekako imam utisak da je sve u trendu, pa čak i igranje tuđim životom. :( Hvala na javljanju Suzana!

      Delete
  2. Vanja P.May 18, 2017

    Predivno. Rasplakah se. Ljudi nikako da shvate da nije toliko stvar u psima koliko u ljudima koji ih gaje. Mene je izujedao (ne ujeo) sarplaninac, i dalje obozavam pse, samo su ga vlasnici pogresno tretirali. Hvala sto razbijas predrasude.

    <3 ljubav za Akitu Lecu

    ReplyDelete
    Replies
    1. Šta mi da kažemo što smo izujedani od strane nekoliko pasa... :( Prekukali smo i nakon toga da nam naši uzmu kucu, i mislim da mi je život dobio na posebnom sjaju od kada je Leca došla kod nas. Ljubim! :*

      Delete
  3. AnonymousMay 18, 2017

    Bravo Iv, odličan i neophodan post!
    Akite su plemeniti i divni psi, ali nažalost kao i mnoge rase neshvaćeni. Mene kao dugogodišnjeg vlansika pasa, veoma iritira neobaveštenost o rasama i nedovoljno predznanje pojedinih vlasnika koji uzimaju određene rase jer su trenutno "in". Ne smem ni da izostavim iritantne situacije gde pojedini vlasnici telefoniraju, sede na klupicama piljeći u ekrane, dok se psi kreću bez nadzora, a sekund je dovoljan da nešto krene po zlu..žao mi je što mnogi ne shvataju da imati psa pre svega zahteva veliku odgovornost i pažnju, a onda sve ostalo. Psi su divna i nestvarna stvorenja, i nekada zaista mislim da ih nismo dostojni, i smatram njihovo ponašanje zavisi isključivo od postupka i energije njihovih vlasnika.
    Veliki pozdrav,
    Tijana

    ReplyDelete
    Replies
    1. Kako si to lepo sročila, svaka ti čast! Baš tako mislim i ja, od reči do reči! Hvala na komentaru Tijana, pozdrav! :)

      Delete
  4. Vidi, zaista, Gerad Butler :)
    Ma, tuga je kad čitaš komentare i vijesti i kako su svi pametni nakon bitke.
    Psi nisu igračke, mislim da je to najsažetije što mogu reći.
    Ne bi smjele biti poligon za pumpanje nečijeg ega, i ne bi se smjelo pretpostavljati što psi hoće ili neče napraviti u nekoj situaciji.
    Imam psa kratko vrijeme i već sam se svačeg nageldalai naslušala. Ponekad mi dođe da ju zatvorim sa sobom u stanu i tamo grlim, na sigurnom, jer znam kakvih sve ljudi ima vani.
    Ali to nije život, a u život treba imati povjerenja.

    Divna ti je (bila) Lea. Iz posta ti se prelijeva ljuav :)

    ReplyDelete
    Replies
    1. Sve znam... Zbog toga mi ne puštamo mačkonje napolje, naš kraj je posebno haotičan makar zbog saobraćaja. Gledala sam kako malo mače gine na ulici, tik ispod mog prozora... A da ne govorim o (ne)ljudima koji vrše agresiju i nasilje prema životinjama... Kod nas su najsigurniji. ♡

      Delete
  5. Hvala ti za ovaj post. Znam da je bilo tesko pricati o svemu ovome, ali kroz ovu pricu si rekla sve ono sto bi trebalo svaki vlasnik da bude.

    ReplyDelete
    Replies
    1. Hej Đurđa, hvala tebi na čitanju. ♡

      Delete
  6. Uzela si mi reci iz usta. Nisam vlasnik akite, bez obzira na to sto jedna zivi sa nama u kuci. Za nas je nas pas ravnopravni clan porodice, i zajedno delimo sve, tugu, radost, poslastice, krevete i kupatilo. U poslednjih par godina, sve je vise ljudi koji se odlucuju za velike pse, posebno one koje su na neki nacin 'izvikane i atraktivne' u filmovima itd. Akita Inu kao rasa je jedna od njih. Nasa zenka je jako temperamentna, zaista, verujem joj do srzi kada smo mi najblizi u pitanju, ali znam da moram da vodim racuna kada su drugi ljudi oko nje, posebno oni sa izuzetno naglasenom negativnom energijom. Ne verujem da bi ujela ili povredila, ali mislim da bi na sebi svojstven nacin stavila do znanja da joj nesto ne prija, takva je i ja to ne zelim da menjam, jer opet naglasavam, nisam njen vlasnik. Na meni je da joj obezbedim uslove u kojima ce biti sigurna i spokojna, i gde nece osecati potrebu da brani bilo koga. Moram da dodam i da sve zavisi od psa do psa, od socijalnog okruzenja i prilike rasta i razvoja koje su mu pruzene, a ljubav je odlucujuci faktor. Mi smo nasu "upropastile" tako sto smo je bukvalno ugusile od ljubavi, i verujem da bi za nas uradila sve. U zivotinjskom svetu vladaju drugacija pravila, mi, ljudi smo ti koji smo uneli nemire u njihove zivote, ponasanje i ophodjenje prema drugima, nisu oni krivi, nikada nece ni biti, barem ne ako neko mene pita. Zao mi je sto se desilo to sto se desilo, ali ... bilo kakva generalizacija i pokusaj da se neka rasa ukalupi u posebne okove je besmislena, izvestacena i izlisna. Nevolja kod akite je ta da je snazna i da je zbog toga njen ugriz ili tome slicno mnogo jaci od ugriza nekog manjeg psa (da se ne lazemo, i da ne bih sr** pa jela, ali znam mnogo vise slucajeva gde su sitniji psi bili ti koji su ujedali sto vlasnike sto strance). Budi mi pozdravljena, jako, jako! Tvoja kuca je bila nesto posebno i imala je srece sto vas je imala uz sebe, zato je i bila tako divna.

    ReplyDelete
    Replies
    1. 'posebno oni sa izuzetno naglasenom negativnom energijom' - upravo tako. I opet, stoti put, psi su životinje. Ne možemo računati na njih 100% u svakom trenutku, zato ukoliko ima drugih pasa i ljudi u okolini, pas na uzicu.

      Delete
  7. Iskren i poucan tekst. Samo odgovorni ljudi treba da imaju zivotinje, nazalost to nije uvek slucaj. Sta bi sa "kucni ljubimac" i sa "pas je covekov najbolji prijatelj". Zivotinje kao i deca su ogledalo njihovih roditelja. Uvek se rastuzim kad vidim koliko agresije i predrasuda postoji u nasem narodu. Secam se Milice psa kome su otsekli sve cetiri sape. Ja zivim daleko od moje Srbije, i kad me uhvati tuga i nostalgija jedino me moj pas moze izvesti u setnju i izmamiti osmeh.
    Hvala Iv sto si podelila svoju pricu. Pozrav Ana.

    ReplyDelete
    Replies
    1. Jao Ana, ta priča o Milici je poseban slučaj. Samo bih pobegla negde, recimo na Mars i nikada se više ne bih vraćala među ove (ne)ljude... :(

      Delete
  8. AnonymousMay 19, 2017

    Ivana evo pisem i ovde.Hvala na tekstu o tvom psu koji je bio predivan.Moj je nazalost sada vec proglasnem krvolocnim i opasnim psom,zajedno sa mojim ocem.Da ja sam zena cija se druga strana price pise ovih dana.Ne zelim da se pravdam,niti smanjim odgovornost za to sto se desilo,ali iznete neistine o psu koji je kako kazu i pre napadao i ljude i decu je strasno.Zao mi je sto je maltezer nastradao,ali da se ne ponavljam na tvom profilu sam napisala jedan tekst gde se opisala svog psa,i nije mi namera da dokazujem da je on miran,bezopasan,socijalizovan oni koji nas znaju i koji njega znaju,znaju kakvi smo mi i on zajedno sa nama.Najstrasnije je od svega sto sada u park kod Palasa gde si izmedju ostalog kao i ja odrasli,ne smeju da udju jer ih provociraju sa psima ne bi li Kin nekoga napao ili napali Kina pa se u odbrani opet desio neki nemili dogadjaj.Da li je normalno da se zeni od 58 godina javno podsmevaju balavci kojima majka moze da bude i da je proteruju uz smeh?To je ispod svakog nivoa.Nadam se da negde ima i ljudi koji ce sve ovo da shvate na nacin na koji treba.Tebi jos jednom hvala sto si pokazala prelepo lice jedne prelete Akite.Veliki pozdrav za tebe i sve koji te prate.Dimitric Jovana

    ReplyDelete
    Replies
    1. Ćao Jovana, pošto ni ti, a ni mnogi ljudi odavde nemate Facebook, samo ću preneti svoje komentare.

      Delete
    2. Sve što je Jovana napisala, mogu reći da je kod nas bila skoro istovetna situacija sa ponašanjem Lee i da su svi imali za nju samo reči hvale. Akite su veliki, snažni i moćni psi i da, nisu za svakoga. Ali već posle godinu dana, vi naučite njihovo ponašanje i znate kako i kada treba da reagujete. Ukoliko želite, naravno... I dalje mi je mučno da čitam komentare na taj status, svi su se uhvatili za povodac i uzicu, kao da time dokazuju nešto. Uzica je tu da olakša kontrolu, ali ne garantuje da će se time uvek rešiti svaka situacija. Psi su životinje, zapamtite to, nisu igračke na kanapu. Uzimanjem životinje u svoju porodicu, vi uvek, makar delom, svesno rizikujete. Ljudi su svesne i navodno odgovorne osobe, pa čine i gore stvari od životinja. Jednom prilikom sam šetala Leu ispred zgrade i ona je BILA NA UZICI. Pas iz komšiluka, rase bišon (dakle, mala, slatka neodoljiva kuca) takođe je BIO NA UZICI. Bišon je mrzeo sve pse i čim je uhvatio malo krivine, nasrnuo je na Leu iz sve snage i krenuo je da je ujeda po šapama, butinama i grudima. Lea je tada bila mlada, nije bila toliko visoka. Ja sam samo stajala u šoku, Lea je pokušavala da laje i da se odbrani. Gazda Bišona je samo stajao sa strane. Kada je Lea konačno uspela da uhvati malog iz upozorenja (napominjem da ga nije ni ujela, a kamoli usmrtila), vlasnik bišona je tek onda počeo da reaguje i onda je krenuo da šutira Leu u rebra. Čovek ima 2m, ja sam bila dete. Nisam mogla da nas odbranim. Čovek je prestao da udara i šutira Leu, tek kada su izašle komšije iz restorana pored i počele da se deru na njega. Tada nije postojao FB i nije mi ni padalo na pamet da idem da se žalim u novine. Šta mislite, da li bi novinama ta priča bila interesantna? Ili ona priča kako je pekinezer na uzici ujeo mog brata za stomak dok je ovaj bio dečačić? Naravno da ne.

      Delete
    3. I da, dve bitne stvari. Npr. na ovom tragičnom statusu, toliko se ljudi javilo koji su pretili akiti i njihovim vlasnicima, a posebno je bilo previše ''batica'' (upravo prototipi onih o kojima sam pisala) koji na svojim profil slikama imaju biceps+staford+besan auto - koji su pretili kako će dovesti svog psa (staford, pit-bul) da oni pokažu akiti. Čekaj bre, poenta čitavog statusa i tragičnog slučaja je što je jedan maleni pas u nesreći izgubio život i ti sada potenciraš još nasilja među psima?! Šta je sa mozgom? :( Tužno. Pravite ružnu sliku o rasama koje imate, a jadni psi nisu mogli da biraju ko će da im bude gazda. O slici o vama i ne treba govoriti, jer je sve jasno.

      Delete
    4. Druga stvar, takođe kao što sam napisala da bih se plašila da šetam Leu sutradan na Palasu jer je akita - sinoć mi se javila vlasnica Kima (pomenute akite) da mi kaže kako su njenu mamu od 58 godina na Palasu okružili ljudi sa psima i nisu joj dozvolili da ode iz parka. Kidisali su sa psima na nju i izazivali su Kima da odreaguje, kako bi verovatno pustili svoje pse na njih. Posle su je pratili do kuće, među njima je bila i devojka sa pudlom. Da li je potrebno da ponovo pitam šta je sa mozgom i da li su samo veliki psi opasni? Ili su njihove gazde ti koji su opasni? Zamislite samo da je situacija bila obrnuta i da je malzeter bio bez uzice, a akita sa i da se sve ovo isto ovako desilo? Da li bi ljudi ponovo išli i hvatali se za uzicu i pretili akiti? Ili ne. Mislite svojom glavom, ljudi.

      Delete
  9. Nas dragi dobri Kin,koji se ovih dana nasao na meti osuda,predrasuda,linca zajedno sa mojim ocem.Mnogi od vas ga i znaju,neki iz setnje,neki iz price,neko sa posla,neko iz kafica neko sa proslava.Moja zelja nije da opravdam cinjenicu da je jedan mali pas nastradao,ali itekako zelim da opovrgnem navode vlasnice maltezera,da je ovo opasan i besan pas.Svojim statusom na FB profilu je izazvala lavinu komentara,medju kojima su se nasle i javne pretnje smrcu,batinama,suzavcima,motkama,sto za psa,sto za mog oca,pa mi vi kazite da je njena izvaja na mestu da ona nista nije zelela lose,a nije ni svesna sta je izazvala i napravila.Mi smo javno osramoceni,i sada prinudjeni da u taj park ulazimo spustene glave u strahu da ce neko namerno provocirati naseg Kina,ne bi li se ponovio dogadjaj od pre neki dan.Da li je normalno da ljudi koji su vec baka i deka nekome,trebaju da dozivljavaju javno podsmevanje i prozivke na ulici?Nije htela nista lose,nekome je napravila pakao od zivota iznoseci neistinu.Mi rekli da cemo Kina uspavati?!Ne shvatam cemu lazi,kazi tvoj pas je ujeo mog i tacka!Kako i zasto,sigurna sam zbog cega ali necu da navodim da se neko ne uhvati i za to.Istina je da je trebao biti povodac,ali taj maltezer se skoro pa nikad nije setao u tom parkicu.Prestanite sa maltretiranjima moje porodice i mog psa,niste niti porota ni sudija da bi delili pravdu,ima ko ce o tome da vodi racuna.Vodite brigu o svojim zivotima koji su vidim neispunjeni kada vam je gust da pljujete samo iz dosade.Vlasnici svih velikih pasa dugo trpe nepravdu vlasnika malih bezopasnih "lajavih krelaca" o kojima kada nastradaju bruji svemir,a kada neko dete na ulici ili parku zadobije njegov ugriz,to se ne racuna.Moj Kin je napadan samo od strane pudlica godinama,i nikada nije nijednu oterao a kamoli povredio.Vlasnik jedne ga je sutnuo jer je boze moj tiho zarezao ne bi li njegova pudla prestala da laje,da je Kin besan,pojeo bi i gazdu i pudlu.Ne,Kin je samo nastavio svojim putem.Ali se to ne racuna i za to niko ne zna.Ne znaju da je pas koji do posla ima pregrst prijatelja po ulicama,kaficima,restoranima,prodavnicama,ne znaju jer ih to ne zanima.Zanimao ih je naslov "Akita zaklala pudlicu"...

    ReplyDelete
    Replies
    1. Kao što sam rekla već toliko puta, nadam se da će Kin biti u redu. Jako mi je žao kuce koja je uginula i mogu samo da zamislim kakvu bol proživljava njegova porodica, ali takođe apelujem da se prekinu sve pretnje upućene Kinu i njegovoj porodici, jer se čitava halabuka digla oko nasilja nad psom koji je na kraju jadničak stradao i sada se ponovo potencira nasilje i još ubijanja i sakaćenja. Pustite da vlasnici reše sami problem.

      Delete
  10. Meni je akita umalo rastrgla psa u parku (imam kokera). Vlasnica tj. žena koja šeta tog psa nije u stanju da ga kontroliše i mora da ga doziva 500 puta da bi joj došao, smatram da ona greši što uopšte pušta psa s povoca. Svaki pas jeste individua za sebe, ali stoji to da s nekim rasama treba više paziti nego s drugim. Iskreno, sad kad bih videla akitu bez povoca, sklonila bih se što pre sa svojim psom. A na vlasnicu se ne usuđujem da podignem glas jer bi me njen pas mogao napasti. I inače, kad god dođe do incidenta, krivim vlasnika, a ne psa.

    ReplyDelete
    Replies
    1. Slažem se, kao što rekoh u tekstu i mnogim komentarima iznad.

      Delete