Mali Iv & Slurporama: kafa

Dekorater i zimska idila u domu

December 28, 2014

Ne mogu da zamislim zimu bez preteranog korišćenja reči ''ušuškano''. Kliše je znam, ali mislim da ne postoji reč koja bolje opisuje meškoljenje u toplom domu i sreću koja ide uz to. Takođe, ne mogu da zamislim zimu bez toplog ćebeta i mekanog džempera sa predugim rukavima. A veliki jastuci presvučeni nežnom vunicom i sveća sa mirisom vanile? Ili čokoladni keksi sa tajnim sastojkom - cimetom? I sve to uz toplu šolju kafe koja ne greje samo šake, već i dušu.

Tako ja vidim zimu u mom domu i pravo da vam kažem, proleće mi još uvek ne nedostaje.

''The twinkling of the lights

The scent of candles fill the household

A tree that smells of pine

A house that's filled with joy and laughter''

Temu trenda skandinavskog dizajna pokrećem u ovom postu, ali ću je zapravo obraditi tek u narednom. Ima toliko toga da se kaže, ali ne želim da zvezdu ovog posta bacam u drugi plan samo zato što bih ja trtljala o dizajnerskim elementima do prekosutra.

Zvezda ovog posta je jedno mesto u centru Beograda, koje krije pravo, pravcato blago. Dekorater, u ulici Kapetan Mišinoj na Dorćolu, ostvareni je san jedne dame, pejzažnog arhitekte Marije Marković, inače čitaocima poznate po blogu My Little Fashion Notebook.

Kada zakoračite u zimski Dekorater, postajete lik iz The Chronicles of Narnia. Iz sećanja ubrzano počinju da iskaču sve slike stranih (uglavnom evropskih) blogova o dizajnu enterijera koje ste beskrajno listali ili pinovi sa Pinteresta nad kojim ste uzdahivali i stotinu puta poželeli da imate neku od tih tako kul stvarčica.

Možda pomislite u prvom mahu da preovlađuje shabby chic, ali kada pažljivo osmotrite detalje, shvatićete da je shabby samo delić ove priče. Belo i sve nijanse sive, po koja oker i praznična crvena su boje koje ovde uživaju u centru pažnje, ali i zelena u vidu biljaka koje je Marija na vrlo interesantne načine ukomponovala u dekor kompozicije.

Svaki detalj ima svoje mesto i svaki detalj čini deo neke veće slike. Mnogi predmeti su unikatni jer je na njima radila upravo Marija i u dogovoru sa njom, moguće je naručivati verzije dizajna koje odgovaraju vama i vašem domu. Naravno, sve dobijate upakovano u savršene pakete koji već na prvo oko odaju utisak da u sebi kriju deo Dekorater čarolije.

Marija se pod imenom Dekorater takođe bavi dekoracijom prostora, zabava i proslava i ako zavirite na njenu stranicu, sigurna sam da nećete ostati ravnodušni na njen talenat.

Kada sam prvi put naišla na Dekorater, iskrena da budem, poželela sam ne korpu, nego jednu prikolicu u koju bih smestila sve što bih želela da kupim. Mnoge sitnice nećete naći nigde više u gradu, a recimo da ste ih potajno želeli još od one slike na Pinterestu. Možete imati ideju o svakom artiklu, gde ga staviti, kako ga iskoristiti ili redizajnirati sa vašim pečatom, ali i ako niste trenutno inspirisani, Marija će vam rado dati par saveta ili će vam na licu mesta kreirati mini baštu u terarijumu i novogodišnji ukras kao centerpiece.

Ono čime smo se mi poigrale za ovaj post jesu tri kutka. Jedan je kutak za nju, gde bi Ona sedela vikendom ujutru i čitala omiljene magazine, uz vruću kafu i čoko-kekse ili čoko-mus. Uživala bi zavaljena na duvet, okružena mekanim jastučićima ušuškanim u heklanu vunicu.

Jedan od trendova poslednjih nekoliko zima jeste vuna, heklanje i štrikanje ali u formi elemenata enterijera. Naravno, u tom nekom narednom postu, pisaću detaljnije o svemu, ali bih da iskoristim ovu priliku i da vam kažem da nema boljeg godišnjeg doba od zime za ovaj ukras. Ako bih rekla da je bela osnovna boja, onda bih za zimu definitivno odabrala sve nijanse sive. Od gainsboro, silver, dimgrey, preko platinum, pepeo, charcoal, plavo-sive do glaucous, tople sive i rozen-kvarca.

Kao prazničnu dekoraciju, odabrale smo tri tipa jelke. Jedan u vidu grančica koji sam iskoristila kao temu prošle godine, drugi u vidu drvene kompozicije od letvica i na kraju jarko zeleno drvce sa busenom kao organski dodatak suvom drvetu. Panj na koji su prikačeni točkići jeste odlično poslužio kao stočić za kafu, dok su palete u potpunosti zamenile većinu nameštaja. Od svetiljki, akcenat je bačen na sveće i fenjere u svim veličinama i oblicima. Pored njih smo iskoristile i nekoliko ukrasnih lampica koje ne moraju nužno biti okačene na jelke. Sve ostale sitnice su nekako prirodno našle svoje mesto u okruženju, s tim što bih ja posebno istakla HOME slova i venac sa tablom WELCOME.

Drugi kutak, odnosno kompozicija koju smo radile jeste novogodišnja večera za jedan par. Tu sam zamislila dvoje koji svoju ponoć dočekuje u svom domu, kraj staklenog zida sa pogledom na vatromet. Nakon večere akcentovale smo desert u vidu Chocolate Star torte koja kao iz bajke da je iskočila, poslužena uz crveno vino (ja uz slatkiše uvek biram muskat).

Jednostavni escajg i tanjire ukrasile smo grančicama i semenkama nara. Kristalne čaše su došle kao kontrast, a mekani jastuci od pletiva i krzna su samo dopunili praznični dekor. Flaše su uvek dobar izbor kao stalak za visoke sveće, pa smo umesto fenjera odabrali samo jednu sveću, radi romantike. Kako drugačije? :)

Poslednji kutak je zapravo zamišljen kao deo slatkog stola za dan nakon dočeka, oko kog se okuplja porodica. Ova torta, delo ruku gospođe Tanje, vlasnice Chocolate Star torti je prava bomba! Čak joj je i naziv Čokoladna bomba, pa smo nakon degustiranja zaključili da se slatki sto može slobodno sastojati samo od ove torte. Iako sam veliki fan dekorativnih torti koje svojom prezentacijom na stalku ostavljaju bez daha, takođe volim i da probam tortu koja je podjednako očaravajuća kada je i ukus u pitanju. Slatkiši koje smo probali tog dana na snimanju... kazaću samo da smo svi pošli kući sa čokoladnim brkovima.

Kada kažem svi, mislim na celu ekipu koja je radila na snimanju ovog posta, sa posebnom zahvalnicom Dragani i Jovanu bez kojih nikada ne biste videli ove moćne fotografije i kadrove, ali i Matiji, koji je asistirao u svakom segmentu. Posebno oko dezintegrisanja čoko-bombe. :)

Lokacija i svi elementi i proizvodi: Dekorater, Kapetan Mišina broj 17. - Beograd

Torte i kolači: Chocolate Star

Stajling, koncept i dekoracija: Marija Marković (Dekorater) & Mali Iv

Fotografije: Dragana Đorović i Jovan Marjanov za Novi Dirižabl Photography Studio

Dekorater darivanje

I kakav bi ovo zimsko-praznični post bio, kada ne bi bilo poklona? Marija je želela da jednom prijatelju bloga pokloni Dekorater novogodišnji paketić sa jastukom i ručno heklanom jastučnicom. Taman da imate šta da vas greje u ovoj nadolazećoj zimi, da li dok sanjate ili ujutru čitate knjigu uvaljeni na vaše omiljeno mesto.

Pravila igre su:

1. Ostavite komentar u kome možete napisati šta je za vas zimska idila u domu

2. Možete dati drugarski lajk Dekorater Facebook stranici

3. Igra traje do srede (31.12.) u 18h, a update o dobitnici/dobitniku ću objaviti u ovom postu i na Slurporama Facebook stranici

Srećno drugari! :)

Update o dobitnici:

Draga Biljana - što si jednoj slatkoj Sofiji mama - molim te da mi se javiš na slurporama@gmail.com kako bih preuzela tvoj info radi slanja Dekorater paketića. Čestitam!

bašta

Druga kuća

December 08, 2014

Jesen mi je u potpunosti prošla u znaku Jazz Bašte. U jednom trenutku sam počela da umesto ''Evo me u Bašti'' govorim ''Evo me na poslu''... Sada već slobodno mogu reći da slavimo treću sezonu lepe saradnje.

Ovih prethodnih par meseci bila sam uglavnom u farbi. Taman kada sam završila sređivanje balkona i spavaće sobe, krenule su pripreme za otvaranje jesenje sezone u Bašti. Imali smo ideje koje su se izražavale u stotinama fotografija, razmenjenih poruka, mejlova i redova zabeleški u notesima. Kasnije smo prestali da brojimo broj konzervi boje, četki i eksera, isto koliko i popijenih šoljica kafe. Ubrzo, shvatila sam da mi je pola stana u Bašti, pa čak i rezervna garderoba. Šolje, čajnici, vazne i tanjiri za dekoraciju i snimanje, alatke, trenerka, ceger broj jedan, ceger broj dva, šlajferica, četkice. Uglavnom, Bašta mi je preko jeseni postala druga kuća.

autori fotografije su Dragana Đorović i Jovan Marjanov / Novi Dirižabl Photography Studio

Sve je počelo sa opraštanjem od leta i dekoracije koja je uživala na suncu do kasnog septembra. Polako smo počeli da selimo kaveze, ramove i saksije u zavoreni deo i da se navikavamo na Baštu bez sunca i belih, mediteranskih detalja iz otvorenog dela.

Tada je i došla ideja da se unutrašnji deo izmeni, tako da u njemu i tokom jeseni ili zime, ne vlada večita tmurna jesen, već proleće i leto.

Zbog toga je sveže cveće bilo prioritet, odmah posle izmena i dodavanja novih boja u zatvoreni deo lokala. Spontano smo došli do ideje da bela i siva moraju naći svoj kutak, ali i da je vreme za hrabro igranje. Ja sam navijala za kombinaciju tamno marin plave i sunce žute, međutim, plavu smo ostavili za neki drugi put, te smo se usmerili ka žutoj.

Svaki deo lokala redizajniran je tako da čini zasebnu celinu. I svaka boja, dekoracija ili ukras, birani su po tom pravilu. Tako da kada osmotrite unutrašnji deo, videćete da smo žutu kombinovali samo u niši sa stegom, uz matore novine (neke i iz 70-ih) na zidovima i zlatne ramove pretvorene u table za pisanje. Samom stolu koji je zapravo velika stega, nije bilo potrebno previše ukrasa, kako je sam po sebi centerpiece, pa smo se odlučili na obradu starih stolica u toploj žutoj. Dve stolice su osvežene u potpunosti, dok je središnja samo dipovana do polovine nogara. Celu priču smo upotpunili sa replikama čuvene Eames DAW stolice.

Nešto potpuno novo od ove sezone jeste novi beli deo kako ga zovemo. Unutrašnji deo bara je proširen za jednu čitavu prostoriju i na taj način smo dobili prazan poligon za igru. Ženski deo Baštenskog tima, jednoglasno je izglasao da će taj deo biti nežan i rustičan, kao da smo parče same bašte podigli na sprat iznad i ušuškali ga među ''staru'' zatvorenu Baštu.

Hteli smo da dobijemo sinergiju starog i novog, odnosno rustičnog i modernog. Zbog toga smo zidove ostavili neobrađene sa dominacijom sive, dok smo ostatak dekoracije i stolarije osvežavali belom ili pastelnim bojama.

Najveći zadatak u ovom novom delu jeste bio učiniti od novih vrata, jedan potpuno damski i vintage kutak za dvoje. Vrata su bila tamno teget boje, sa staklom u središnjem delu. Na njima sam radila nekoliko dana i glavni alat su mi bili četkice za akvarel i bočice akrilne boje, zajedno sa jednom matorom šlajfericom koja je bila skoro na izdisaju.

Dodala sam policu i deo stola koje sam obradila u istom maniru, tako da su vrata dobila jednu potpuno novu ulogu. Drvena stolica je takođe patinirana paletom sive, bele, teget i oker, dok je moja ljubimica od kovanog gvožđa dobila rezedo presvlaku.

Većina detalja i dekora u Bašti jesu zaista vintage, uglavnom pokloni dragih gostiju i prijatelja, ili pak nasledstvo samih vlasnika, pa je lepo čuti zanimljive priče o svakom od tih ukrasnih komada.

autori prethodne 2 fotografije su Dragana Đorović i Jovan Marjanov / Novi Dirižabl Photography Studio

Još jedan kutak na kome se radilo, jeste separe odmah do ulaznih vrata. Njega smo posvetlili takođe imitacijom patine na beloj podlozi i dodali smo dve svetlo sive barske stolice. Stare korpe smo iskoristili kao saksije za sveže cveće i rešili smo se starih flaša i previše suvog bilja. Ja inače nikako nisam fan ikebana i suvog cveća/bilja/travki i smatram da nema lošijeg izbora dekoracije od njih, ali ovo je ipak javni objekat, tj. bar sa takvom pričom u kojoj sam mogla da zažmurim na nekoliko buketa suvih grančica.

autori prethodne 2 fotografije su Dragana Đorović i Jovan Marjanov / Novi Dirižabl Photography Studio

Možda kada vam neko kaže da je na nečemu rađeno mesecima, vi zamišljate da je izgrađena još jedna cela zgrada do Baštine. Ali opet kada vam kažem da su na redizajnu unutrašnjeg dela radile tri devojke sa povremenom pomoći muškog dela tima, nije baš mala stvar, ha? Da li vi znate koliko stolova ima Bašta, a tek stolica? :)

I na kraju opet nismo gotove, imamo još toliko toga za uraditi i osvežiti. Osvežavanje je naš omiljeni izraz, većinu sastanaka smo završavale rečenicama poput: ''Treba da se osveži i onih 1000 stolica''. Nismo gotove, ali već razmatramo dekoraciju i radove za sledeću sezonu. I verujte nam, biće interesantno!

Kao i prošli put, želim da se i sada zahvalim divnom Baštenskom timu koji je verovao u moje ideje, skice i predloge i na svoj pomoći, saradnji i inspiraciji koju smo podelili. Hvala Vladana, Sanja i Mile, hvala Marina, Borise i Ivane!

Kako sam silno vreme provodila sa ovim divnim ljudima, pod krovom stare zgrade iz 1870. došlo je do još jedne saradnje između nas. Naime, ako vam se nekada učini da na Baštinoj Facebook stranici vidite neki plakat koji vas podseti na moj rad, kazaću vam da ste u pravu.

A, ukoliko vam se učinilo da ste na toj istoj stranici videli Lalicino i moje ime, i tu ste bili u pravu. La i ja smo početkom novembra bile specijalni gosti nedeljnog matinea u znaku Meksika, na kome smo spremale branč ili mezze ili kako god već za drage nam goste. Bašta je u jednom trenutku bila puna nasmejanih lica i nas dve smo bile euforične zbog druženja i čavrljanja između pečenja, serviranja i stilizovanja ukusne klope tog dana.

Takođe, želim da se zahvalim divnoj Sonjiti, odnosno Sonji Lazukić na dizajnu plakata koji je radila posebno za naš matine i Baštu!

Pa ne znam ni ja, sada bih vam pričala danima o tome šta smo sve radili, napravili, kreirali ili smislili, a onda se setim da fotografije zaista govore više od reči, pa onda ipak odlučim da ću vas pustiti da uživate u ovom slikovitom postu, samo eto, još par stvari da kažem...

Bašta od skoro može da se pohvali ''Čajankom u 5''. I to veoma popularnom, jer od kada su počeli da je organizuju nedeljom, sve više ljudi se interesuje da baš u baštenskom ambijentu po prvi put proba rooibos sa vanilom, ili crni čaj sa komadićima voća, uz medenjake i kolače.

A i to nije sve, jer evo prilike da vam odam malu tajnu - Bašta je rešila da decembar bude u potpunosti praznični mesec, te su počeli da ispunjavaju želje, a uvođenje savršene šoljice kafe jeste prva želja na listi! :)

Mini info o Jazz Bašti:

Karađorđeva 43 (Male stepenice), Savamala

telefon: 062 8711475

Facebook stranica: Bašta

Autori 5 potpisanih fotografija su: Dragana Đorović i Jovan Marjanov / Novi Dirižabl Photography Studio

Autorka porcelana za Baštinu čajanku u 5: Bojana Brkić / re:art:concept

Autorka plakata za matine sa Lalicom i Mali Iv: Sonja Lazukić / Silly World

Enterijer, stilizacija i dekoracija, kao i sve preostale fotografije i posteri: moja malenkost

bašta

Update o sreći

December 04, 2014

Izgleda da ću ove godine preskočiti prazničnu dekoraciju! Nije zato što to želim, već ne mogu da stignem da sredim dnevnu sobu do tad. Završili smo sređivanje skoro čitavog stana, a ostala nam je najveća soba. Ne mogu da kitim kada mi kutije i dalje sapliću noge. Ali nije da nisam u prazničnom modu, jer baš jesam. Iznela sam zimske šolje i sveće sa mirisom vanile i cimeta, nabavila sam nekoliko štrikanih detalja i winter, bring it on!

Možda ću napraviti neke mini postavke na stolu sa lampicama i po kojom svetlucavom kuglom, ali ne bih dalje od toga. A da možda jutarnju kafu pospem kakaom i napravim šaru u obliku jelke? Videću, možda se i predomislim dan pred Novu godinu, pa onda iznesem onu kutiju sa ukrasima što čeka u špajzu.

Navukla sam se na cortado. Dodam vrlo malo šećera, pa onda iskoristim kapsulu mleka od cappuccina i na kraju dobijem slasni latte. A nekada sve to skratim, pa onda popijem sam cortado, da me razmrda kao što italijani cugnu espresso pred posao.

Imala sam ideju da radnu površinu u kuhinji uradim od keramičkih pločica. Međutim, to bi samo prolongiralo radove, pa smo tata i ja uradili nešto drugačije rešenje. U međuvremenu sam dobila dasku za sečenje od kaljenog stakla koja je zamenila ulogu pločica, a sada ću vam objasniti u čemu je gušt.

Znate kako na početku Le fabuleux destin d'Amélie Poulain, Jeunet priča onaj deo kako svako od karaktera filma ima neke rituale koje voli da praktikuje i neke male (neobične) stvari u kojima uživa? Eh, tako sam ja zaključila da mnogo volim zvuk iliti zveket, cangr šoljice o glatku površinu. Zamišljam idealni trenutak u vremenu kad vrući espresso zagreva porcelansku šoljicu koja lagano dodiruje keramičku pločicu u kuhinji i proizvodi najtanji, najsavršeniji zvuk tog jutra.

Zbog tog rituala i tog zvuka, radujem se svakom jutru u mojoj novoj kuhinji.

Još jedna sitnica koja me raduje svako jutro, jeste moja bašta. Moram reći da sam se nakon onolikog posla oko sređivanja letos, teško rastala od balkona. Nekako sam sebe ubedila da će sledeća baštenska sezona biti još bolja, pa sam lakša srca prenela sve biljke u stan. Sada kada ustanem ujutru, uživam u malom parčetu zelenila koje se smeši sa kuhinjskih polica.

Kada smo kod polica, i dalje se bakćem sa detaljima i čajevima. Čajeva imam toliko da ne znam gde da ih smestim, a da ne ostanu zaboravljeni samo zato što nisu na dohvat ruke. To mi je ostalo za kraj, kažu - najslađe za kraj. Ali dodala sam nove postere, koje sam sam dugo želela da uradim i uramim, hehe, makar nešto sa spiska štiklirano!

Imala sam brigu oko sukulenata, kako ih sakriti od najavljivane ledene zime, a opet zaštititi ih od centralnog grejanja. Na kraju sam ih ušuškala u onaj vintage kavez i spustila do skoro uvek otvorenog prozora u spavaćoj sobi, gde imaju dovoljno svetlosti, svežeg vazduha i skrovišta od vetra.

Mali mačkasti zapis od 24. novembra:

''Danas je Vinnie Njanjović Dagović napunio 4 meseca. Iako je neodoljiv, retko ga ima na fotografijama jer je pravi zvrk i potpuno je neuhvatljiv. I onda kada uspem da ga uslikam, obično spava.

Ko mi kaže da životinje nisu kao deca, tačno ga se odričem. Nije da je isto, ali je jako slično. Imamo jednog velikog i sofisticiranog gospodina Njanju i sada imamo jednog pubertetliju. Naše obaveze su išle od kupanja, uspavljivanja, masiranje tibe da mu proradi stomak, brisanja guze nakon kakenja, grejanja toplog mleka i maženja u toku noći kada ružno spava. Znam, hehe, sve znam. Da mi je neko pričao da će biti tako, samo bih mu se nasmejala i rekla: ''Ma daaaaj''. A zapravo sam zaboravila kako je to bilo sa Njanjom, nekako je s njim sve išlo glatko.

Sada kada pogledam kako se stalno žalim da je Njanja jedan nemirko i da ne zatvara usta, čini mi se da je u odnosu na Vinija Meca Dobrić.

Vini ima momente kada se zaleće sa ormana pravo na Njanju dok ovaj spava. Vini ima momente kada nam ceo paket toalet papira u toku noći odmota pa napravi veliki papirni poligon za igranje. Ima i momente kada je u stanju da ceo dan presedi na lavabou, samo kako bismo mu pustili česmu da pije vodu. A onda se nalije vode, pa štuca 10 minuta.

Ali ima i momente kada se ušuška kod Njanje i zagrli ga koliko je velik, pa predu zajedno.

Ali omiljeni momenat mi je kada se trgne u snu jer je nešto čuo napolju, pa se probudi i onda dođe do mene i podigne se na dve zadnje šape i širom raširi ''ruke'' i traži da ga podignem u zagrljaj. E onda se namesti kao na slici i traži prst da sisa, jer se tako najbrže uspava.''

Oh my, upravo sam shvatila da sam napravila nosiljku za mačke. Onako vezan dugi džemper, da dok ja radim za radnim stolom, oni mogu da se smeste u moje krilo i baškare, a uvezani džemper koji ide oko njih od mog struka, sprečava ih da skliznu niz krilo. Oh my, pečena sam.

I dalje furam fazu ''50 nijansi sive''. Ne znam tačan razlog, ali možda sam se umorila od jarke tirkizne, limun-žute i hot pink koje su jednom trenutku napadale sa svih strana, pa sam želela da ih ugasim toplom sivom i belom. Možda je i do uticaja skandinavskog dizajna, sazrevanja, radoznalosti i igre bojama.

I dalje se premišljam oko boja za dnevnu sobu koja će delom biti i radna. Možda u silnom istraživanju odradim još jedan post o sređivanju radnog kutka, ali do tada, gvirnite u neke od detalja i materijala koji su u opticaju.

Ako moram izabrati trenutno omiljenu prostoriju u stanu, to bi onda bila spavaća soba. Planiram uskoro napisati kompletan post o preuređenju, pa neću sada mnogo otkrivati, ali kazaću da konačno imam sobu za odmor. Prozračnu, tihu, udobnu i kompletno sređenu, ali i zabranjenu za ova dva moja mangupa.

Pomenuh u prošlom postu kako se u poslednje vreme uspavljujem knjigama, ali iskrena da budem, čim ugrabim malo slobodnog vremena, ja bežim u ovu sobu. Tiha, bez električnih uređaja, uronjena u nežne boje i gomilu mekanih jastuka - prosto zove da svaku svoju pauzu provedete tamo, uz knjigu ili sveću... Tako da se već vrlo radujem pisanju posta o njoj. :)

A do tada, nastavljamo da se bavimo enterijerom i dizajnom u sledećem postu, ali na kratko bežimo iz mog stana u komšiluk! Stay tuned!