Lights will guide you home
November 14, 2012 |
| * Nani i ja u Zagrebu 1988. godine
Ovo nije tužan post. Ovo je post koji slavi jedan život, bliskost, porodicu i ljubav. A ovo je moj Nani. Nikako baka, već Nana, s velikim slovom N.
Ona je juče preminula. Nakon dva meseca borbe, ona se prepustila, nasmejala mi se poslednji put i zaspala. Ne bih nikada javno pisala o bolu koji osećam, ali imam da vam kažem nešto vrlo važno. Ali pre toga, želim da je upoznate..
Olga, Olgica, Nani ili Jerry (po Tom&Jerry crtaću) - kako ju je zvao deka. Ponosna devica (mnogo je volela horoskop), broj životnog puta - 8. Imala je ljubičaste oči poput Liz Taylor, predivan osmeh i šarm kojim je posedovala Beograd i Zagreb. Osvajala je muška srca od Bulbudera do Neimara i sa svojih 75 izgledala je kao da joj je 55. Moj Nani..
Nani je proputovala čitav svet i to nekoliko puta! Od okeana i izležavanja na plažama, do planinarenja i osvajanja evropskih vrhova. Uvek doterana, našminkana, u naskupljoj odeći i emajl perlama iz doba Kine s početka XX veka. Grofica, kako je umela da kaže..
Kada je deka Duško umro, ostala je sama. Ali ona je volela tu samoću (ili je to samo tako izgledalo). Živela je u stanu koji je bio omanja antikvarnica koja se sadržala od blaga poteklog iz čitavog sveta. Imala je priču koja je išla uz svaki predmet, svaku pjadelu, perlu, ešarpu, ili dragi kamen. Umela je da mi priča satima kako se kupala u jacuzziju na poslednjem spratu hotela u Moskvi usred januara! Ili kako je u Kini išla da poseti Terraccota Army koja datira još iz III veka pre nove ere.. A onaj delić piramide u Gizi koji je otpao, pa ga je krišom ponela kući? Sve je videla što je vredelo da se vidi i živela je punim plućima. A imala je i puno uspomena kojima se rado vraćala svaki put kada bih se videla s njom.
Nani je bila sjajna! Kao što rekoh, uvek je bila doterana; nikako ravne cipele, uvek šminka, frizura, svilene bluze, nakit.. Volela je i šešire i ja sam nasledila onaj kašmirski zeleni s iglom od stakla. Uživala je u duvanu, ali obavezno uz muštiklu, pila je cappuccino, i umela je da spremi najbolje mlince uz pečenu patku! Kada se samo setim, radovala bih se svakom Božiću, jer sam znala da bi drugi dan išli kod nje i ona bi nam spremala divne, najnežnije mlince i hrskavu ''pekinšku'' patku, uz limunom začinjenu salatu od radiča i prelivom od rena. Ona me je naučila da prepečem hleb i od tada, samo takvog ga volim.
Čula je pre nekog vremena da Mati voli gulaš i onda je sva srećna spremila čitavu šerpu! On kaže da je to pravi gulaš, verovatno najbolji koji je ikada jeo. Nasledila sam od mame i nje ljubav ka kuvanju i strast ka eksperimentisanju, Hvala joj na tome, jer da nije nje, ne biste imali priliku da čitate recepte ovde! :) A tek njeni kuvari.. Mama kaže da je u njima pravo blago.
Nani je zvala mobilni telefon - ''debilni'', TV - ''kutijom'', i Thank you very much je izgovarala kao ''Tenki juri veliku mačku''. Volela je da čita Magazin koji je nedeljom izlazio u Politici, nije volela slatko i tajna simpatija joj je bio Fox Mulder iz The X Files. Krišom je ručkala čvarke i ponekad bi popila čašu Coca Cola Light.
Imala je najluckastije teorije zavere i volela je Treće oko, ali zbog toga je bila posebna. Nije pričala o starosti, bolesti ili lekovima, uživala je u životu i bila je ponosna što i dalje ignoriše lift i svaki dan ide peške (i po nekoliko puta dnevno) na III sprat. I uvek je mom bratu i meni spremala domaću sangriju svaki put kada bi dolazili kod nje, jer je znala koliko se davimo u njoj. :)
Njanja je otkrio svoje omiljeno mesto (za sva vremena) onda kada nam je ona došla u goste i kada je svoju mekanu bundu okačila na Matinu fotelju. Njuškajući to krzno i radoznalo upijajući njegove mirise, Njanja je osetio mekoću i udobnost fotelje i rešio je da je zauvek preuzme. Leca je svaki put glumatala pogibiju kada bi Nani došla u goste kod mojih, jer je znala da je u njenoj tašni čeka specijalna čokolada za kuce. Volela je životinje i one su volele nju. I iako je imala posebnu plastičnu grabulju za četkanje resa na tepihu, nikada se nije pobunila kada bi Lecu doveli kod nje, onako, u goste sa nama. A Lea ima 30-ak kila, da se razumemo, i linja se kao nenormalna tokom čitave godine.
Nani je bila omiljena u kraju. Svi su je znali na Kaleniću, a i ona je znala sve najbolje tezge tamo. Znala je i najbolje pekare i ukazala mi je na onu što ima one divne štapiće sa šunkom. Kako da ne volite osobu koja se stalno smešila, koja je bila vrlo pričljiva i životni moto joj je bio ''bolje da se smejem, neg' da plačem''?! Iz tog razloga se i ja smešim i neću da plačem. Jer to mi je moj Nani rekao.
A zašto vam ovo pričam? Jer imam da vam kažem da morate da praštate! Oprostiti je najlepši i najčistiji osećaj! Moj Nani je (pored svih onih divnih osobina) imao mane kao i svaki živ čovek. Umela je da bude vrlo teška, naporna i tvrdoglava. Ponekad ljuta, lukava, ili vam se pak činilo da je sebična. Ali nije bila.. To sam shvatila tek kada je počela odlaziti. Imala je trenutke kada nas je odbijala od sebe i kada se sakrivala duboko u svojoj samoći kao da joj želimo nauditi. Imala je duge periode i kada nas je zaboravljala ili ignorisala, te sam ja dugo, onako u sebi, mislila kako nas zapravo ne voli. A onda je jednog dana došla ushićena kod mene i uz popodnevnu kafu mi otkrila kako bi želela da prodamo sve stanove i kupimo veliku kuću izvan Beograda sa prelepim vrtom - gde ćemo svi živeti (srećno i) zajedno (do kraja života).
Tada sam joj sve oprostila. Sve ono što je možda potpuno nesvesno radila tokom godina, decenija i što nas je naterala da mislimo kako nas ne želi. Oprostila sam joj sve neurotične ispade, sve sebične poteze i sve ono zatvaranje u svoj svet. Na kraju krajeva, na kraju svega, ona je ipak želela da svi budemo zajedno i da više ne bude sama. A onda, umesto da smo imale još neko vreme da živimo onako kako je trebalo da živimo godinama unazad, ona se razbolela.
Zato moram da vam kažem.. Oprostite. Ma šta god, samo oprostite. Zaboravite, nasmejte se, jer svaki kraj je tužan i učinite da se ne kajete zbog grešaka koje ste učinili ''po Bontonu''. Budite uz svoje drage, mile, bliske i voljene jer ne postoji tvrdoglavost ili ponos koja će vas utešiti kada Oni odu i vi shvatite da ste ostali nedorečeni. Ništa nije jače od ljubavi i kažite im da ih volite, pa makar oni ne odgovorili. Ali znajte, oni će to čuti i znaće i možda baš vi i vaših par reči uspe da promeni tok bure i oluje. I na kraju ćete biti srećni. :)
Ja bih volela da sam imala prilike da mojoj Nani kažem koliko je volim i koliko mi znači i koliko se ponosim što ličim na nju. ♥
|
When you try your best, but you don't succeed
When you get what you want, but not what you need
When you feel so tired, but you can't sleep
Stuck in reverse
And the tears come streaming down your face
When you lose something you can't replace
When you love someone, but it goes to waste
Could it be worse?
Lights will guide you home
And ignite your bones
And I will try to fix you
And high up above or down below
When you're too in love to let it go
But if you never try you'll never know
Just what you're worth
Lights will guide you home
And ignite your bones
And I will try to fix you
Tears stream down on your face
When you lose something you cannot replace
Tears stream down on your face
And I...
Tears stream down on your face
I promise you I will learn from my mistakes
Tears stream down on your face
And I...
Lights will guide you home
And ignite your bones
And I will try to fix you
When you get what you want, but not what you need
When you feel so tired, but you can't sleep
Stuck in reverse
And the tears come streaming down your face
When you lose something you can't replace
When you love someone, but it goes to waste
Could it be worse?
Lights will guide you home
And ignite your bones
And I will try to fix you
And high up above or down below
When you're too in love to let it go
But if you never try you'll never know
Just what you're worth
Lights will guide you home
And ignite your bones
And I will try to fix you
Tears stream down on your face
When you lose something you cannot replace
Tears stream down on your face
And I...
Tears stream down on your face
I promise you I will learn from my mistakes
Tears stream down on your face
And I...
Lights will guide you home
And ignite your bones
And I will try to fix you
P.S. Mislim da bi joj se svideo ovaj post, jer oduvek je volela da bude u centru pažnje..
20 komentara
Kad ode neko takav onda se čovek oseća kao da mu je neko isterao vazduh iz stomaka i što vreme prolazi rupa je sve veća.
ReplyDeleteImala sam vrlo slična razmišljanja kao ti kad je mama iznenada i rano otipla od nas. Osećala sam se sama na svetu. Nije isto majka i baka ali svejedno to je neko koga smo mnogo voleli.
No, posle mnogo godina osećam ipak kajanje zbog nekih stvari koje su nju pogađale a ja nisam primećivala u svojoj dnevnoj užurbanosti. Eto tu se razlikujemo.
Baš je tužno što svoj zadnji naum niste sa njom sproveli u delo ali znajte da će vas ona gledati, ma koliko to smešno zvučalo. Kažem ti iz ličnog iskustva.
lijepe uspomene su sve što nam ostane kada drage osobe odu.
ReplyDeletesretna si što si imala jednu takvu osobu u svom životu.
Divan tekst, imas divnu baku :)
ReplyDeleteKada mi je tata umro, jedina uteha mi je bila što sa ponosom mogu da kažem "da, ja sam Božina ćerka". Verujem da mnogi moraju da se stide i kriju, jer su im dragi ostavili veći balast nego prijatnost lepih uspomena.
ReplyDeleteIzgleda da je tvoja Nani bila izuzetna osoba, dama starog kova kakve se više ne rađaju. OStavila je prazninu, ali i zadovoljstvo što deo nje nosiš u sebi. Neka počiva u miru.
<3
ReplyDeleteOvo stvarno nije tužan post.
ReplyDeleteDivan je jer si nas podsetila da je čovek u isto vreme jak i slab,i lep i manje lep,i blizak i dalek...a ipak ga na kraju volimo..
Dama <3
ReplyDeleteU kancelariji sam, i jedva sam suzdrzala suze. Koje su tu ne samo zbog sete, vec zbog bogatstva raznolikih emocija koje si uspela da docaras ovim postom. Ja cesto govorim kako je zivot previse kratak da bi ga trosili na ponos i neprastanje. Drago mi je da cujem da si iz cele teske situacije i ti izvukla prave zakljucke. Treba biti posebno ostvaren i samosvestan, da bi bio tako jak i realan u datoj situaciji. Ja ti se zbog toga divim, pohvaljujem te, i saljem svu pozitivnu energiju da te ugreje u ovim danima.
ReplyDeleteDraga, probudila si toliko emocija u meni i suze su samo krenule. Svaka čast i tebi i baki, na životu i ljubavi koju ste dijelile. Odmah sam se sjetila svojih baka, obje su još s nama i ponekad se i meni čini kao da ih ne razumijem, ali kad naprave nešto tako lijepo i neočekivano (kao tvoja baka) shvatim da ih volim više od cijelog svijeta.
ReplyDeleteŽelim ti puno, puno lijepih misli i sjećanja za baku, zaslužila je :)
Placem sa osmehom na licu. Valjda je to ta emocija. Seih se mojih najdivnijih bake i deke...Na divan si nacin odala pocast toj velikoj zeni. Hvala na ovom delu sebe koji si sa nama podelila. Verujem da treba da sa srecom uzivas u onome sto si imala i onome sto imas, sto je usadila u tebe kroz gene, kroz vreme koje ste delile, kroz ono kakva je bila.
ReplyDeleteSad si me rasplakala. Setila sam se svih dragih ljudi koje sam izgubila. Na zalost to je cinjenica zivota. Pre ili kasnije moramo se rastati s nama dragim ljudima. Ali ljubav koju su posadili u nama, kao i svi ti momenti koji su mozda u datom momentu bili tako obicni, postanu najlepse uspomene, a ljubav zelja da isti takav trag ostavimo u necijim drugim zivotima. Da nas neko tako voli i pamti kad nas ne bude. Zao mi je zbog tvoje nane.
ReplyDeleteI dan danas čuvam hrpu Magazina iz Politike i žute plastične grabulje za tepih. A "debilni" i rečenica "vi mladi samo buljite u tu kutiju" će mi zauvek ostati u sećanju :) I što smo joj za rođendan uvek kupovali najnovije parfeme jer je tako tražila "da ne miriše kao sve ostale babe" :) Mnogo sličnosti sam pronašla sa mojom bakom. Kao da sve bake idu u posebnu školu za to da nam budu omiljene osobe. Hvala ti za ovaj post <3
ReplyDeleteŽao mi je zbog tvog gubitka, imala si divnu baku. Predivan omaž jako važnoj osobi.
ReplyDeletePrimi moje saučešće, imala si posebnu osobu u svom životu, to je dragocjeno.
ReplyDeleteBaka ti je bila izuzetna osoba. Žao mi je što niste provele još malo vremena zajedno. Ipak srećna si što je bila deo tvog života.
ReplyDeletetuzno je sto je nema, ali srecna si sto je tvoj zivot bogatiji zbog njenog prisustva. bake su posebna prica i divno si se sanjom oprostila <3
ReplyDeleteZao mi je jako zvog tvoje bake :( Iz tvog posta se vidi da je bila jako posebna osoba i da ce za njom ostati mnostvo lepih uspomena :) Jako je lepo sto si napisala ovaj post, citajuci o njoj, stekla sam utisak da bi joj se zaista dopalo da procita ovo :)
ReplyDeleterasplakala si me....divan post, sigurna sam da je tvoja Nani znala sve ono što si na kraju napisala :)
ReplyDeleteiako je nastao usled jednog tuznog dogajaja, ovo je prelep post! verujem da je tesko ostati trezven u takvim momentima a ti si svoja osecanja prenela ovde i ostavila neverovatan utisak na sve one koji su procitali tvoj tekst! <3
ReplyDeletePrvi put citam ovaj tvoj post i to tacno godinu dana nakon sto se sve to odigralo u tvom zivotu... I placem. Placem zbog tebe koja si izgubila jednu divnu osobu, i zbog sebe (iako je ja jos uvek imam) i zbog svih drugih kojima se slicno desilo... Ali upamticu ove tvoje reci, jer i ja znam da ne oprostim i to najgluplje sitne stvari toj divnoj sposobnoj zeni koja ima 72 godine iza sebe a jos uvek trckara kao devojcica. I jer je jedina, posebna, moja. <3
ReplyDelete