Dobre stvari ostaju u porodici
February 06, 2013
Juče sam shvatila da su mi postovi postali sve duži. Razlog tome jeste što dopuštam da mi se gomila materijal za pisanje i onda kada se nakanim da zapišem sve to o čemu sam tako dugo razmišljala - post bude toliko dugačak, da ga pišem preko dva sata. U ta dva sata, naravno da ne računam sređivanje fotografija ili eventualno postavljanje kompozicije. O kuvanju i da ne pričam, jer na jedan kulinarski post dođe jedan čitav dan.
Takođe, kako su postovi duži, tako su i moje pauze između postova veće. Što ne valja, jer kako vreme prolazi neke ideje se zaborave i posle me sve više mrzi da sednem i pišem jer znam da sam umorna i da ne mogu da izdvojim toliko dragocenog vremena za blog.
Zato sam rešila da se vratim prvobitnoj formi mojih postova koja je bila dosta kraća, a i tad ste u toku jednog meseca mogli da pročitate i po dvadeset tekstova. :)
Već sam pomenula kako je moja Nana imala ukusa za lepe stvari. Kada je preminula pre tri meseca, sva ta odeća i predmeti su ostali nama, porodici u nasledstvu. Neke dragocenosti su ostavljene posebno meni, jer tako je ona želela.
Ovaj kineski set za čaj je jedan deo nasleđa. U pitanju je najfiniji porcelan koji je presvučen emajlom i pozlatom. Datira iz prve trećine XX veka i korišćen je, pa izbledela boja na pojedinim mestima i iskrzane ivice tanjirića daju dodatnu notu autentičnosti. Set se sastoji iz čajnika sa filterom, šest šoljica sa tanjirićima, posudom za šećer i posudom za recimo mleko.
Čaj koji sam ovom prilikom pila jeste Orchid Tieguanyin dobijen od monaha sa Hilandara, koji mi je kao uzorak dala devojka iz Kuće Čaja.
Šoljice su toliko lagane, da imam utisak da će nestati onog momenta kada ih podignem sa tanjirića, pa moram da budem vrlo pažljiva u toku čajanke. Odlučila sam da ću čitav set dobro čuvati, pa ću samo u posebnim trenucima ispijati čaj iz njega. Do tad, ima specijalno mesto na polici u kuhinji.
Nemam sreće sa staklom. :/ Uspela sam da razbijem i poslednju čašu za vino koju sam imala, tako da je na redu obnova stakla za bela i crvena vina. Zato sam se i ustručavala da donesem ovaj stakleni set iz Naninog stana. Međutim, pre neki dan mi je zafalilo bokala, pa sam rešila da ga ipak donesem kući. Set se sastoji samo iz staklenog čajnika/bokala sa poklopcem i posude za šećer. Izrađen je od tananog stakla, vrlo ženstvene forme. Nažalost, nisam upoznata s njegovim poreklom, ali znam da je Nana često u njemu služila domaću sangriju.
Ovu staklenu šolju imam još od ranije, pa sam rešila da je uparim sa čajnikom i posudom, jer je nekako oduvek odskakala od preostalog keramičkog i porculanskog teawarea.
Mala staklena tacna je takođe Nanina i ona može da posluži za serviranje šećera u kocki ili za odlaganje cediljke za čaj. Kad smo kod cediljke, sada uz ovakav čajnik moram da nabavim neko british style filter jaje koje može da se okači o dršku čajnika.
Ono što mi se sviđa kod ovog seta jesu poklopci. Poklopac na bokalu potpuno prianja u njegovu unutrašnjost, te čaj ostaje topao neko vreme. Možda da mu sašijem džemperak, hm?
P.S. A koji sam to čaj pila ovom prilikom, pišem sledeći put! :)
P.S. A koji sam to čaj pila ovom prilikom, pišem sledeći put! :)
28 komentara
Prelepo!
ReplyDeleteHvala Đorđe! ;)
DeleteOvo je zaista divno, ma predivno...
ReplyDeleteHihi, hvala! :)
DeleteOduševio me ovaj post! Dirljiv je. I ja imam neke stvari poput ovih i koje ostaju u porodici. Napisala sam post na blogu PORODIČNO BLAGO.
ReplyDeleteMnoo je ljubavi u svakoj sitnici koja nas vezuje za drage osobe, ne može to da doživi svako.
Tako je! Neka me zovu hrčak, šta me briga! Zaista ne mogu da se odvojim od tih stvari. :)
DeleteSet za caj je prelep, a svaka cast Nani kako je sve soljice i tacnice sacuvala.
ReplyDeleteDa, zaista, svaka joj čast! :)
DeleteVolim kako od malih stvari napravis velike! To je pravo umece i treba ga negovati i deliti sa drugima! Dodji na EX YU zurku :*
ReplyDeleteHihi, trudim se! :*
DeleteSreća pa takva blaga ima ko da čuva i neguje...
ReplyDeleteDžemperak, džemperak! :D
ReplyDeleteJa se nosim mišlju da isheklam neko odelce za šolju. Prebrzo se čaj ohladi. :(
Nikako da se nakanim, evo prođe zima. :)
DeleteVolim sve postove u koje je umešan duh tvoje Nani...uvek imaju divnu emociju:*
ReplyDeleteZato što je to ljubav. :)
DeletePrelepo. Odusevljena sam sa prvim setom. Pravo blago. Sto zbog izgleda, sto zbog "starine" a posebno zbog osobe od koje si nasledila. :)
ReplyDeleteDivan set estetske i sentimentalne vrednosti (koja je neprocenjiva), razumem zašto želiš da ga sačuvas. I meni sve živo ispada pa često kuburimo sa čašama.
ReplyDeleteImam ja te dane kada sam mnogo smotana. :)
DeletePrelep cajnik od Nane,volela bih da i ja imam takav! Divan post stvarno...Jedva cekam sledeci
ReplyDeleteHvala ti! :)
Deleteprelep set draga!odmah me je prebacio u memoare..cuvaj ovaj biser pa i ne koristila ga, on je pravo umetnicko delo!
ReplyDeletea iz mojih ruku sve ispada...kod moje none s mamine strane "kriju" se male solje za kafu sa orijentalnom sarom, medene,stare sezdeset godina ali ne smem da ih uzmem, bojim se da cu kao i sve drugo slupati ih. A iz Turske sam donela medene male njihove za caj staklene sa zlatnim vezom, tako su lagane da ih jos nismo pipli!ali stoje i krase:)
Jao, mogu samo da zamislim kako izgledaju! To je taj istočni duh, ma divno! I taman za uz pravu tursku kafu ili čaj. :)
DeleteОх! Благо и драгоцене баке/нане, које воле моду, лепе ствари и схватају да је испијање и припрема чаја уметност!
ReplyDelete:)
Deletepredivan je porculanski komplet... stvarno poseban i vrijedan čuvanja!
ReplyDeleteVolim te nasledjene stvari i stvari sa pricom... Sa putovanja upravo najvise i volim da donesem nesto sto ce trajati - stvari za kucu, srebrni/zlatni nakit, svilu, itd. Nesto sto ce ostati... :)
ReplyDeleteJao svila.. Koliko mi je samo materijala ostalo od nje, vreme je da naučim da šijem. :)
DeleteO, konačno da pročitam sve komentare! :)Izvini što kasnim!
ReplyDelete