Mali Iv & Slurporama: inspiracija

Хангри Капкејк

June 30, 2014

Kada blogujete, vreme tako brzo prolazi. Sada kada pokušavam da se setim kada sam se prvi put upoznala sa Natašinim kapkejksima, sećanja mi se mešaju. Ali znam kada sam prvi put probala Natašine kapkejke i to beše tokom snimanja ove inspiracije. Znam da sam oduševljeno i musavo mandžala kapkejk i usput, punih usta, pokušavala da od Ivy saznam ko ih je pravio. Kremasti, slatki san. Ili kao što Nataša kaže: ''Ne možete kupiti sreću, ali možete kupiti kapkejk, a to vam je skoro isto.''

Caka kod Hangrija, jeste što ima i stas i glas, odnosno, i dizajn i ukus. Hangri ima svoje verne obožavatelje i Hangri izmamljuje zadovoljne uzdahe i kod onih najizbirljivijih sladokusaca. Hangrijeva vlasnica Nataša, pažljivo priprema svaki kapkejk. Dekoraciju i sastojke ponekad doprema čak iz Kanade, dok većina srcadi i šećernih šljokica koje možete probati kod nje, stižu iz najromantičnijeg grada na svetu - Pariza. Zbog toga, kada mi se Nataša javila sa idejom da pravimo novi logo i dizajn za ovu vrednu manufakturu, ja sam oduševljeno pristala.

Autor prethodnih 5 fotografija: Nikola Radulović

Sam proces dizajna, uglavnom je uvek isti. Postoje posebna pravila koja se uvek poštuju i na kraju se jedino igranje svodi na sam dizajn i ideje koje idu direktno u skice. Tako smo i mi počele. Prvo se Nataša javila sa nekom idejom vodiljom, tj. referencom. Na osnovu njenog predloga, ja sam imala predstavu o smeru u kome bi dizajn išao.

Tražila sam joj da mi definiše osnovne boje s kojim bih ja mogla da se poigram, stil i osnovne elemente koje je ona želela na logotipu. Nakon toga sam uradila istraživanje tržišta, posebno domaćeg, ne bih li videla kako izgledaju logotipi sličnih firmi/delatnosti/poslastičarnica. Na taj način sam izbegla slučajno podudaranje u dizajnu sa konkurencijom.

Sledeći korak je bio crtanje skica sa beleškama, kako bih mogla lakše i jasnije da ih kasnije predstavim klijentu, u ovom slučaju Nataši.

Tokom sastanka na kome smo prešle kroz sve skice, definisale smo nekoliko okvira, pravila i boja. Nataša je dala komentar na svaku skicu, sa sugestijama i pitanjima. Zajedničkim dogovorom, odlučile smo se za dva osnovna stila, za stil kreme na vrhu kapkejka i font.

Dalji posao se svodi na računar i programe. Programi koje koristim jesu Adobe Photoshop i Illustrator. Moram pomenuti da mi je Ps na vrhu svih listi kada je u pitanju softver za dizajn i obradu fotografija. Dakle, skica se pretvara u vektorski crtež. Ponekad koristim tablet, ali većinu vremena samu skicu pretvaram u vektor i detalje popravljam ili dodajem crtajući mišem.

Ovo je prvi stadijum skice u digitalnom obliku, gde se može videti igra boja. Boje sam birala na osnovu svog osećaja, ali u skladu sa Natašinim željama, naravno. Odabrale smo ovu kremu koja ima masu i vidljivost te uvrnute gradacije karakteristične za kapkejke. Bilo je par varijacija na temu korpice, kao i lente/prostora za ime.

Obraćajući pažnju na to da je Hangri jedan sasvim moderan kapkejk, odlučile smo se za ovu jednostavniju verziju logotipa, gde je akcenat na ručno pisanom nazivu, minimalnom broju elemenata i četiri boje. Kreirajući logo na ovaj način, dobili smo mogućnost korišćenja svakog od elemenata potpuno zasebno. Font/naziv može da se koristi samo kao potpis, boje su prepoznatljive za Hangrija i korpica sa kremom može da se koristi kao watermark na fotografijama i dokumentima.

Nataša je bila nestrpljiva, pa sam već nakon nekoliko dana od gotovog projekta dobila savršen Hangri Kapkejk poklon! Nove vizit-karte sa logotipom, minđuše sa logotipom i naravno - paketić kapkejka, 100% uživo. Slavlje, u čokoladnom i kremastom izdanju!

Pošto je ponedeljak i moram reći ne tako lepo vreme za jedno dugo očekivano leto, odlučila sam da ovaj ružičasti post ide live upravo sada! A ukoliko vam se topi u jednom ovakvom slatkišu, preporučujem da ne čekate ni minut, već naručite svoju porciju sreće, sa porukom ili bez, svejedno je - jer Hangri svakako uvek nosi svu pažnju i ljubav sa sobom gde god da krene.

''Napravi brejk i zgrabi kapkejk!'' - Ivy M2

Facebook strana: Хангри Капкејк

E-mail za narudžbine: hangrikapkejk@gmail.com

Telefon: 069/ 15 75 796

Autor prethodne 2 fotografije: Nikola Marinković

čaj

My cup of tea/coffee

November 26, 2013

Nekada mi je toliko teško da započnem neki post. Imam priču u glavi i znam o čemu bih vam pričala, ali mi fali uvod. I onda ostavim otvoren post i kursor da blinka satima, buljim u monitor i tastaturu naizmence i samo uzdišem, jer nijedna uvodna rečenica nije dovoljno dobra.
I na kraju pustim da prođu dani, jer kada nisam lepo raspoložena, ne mogu da zalazim u ovaj moj kutak...

Kasno je popodne, slušam Synthesis - Vo Naše Selo. Umesila sam domaću pogaču i njen miris se prostire stanom. Peć već odavno duva, tako da nam je dom topao i ušuškan. Njanja je na svom otiraču kraj peći i pažljivo osluškuje korake u hodniku zgrade, čekajući da se M vrati sa posla. Skuvala sam moku i uživam u slatkom ukusu čokolade. Ovo nije smiraj dana, ali ja se tako osećam.

Razmišljam o obavezama za sutra. Kako sve uklopiti, kako sve postići i kako ne dozvoliti padu raspoloženja da utiče na produktivnost, motivaciju i ideje... Ponekad pomislim da bi život bio mnogo lakši da sam samo delić neke velike mašinerije i da mi je posao da svakoga dana ispunjavam jedan te isti zadatak, bez razmišljanja i puno mozganja, poput robota. Jer ovako, svakog jutra moram da se probudim i u roku od sat vremena nateram sebe da budem: budna, orna, energična, vesela, ekspeditivna, kreativna, tačna i brza.

A to je teško. Verujte mi, to mi je najteži deo dana.

Posebno danima kakav je ovaj: hladan, tmuran i ovlažen nekim bljuzgavim snegom. Ali dobro, idemo dalje, ustajemo, rastežemo se, krećemo u borbu sa kilometrom obaveza i mejlova u inboxu. Ne odustajemo, jer do vikenda i bezbrižnog izbegavanja zvonjave telefona ima još tri i po dana.

Ono što me pokreće ujutru, jesu male stvari kojima se radujem unapred. Probudim se i ne ustaje mi se iz kreveta, ali nateram sebe da pobrojim sve rituale koje mogu da obavim u narednih sat vremena. Od maženja sa Njanjom koji je obavezno tu negde pod pokrivačem i gura me svojim šapicama sve više ka ivici kreveta, do kuvanja najaromatičnijeg toplog lattea u onu novu šolju koju sam dobila. Onu novu crvenu šolju koja je savršeno glazirana spolja, ali je iznutra svetlo krem, pa kafa sa cimetom u njoj izgleda još privlačnije.

I OK, već sam na nogama jer sama pomisao na miris mleka i cimeta, nove plejliste koja svira i gomile zanimljivog sadržaja na omiljenim blogovima – jednostavno pumpa energijom i motivacijom.

Koliko god to delovalo bezazleno, ali u danima kada nam manjka volje, male stvari zaista mogu da naprave razliku i utkaju dodatnog elana. U poslednje vreme dobijam toliko mejlova u kojima mi se javljaju osobe koje imaju taj dar koji im omogućava da prepoznaju te male stvari. Pričaju mi kako i one imaju omiljene šolje i rituale, kako se raduju knjizi u krevetu, šetnji sa dragom osobom i ljubimcem, ili spremanjem ukusne paste uz čašu vina. Poveravaju mi se kako im je drago jer postoji neko mesto u online kosmosu koje im omogućava da se ne osećaju čudnjikavo, ako za svaki napitak imaju posebnu pjadelu i ako dekorišu kuću nedeljama pred praznike. I ja sam srećna, jer gajimo jednu zajednicu obožavatelja malih stvari. :)

A tu su i ti mali darovi od dragih ljudi, koji stižu u pravo vreme, baš kao da je poštar znao kojim danima treba da zazvoni na vrata. Pa trenuci ushićenja dok se koverta otvara i iz nje izvlači upakovan poklon, sa sve folijom od mehurića čije deliće moram malo da ispuckam pre no što otvorim paket.

Tu je dar od Ivane, jer me tako dobro poznaje, pa mi upakuje kekse Anđele, knjigu za pod pokrivač, par kesica čaja, ali i vino. Da me dobro oraspoloži i da imam zabavu za svaki deo dana.

Onda stigne velika pizza kutija od poštara, ali nije pizza u njoj, već najnežnija mušema, sa roze čajankom u vidu motiva. Zahvaljujući Moo Moo Shemi, pa naravno. Sada mi samo ostaje da odaberem idealnu šolju za ovaj Mad Hatter Tea Party!

Ili ono kad Lalica svrati pred snimanje u Dokolici do mene, pa mi ostavi na stolu paketić sa posebnim začinom za buritose i nekoliko kesica čaja koje do tad nisam probala.

Da ne pominjem one hrizanteme koje su mi Mušmule dale onomad na Salašu, pa sam bila sva srećna to jutro kada je ogrejalo sunce i stan je bio okupan najrazličitijim jesenjim bojama, od zlatne, preko oranž do oker.

Ubrzo potom, stan je zamirisao na voćne kupke, jer mi je stigao veliki paket iz Holandije, u kome mi je Ksenija zapakovala najšarenije handmade sapune koji su zapravo bili inspirisani mojom blogom. Da ne pričam kako Njanja danima nije vadio njuškicu iz te kutije.

A onda poređam sve te divne predmete po radnoj površini i počnem da zapisujem ideje za postove i projekte, pa mi M donese sendvič od mekane integralne kifle, da imam uz kafu, dok on spremi ručak.

To su ti ljudi koji vas poznaju i vole da vam ulepšavaju život i dane sitnicama. Tako moja Tića zna šta treba da donese, kako bi ono teško razbuđivanje ponedeljkom išlo brže. Kesica Oreoa, za uz latte i dan može da počne.

Uglavnom, te male stvari nisu samo stvari, već su i gestovi ljudi koje volite, koji su vam bliski, ali i onih koje ne poznajete baš toliko, ali umeju da vas i te kako obraduju. Kako bilo koji dan može da bude ružan ako prepoznate i makar jedan minut takve dobrote u nekome?

Meni je pre nekog vremena ulepšana jedna čitava nedelja, samo zato što sam se upoznala sa jednom divnom i izuzetno vrednom damom koja pravi magiju od kolačića. Dok sam nabavljala cookies za snimanje koje ću vam pokazati od decembra, u ćošku jedne posude, uočila sam keks koji je imao identičnu šaru kao moja šolja! Ljubičastu na bele tufne! Još u obliku srca! Zamolila sam je za koji komad, jer je neverovatno kako dobro idu zajedno. Nije ostao za ukras, jer su Ljiljanini keksi toliko ukusni, da vam posle toga prsti mirišu na cimet satima.

Živeli dobri ljudi, lepi trenuci, minuti sreće i male stvari, jer svi su oni moja šoljica čaja.

dirižabl

Samotni oktobar

October 30, 2013

Kao pep'o siv je sav

nebeski svod,

Sklupčalo lišće svenule tajne -

Uvelo lišće u sne

očajne;

Samotni Oktobar usporio hod -

Godine moje te

prenesećajne;

Tmine i tmuše zatamnjuju rod -

Zgran - jezero strepi od

zebnje beskrajne

Sred utvarne Gore, zvane Nedohod,

Gde su gule grobne -

mračno zavičajne.

Kao što sam i najavila u prethodnom postu, evo drugog dela Halloween edicije. Ovaj put se dotičemo mračnog dela kuće u kojoj radimo, hladne jeseni, Poa i ponoćne sonate. Glavnu ulogu je preuzela Ivi M2, koja se iz svakog promrzlog minuta sve više i više uvlači u svoju ulogu mlade supruge koja hoda onom drugom stranom. Rekla bih da je nekim delom inspiracija potekla od Grace Stewart iz The Others Alejandroa Amenábara, ali slušajući DCD tih dana – imala sam i više nego dobru podlogu za kreiranje scenarija i scenografije.

Oktobar je, vetar šiba napolju, već je nula na satu i nula na termometru. Nas šestoro, i dalje radimo, grejemo se kraj grejalice, došminkavamo Ivaninu kožu i nameštamo nabore na suknji. Nemamo čaj, ali ga pravimo od Kole i soka od jabuke. Sok od jabuke je malopre bio konjak, morala sam da kupim dva brenda soka kako bih ubola tu boju otrova. Ivi izdržava stoički. U hodniku smo, radimo scenu kada sedi u fotelji. Iza nas je zimska bašta na kojoj fale neka stakla. Mi smo u jaknama, ona je u tananoj bluzi. Modra je u licu i ne mogu da razaznam da li je to šminka, ili je već promrzla. Milana je uradila majstorski posao, Ivi ne sme da se pogleda u ogledalo. Izgleda strašnije nego na fotografijama, jer koža joj je bleda, oči crvene i pune suza. Suze zbog teških trepavica na kapcima, odlično idu uz ucveljenu mladu – ženu utvaru. ''O da, postigli smo taj efekat, to je to. Dragana, Jovane, idemo!''

Art direktor: Mali Iv

Fotografije: Dragana Đorović i Jovan Marjanov * Novi Dirižabl

Stajling: Mali Iv

Šminka: Milana Perišić * Makeup by Milana Perisic

Model: Ivana Marinković Mandić

Citat: deo pesme ''Julaluma'' Edgara Alana Poa

Za potpuni ugođaj: ♫ Dead Can Dance - Persephone

filmovi

35 ukusnih filmova

September 12, 2013

Nisam odavno pisala post sa preporukama, a i ovaj sam jako dugo čuvala. Kao veliki filmski ljubitelj i ljubitelj dobre hrane i pića, svaki put se oduševim kada naiđem na film, dokumentarac ili knjigu koja sve ove deliće spaja u jednu veliku hedonističku puzlu. Naravno, uz preporuku ide i fusnota koja kaže: ''* U toku čitanja/gledanja ovih dela, preporučljivo je imati uz sebe makar tanjir mezetluka i čašu vina/piva, kao i desert koji se hladi u frižideru/peče u rerni!''.

Sećam se, da kada je izašla ''Jedi moli voli'' (Eat Pray Love) knjiga kod nas, ubrzo je objavljeno ko su glavni glumci u filmskoj adaptaciji. Ja sam uzela knjigu i ponela je na more, ali sam odande morala da šaljem bratu sms u kom sam mu sa naznakom ''važno!'' tražila da mi javi koji glumac tumači koji lik, kako bih mogla uverljivije da se uvučem u priču tokom čitanja. Naravno, svakako mi sami formiramo neke ideje o likovima i okruženju, enterijeru, hrani i atmosferi, ali ovako mi je bilo interesantnije, jer željno sam čekala da uporedim svoj doživljaj Džulije Roberts u Rimu!

I tako sam jedno veče sela, pripremila neke ukusne đakonije i čašu portoa, te uronila u šarenoliki svet putovanja, otkrivanja, uživanja i ljubavi, kroz zvuke voljenog mi Eddie Veddera i Bebel Gilberto.

Deo kada Džulija, odnosno Liz, priprema kuvana jaja, masline, hleb i špargle prelivene verovatno najaromatičnijim maslinovim uljem i ređa ih sa toliko ljubavi na tanjir.. I onda seda na pod u svom novom negližeu, i pod jutarnjim zracima uzima italijanske novine i uči da čita italijanski.. E, TO, to je suština ovog bloga! To je ugađanje sebi. To je taj ritual, to su te male stvari. Naravno, čitav segment Rima u knjizi/filmu me je kupio za sva vremena i sigurna sam da smo svi mi balili na ovu scenu, pa na onu sa pastom, pa na onu sa pizzom, itd.

Čini mi se da mi je baš u tom trenutku sinulo kako bih mogla da sakupim neku listu filmova koji kroz svoje radnje provlače hranu i piće, samo što tada nisam imala blog, već liste u svesci, dupke pune.

Ovo je neka moja lista, i na njoj ima dosta komercijalnih, ali i matorih filmova. Ovo naglašavam zbog onih koji su ljubitelji samo komercijalnih filmova na engleskom, ili opet, samo matorih klasika - jer želim da naglasim da ako ste stigli do ovog pasusa, to znači da vas zanima tema ovog posta i onda biste mogli da jednom zažmurite na tu vašu kategoričnost i odgledate sve filmove sa liste. Jer da ponovim: jednom će za koju deceniju, taj neki blockbuster postati filmski klasik, isto kao što su ti vaši klasici nekada bili blockbusteri. :)

1* No Reservations (2007)
2* The Trip (2010)
3* Woman On Top (2000)

4* Ratatouille (2007)
5* Babettes Gæstebud (1987)
6* The Ramen Girl (2008)

7* Eat Pray Love (2010)
8* Julie & Julia (2009)
9* Chocolat (2000)

10* Soul Kitchen (2009)
11* Bon Appétit (2010)

12* Nina's Heavenly Delights (2006)

Ako vam nije dosta i ako ste se dobro smestili (nadam se da ta činija ispred vas nije puna kokica, jer kokice su so passé, a kad smo kod gricki, probajte combo: masline + smoki + feta + pivo), onda predlažem da pređete i na drugi deo liste. Uživajte!

P.S. Za sve sa facebook nalogom, a ujedno i željom da uživaju u najaktuelnijim filmskim novostima i zanimljivostima, toplo preporučujem domaću stranu: Movie Whisperer, čiji me je autor i podsetio na film pod brojem 34.

13* Eating (1990)

14* Today's Special (2009)

15* Les Saveurs Du Palais (2012)

16* La Graine Et Le Mulet (2007)

17* Io Sono L'amore (2009)

18* Love's Kitchen (2011)

19* Bella Martha (2001)

20* Toast (2010)

21* Fried Green Tomatoes (1991)

22* Big Night (1996)

23* Tampopo (1985)

24* Yin Shi Nan Nu (1994)

25* Waitress (2007)

26* Mildred Pierce (1945)

27* Diner (1982)

28* Tortilla Soup (2001)

29* Como Agua Para Chocolate (1992)

30* Dinner Rush (2000)

31* Mystic Pizza (1988)

32* Soul Food (1997)

33* A Walk in the Clouds (1995)
34* The Cook, the Thief, His Wife & Her Lover (1989)
35* Last Holiday (2006)

Dopuna od strane drugara u komentarima:

36* The Mistress of Spices (2005)

37* The Chef (2012)

38* Küsse à la carte (2008)

39* Because I Said So (2007) - pominjan već u preporukama

40* Under the Tuscan Sun (2003) - pominjan već u preporukama

41* A Touch of Spice (2003)

blog

Ljubavni zalogaji

February 13, 2013

Evo i drugog dela. :) Kako se ne bih ponavljala, uvod imate u postu Ljubavni napitak, dok ću se sada fokusirati na onaj deo koji ide nakon prve jutarnje šolje _______ (dopišite vaš omiljeni napitak).

Devojke sa domaćih (i ponekog stranog) bloga su ovih dana bile vrrrrlo vredne, pa sam rešila da vam predstavim njihove recepte na temu dana zaljubljenih. Ne mogu da se odlučim koji je slađi, pa ću vama prepustiti odluku, ali nemojte se zaustavljati samo na slatkim receptima - već obavezno ''prelistajte'' i ostatak svakog bloga pojedinačno.

Ja ću vam svoj St. Valentine's Feast predstaviti sutra. A, sada, uživajte i parite oči: