I love my bike

July 30, 2013

Sve je počelo kada je moj brat dovoljno porastao da može da sedi u korpi na volanu tatinog trkačkog bicikla. Ja sam bila kod mame, pozadi, na prtljažniku njene maslinasto zelene Ponike, za koji smo zakačili ćebence za piknik. I tako nas četvoro, imali smo naše dane na dva točka. Nekada smo leti uživali na Ušću, uz sendviče i karte, a ponekad na Adi, uz voćnu salatu i brčkanje u plićaku. Sva ta mesta smo obilazili sa dva bicikla, dok ja nisam stasala za samo moj baby pink MTB.

Kada sam se oslobodila pomoćnih točkova, sve ulice su bile moje. Dok se na jednom uskršnjem raspustu nisam zakucala u zid, jer sam rešila da probam krug na tuđem BMX-u koji nije imao kočnice. Završila sam sa gipsom na obe ruke, oba ručna zgloba slomljena i pola lica odrano. Nisam se mnogo nervirala oko svraba koji je izazivao gips i krastica na licu, nego znate, nisam mogla više da vozim moj bajk, a i nisam otišla na ekskurziju sa razredom. 

Kasnije sam dobila ciklama Capriolo. Ono što me je oduvek nerviralo jeste što sam previše niska, pa nikada nisam mogla da vozim tuđe bicikle, jer su mi sedišta bila visoka. A na mom Capriolu sam podesila sedište taman da mogu da dodirnem vrhovima prstima asfalt, ali sam sebi nekako delovala smešno. Mala ja i veliki bicikl sa maksimalno spuštenim sedištem. 

A onda sam se preselila u ovaj stan, a Caprilolo je ostao u podrumu stana kod roditelja, da na njega pada prašina. 


Već neko vreme imam u planu da ga dovučem ovde kod mene, da ga sredim i osposobim za vožnju, makar dok je lepo vreme. Hoću ponovo na te izlete kao kada sam bila mala, hoću da spakujem sendviče, voće, ćebence i knjigu i da se zajedno sa porodicom i Matijem zaputim na neko lepo mesto. Gradski prevoz me užasava i bicikl je spas za tačke B koje su udaljenije i nezgodnije za pešačenje. U korpu tašna, ice tea u šarenom termosu, šešir, espadrile, haljina na tufne i udri.. tj. vozi! 

Ta želja je tiho tinjala, dok se nisam srela sa dragom Majom, a.k.a. Magrit, na Ivinoj promociji ogrlica. Započele smo priču o njenom postu gde sam videla fotografiju njenog bicikla sa korpom u koju je uvezala pletene cvetove. Zaljubila sam se istog trenutka i ideje su počele da se nižu same od sebe. Par meseci kasnije, na foodblog okupu, Nevena je došla na njenom magičnom prevozu ušuškanom u cveće i boje i ja sam bila pečena. Istog dana sam počela sa istraživanjem i zapisivanjem ideja: kako srediti bicikl.

Pre nego što krenem sa majstorisanjem i pre nego što napišem DIY post sa pre/posle fazama sređivanja bicikla, evo nekog okvirnog plana. 

Potrebno je uraditi: čišćenje rama, lanaca, kočnica i točkova. Farbanje rama i felni, kao i naduvavanje guma.

Zamena: nove pedale impregnirane gumom i novo žensko sedište sa oprugama.

Kupiti: bravu, korpu koja se montira na koroman, prtljažnik, zadnja svetla, retrovizor (možda) i zvonce (trubu). 

Ideje za koje sam se konačno odlučila što se tiče boja, šara i dizajna, ostavljam za sledeći put, a do tada možete videti koje su me to fotografije inspirisale i dodatno pokrenule. 

























I moj favorit: stavka pod brojem 20. :)



Svideće vam se i ovo

36 komentara

  1. Oh, inspirativan spisak za renoviranje!;)
    Trebalo bi i ja svoju Sonju da sredim, a Iskri dugo planiramo sedište..
    Nadam se pimpovanju uskoro:)
    Leepe fotke<3

    ReplyDelete
    Replies
    1. Ooo, a zamisli tako dođete jedan vikend kod nas i onda nas dve sednemo na bajkove i vozimo Iskru do Venecije (na keju) ili na Ušće. Ili možemo i svo petoro, ali onda mora i Njanja sa nama. :P

      Delete
  2. Ih, blago tebi. Ja kako sednem, tako padnem...crtani fim pravi :) Znam, sram me bio ali sta cu kad sam smotana :)) Ipak su patike moje prevozno sredstvo :)

    ReplyDelete
    Replies
    1. Haha, prosto ne mogu da TEBE zamislim da si smotana! Baš nikako! :)

      Delete
  3. Jaooooj <3 A narocito ovaj sa washi. Eto ideje kako ih potrositi :) Meni je samo problem sta sa biciklovima kada nekoga posecujes?! Mali stanovi, nema biciklana, a rizicno je ostaviti ih u ulazu. Cak i vezane debelim lancima... Jako puno ih kradu u Novom Sadu, i ispraksani su u brzom secenju bilo kakvih lanaca.. No, posle ovog posta oma` idem kod mojih da pokupim svoj bajk. Ovakav sa visokim kormanom, bez brzina, samo sa kocnicama. I odmah cu u razmisljanje kako bih ga mogla doterati...

    ReplyDelete
    Replies
    1. Čula sam sve, ali ja nekako imam ideju da ga vučem svuda sa sobom, nosim u stan, vezujem ispred pekare na minut i šta znam. Nisam baš mislila da ga ostavljam bilo gde, jer se i sama plašim krađi. Pričala mi je La Nena da je njoj muž sredio bajs boli glava i da su joj posle ukrali. Ne znam, valjda ga samo neću ostavljati na duže vreme, po ulici i zgradi. Ali razumem muku. :)

      Delete
  4. AnonymousJuly 30, 2013

    Predivan i neobican post:), a da li ces uskoro pisati o zacinima i polici na kojojih drzis, videla sam na instagramu i bas je lepo?! Hvala.:) Lola

    ReplyDelete
    Replies
    1. Hvala Lola, ali mislim da si me pobrkala sa Ivadidit, blogom. ;)

      Delete
    2. Ne nisam, evo je slicica http://instagram.com/p/bl80Zcq9uz/#.:) Lola

      Delete
  5. Bicikl je nesto najbolje na svetu! Kad god vozim na duze staze prosto iskljucim mozak i upijam okolinu! Jedva cekam da vidim tvoj bicikl.Mnogo mi se dopadaju ova zvonca sa printom i jedan mali predlog: Kupi vecu korpu da ubacis i Njanju unutra!

    ReplyDelete
    Replies
    1. Hihi, za Njanju mi je potrebna prikolica ako planiram da ga vozim, pošto je on jedaaaan, prilično velik mačor! :)) Ali da, bicikl je meditacija u malom.

      Delete
  6. Kako divan i inspirativan post <3 Ja moju ciklama Capriolo ljubimicu obozavam, ali ne vozim cesto :( jer nemamo uredjene biciklisticke staze a jako se plasim saobracaja i toga da me neko ne omanda usput :) Moracu da se ohrabrim jer zelim onaj trenutak sa pocetka posta, s obzirom da se moj dragi bavi biciklizmom postoje sanse za ostvarenje te scene :) :*

    ReplyDelete
    Replies
    1. Sve znam, to sam isto htela da spomenem, ali sam zaboravila. Mnogo me nervira što ne postoji više biciklističkih staza, ali i tamo gde postoje, krcate su psima van lanaca i pešacima. :/

      Delete
    2. .. i izniklim korenjem od drveca :)

      Delete
  7. Ja samo da naduvam gume i idemo. :*

    ReplyDelete
  8. Uh divni su. Ne pamtim kad sam poslednji put sela na biciklo. :)

    ReplyDelete
  9. fenomalan post! moja drugarica je pre par godina upravo sredila svoj bike kao rozi sa belim gumama, korpom...bozanstven je :)
    moram da joj posaljem tvoj post pasce u nesvest :))
    :*

    ReplyDelete
    Replies
    1. Jaooo, mogu samo da zamislim kako izgledaaaa! :* Hvala!

      Delete
  10. AnonymousJuly 30, 2013

    e baš me zanima kako si svog sredila :D

    ReplyDelete
    Replies
    1. Biće, nisam uspela ovog leta, ali biće na proleće, obećala sam sebi! :/

      Delete
  11. AnonymousJuly 31, 2013

    Neki dan sam ovdje vidjela momka i djevojku na dva bicikla (svako na svome) a oba u retro fazonu i lijepo obuceni, jedno iza drugog, dobacuju nesto i smiju se... On nosi neki veeeeliki buket cvijeca naprijed, a ona u jednoj ruci drzi bidermajer, a u drugoj leprsavu haljinu, kojom pri tom, pridrzava volan. Bila je subota i vjerujem da su isli na neko cool vjencanje, bas su bili slatki.

    ReplyDelete
    Replies
    1. San snova. Kakav je to život, kada se uživa na taj način.. I kako je lep tvoj život, kada umeš da primećuješ takve stvari i da ih tako lepo opišeš! :*

      Delete
  12. Totalno si me inspirisala... Moram renovirati svoj bicikl. Obožavam ga i putujem na posao svaki dan njime (deo puta), ali je sav ružan i neugledan... Sredi sređivanje! :)

    ReplyDelete
    Replies
    1. Baš mi je drago, to i jeste bila ideja ovog posta! :)

      Delete
  13. Divnih li bicikala..Ima i jedna predivna ljetna haljinica baš za vožnju na biciklu:))) Ja sam "lapila" suprugu trkalicu koju je negdje prije renovirao i jedino mi fali zvonce...A kada sam vidjela ove fotke za zvoncima za bicikil ,zajaukala sam...Hoću jedno takvo zvoce!!!! baš sam si za rođendan kupila biciklističko odijelo i uživam ( skoro) svaki dan u duuuuugoj vožnji kroz preivan krajolik:))) Divan post! Dala si mi ideju da i ja napravim jedan manje ženstveni post o trkalici:))))Trkalica je ipak muški bicikl,zar ne?!

    ReplyDelete
    Replies
    1. Ma nije, nema tu kategorije, sve je za oba pola, poput cipela i sakoa! :))

      Delete
  14. Beaograd bas i nije user friendly za bicikliste. Gomila uskih i brdovitih ulica, a da ne pominjem propali asfalt i besne vozace. :( Iv, ti bi totalno uzivala ovde u Holandiji, biciklisti su ovde carevi! Ali ono, ozbiljno. Citav saobracaj je prilagodjen njima i to svuda. Ja ih imam tri ovde i bas sam srecna sto svuda mogu biciklom da idem. Mada, ovde nikako ne smes da cinculiras bajs, jer nevidjeno kradu. Cak te i savetuju da za gradski bajs ne trosis puno para, i da ga uvek drzis neuglednog.

    ReplyDelete
    Replies
    1. Mislim da si u pravu, jer sam imala Holandiju na umu dok sam pisala ovaj post! :) I čula sam za krađe, ali ne znam, ne bih mogla da vozim neugledan bajk. :/

      Delete
    2. Pritom, kakva rekreacija, je l' da? :)

      Delete
  15. Ih! Pa ovo je divotica! Pozdrav za sve bajkoljupce. Hauk! :) Meni kupio žmu neki sportski, namunjeni pre par godina, sladak je ali za tike. A neki od ovih bi mi samo tako legao... :)
    Imam dekin baš staaaari bajs, mogla bih da ga sredim, mada je već prilično zarđao. On nam stoji u bašti kao dekoracija i sećanje na deku. :)

    ReplyDelete
  16. Ajme, super nam je odabir slika, a pogotovo cijela prica sa izletima, nadam se da ce se i nasim klincima tako razviti ljubav prema bicama! Jedva cekamo da vidimo sto ces napraviti sa svojom!:)

    ReplyDelete
    Replies
    1. Hehe, pa da! I ja se tome nadam, svakako! :*

      Delete