Posvećenje

11/16/2013

26. oktobar 2008. – neka svirka u SKC Livingroomu. Ja – luda i šašava, kosa na paž koji sam zapravo nosila većinu života, crna kosa i guste šiške. Nosim tamno točeno u jednoj ruci, dok drugom lelujam u vazduhu. On – traker na glavi, go torzo, znojnica na desnoj ruci i palice u obe šake. Udara taj bubanj i obasjava ga plavo svetlo. Ove melodije koje čujem po prvi put su... Čudne! Podsećaju me na Tool, na ISIS, pa na momente i na Anathemu, ali i na God Is An Astronaut. Ne znam šta mi se dešava, jer euforična sam. Hej, ljudi, ovo je domaći bend! Ja slušam ovo umetničko delo u Beogradu i njega stvaraju momci iz Beograda! Sreća, ekstaza, zaljubljenost, i adrenalin skaču po meni i ne mogu da razaznam gde se nalazim. 

Sakupljam sve što znam o njima. Imaju čudno ime, koje se teško izgovara. Raspitujem se o istoriji benda. Hm, postoje već skoro devet godina, kako nisam čula za njih? Ah, pa da, godinama unazad sam bila operisana od domaće scene... OK, članovi benda? Nikoga ne poznajem. A bubnjar? Ni njega. Kada im je sledeća svirka?

21. decembar 2008. – njihova svirka u SKC Livingroomu. * Unos iz tadašnje beležnice: ''Bubnjar. Neki opičeni lik, polu nag, sa punk-rock kačketom, udara o jadne bubnjeve i rastura. Mislim da se zove Matija. Izgleda da ima dosta obožavatelja u publici. Bubnjar se nenormalno oblači. Nosi neke tigraste ili vatrene patike i jaknu sa hot pink detaljima. To mi je grozno. Ne sviđa mi se.''

11. mart 2009. – Went svirka u SKC Livingroomu. Upoznajemo se ispred SKC-a. Zaista se zove Matija. Bend mu se zove Consecration. 

Maj 2009. – zaljubljena sam. U njega i u muziku. 


Maj 2013. – neka od naših šetnji. Matija mi priča utiske sa probe. Dešava se hajp oko Cimeta. Uskoro počinju da rade na planovima za njihov IV album – unIVerzum zna. Pesme su već gotove i sada im je potreban neko ko će raditi omot. Matija mi priča o pesmama, pominje mi reference i izvore inspiracije. Neke od njih još uvek nisam čula, neke sam samo načula. Ne mogu ja to tako polovično, hoću da bude gotov mastering, pa da sednem, naspem vince i pustim play. Hoću da utonem u potpunosti i da čujem pesme kada čin bude svršen, kada muzički sve bude upakovano. Kao nekada u Livingroomu dok je postojao... 

Jun 2013. – odlučeno je, ja radim dizajn. Dobila sam čitav album na preslušavanje, dobila sam knjigu koja je služila kao inspiracija naslovnoj numeri; ''CA. Blues'' od Milana Oklopdžića. I dobila sam sve tekstove pesama. Krećem od nule, imam samo zračak ideje u mislima. 

Album se zove ''unIVerzum zna''. Naslovna numera traje malo preko 10 minuta i melodijski dosta podseća na Tool. Stevan Stivi Mijatović čita odlomak iz CA. Blues: ''Krenuli smo peške uz neko stenje. Kit je stajao kod kola, proveravajući nekoliko puta da li su zaključana. Zastali smo na jednom uzvišenju. Svako je pošao na svoju stranu tražeći vlastiti prostor. Shelley je otišla do same ivice, gde se stena spuštala strmo ka okeanu. Izgledala je kao bela tačka na plavom. Osetio sam... Bela tačka na plavom. Ili pukotina u plavom...''

Plavo. Odzvanjalo je tako u mojim mislima narednih mesec dana. I broj IV i trougao kao njihov prepoznatljiv  logo. I trougao koji se dobije kada se ovo I spoji sa V. I priča iz knjige i univerzum (Univerzum Zna – pesma broj IV, prim. aut.). I trougao ponovo. I zvezde (Stepenice, Zvezde – pesma broj III, prim. aut.). I trougao, Južna Amerika, Maje i Inke, Asteci, kosmos, konstelacije, matematika, zvezde, prolaz (Prolaz – pesma broj V, prim. aut.)... Sve je tu, sve je povezano. Tri čoveka koja čine bend, tri temena trougla. Trougao kao konstelacija zvezda u univerzumu, trougao kao njihov logo.



Totem je došao sasvim prirodno. Kao povezanost sa južnoameričkom kulturom, matematikom, univerzumom, posvećenjem, obožavanjem i sazvežđem, rešila sam da uradim artwork koji će se nalaziti na samoj naslovnoj strani omota. 

Totem kao simbol koji predstavlja životinju koja služi kao amblem grupe ljudi, porodice, klana, ili u ovom slučaju benda. A aligator (Aligator – pesma broj I sa albuma .avi, prim. aut.) je njihova životinja. Trougao kao logo, trougao kao piramida, piramida kao simbol. Piramida kao baza totema i trougao kao osnovni element totema. 

Totem sam crtala tako da on sačinjava jednu formu na prvi pogled, ali ako se zagledate, uočićete nekoliko skrivenih elemenata. Tu je Matijina činela (ride) i palice. Tu je vrat Danilove gitare (Gibson), kao i Dejvove (Fender). Tu je čivija, ali i trzalica. Sakrivena su dva aligatora, ali i jedan glavni koji predstavlja pokretačku snagu benda, riffove, amblem. Takođe, tu negde je i moj logo, kao i moje ime. Sakrivene su i Dejvove pedale, kao i Danilove. Tu je naziv benda, logo benda, ali i naziv albuma. A tu su i njih trojica, svaki ponaosob, sa prvim slovima svojih imena. 


Kako je sama naslovna strana omota tematski urađena, tako je i unutrašnjost digipaka sa sve bookletom povezana kosmičkom temom, nebulom, konstelacijama koje se sastoje od trouglova i delova totema. Svaka numera ima pažljivo biranu fotografiju, koju je radio sjajni Dule Jelen. Svaka fotografija odzvanja onom plavom od pre nekoliko pasusa. Npr. numera Prolaz, je uparena sa fotografijom na kojoj vidimo simbolično otvoren prozor sa Consecration logotipom na oknu, kao i tragom od igranja ekspozicijom.


Vertikala je prvi singl s ovog albuma i ona obeležava bitan period u bendu. Trenutak kada se momcima pridružuje novi basista Ivan, a.k.a. Dejv. Naredne dve fotografije su za Dejva, jer one predstavljaju simboliku vertikale. Neću mnogo reći o ovome, neka ostane skriveno značenje (osim ako ne pitate Dejva da vam objasni), ali pomenuću sprat II i sprat V, tj. dva sprata između, a to su III (trougao, tri temena, trojica) i sprat IV

Mogla bih sada da vam pričam i o skrivenim značenjima na svim ostalim stranicama i fotografijama, ali moram nešto ostaviti za uz tamno točeno u prvom redu, tamo na sledećoj Consecration svirci. Onda, kada budemo opleli po konstatovanju riffova sa Luke Čeha







4. novembar 2013. – album je objavljen. Nalazi se u online formi na bandcampu, i dani su u pitanju kada ćemo ga dobiti u fizičkom obliku. Za to vreme, radim na brendiranju svih Consecration portala, profila i kanala. Odlazimo u štampariju i po prvi put vidim gotov disk. Moj rad na njemu, moj crtež, moji potezi rukom... Diskovi su spremni, sada još samo da odobrimo štampu za digipak i to je to. Još samo malo... 

13. novembar 2013. – stigao je digi. Na promociji sam Matijinog drugog benda Feud, Matija se provlači do mene i iz ranca vadi novi album Consecrationa. Novi album, čiji sam dizajn, totem artwork i jednu fotografiju radila ja. Mislim da niko na svetu ne shvata moju sreću. Mislim da ću se onesvestiti... Gledam, zagledam, obrćem, listam. Gunđam kako je tamnija štampa nego kako sam zamislila, ali nema veze, sve ostalo je perfektno. To je moj rad. To je rad koji sam dugo radila za bend koji toliko volim i u koji toliko verujem. Za bend u čijem sam prvom redu i nakon skoro šest godina. 

Za jednu osobu koja je u tom bendu, koja mi znači sve na svetu, kojoj apsolutno posvećujem* ovaj rad. * Consecration (konsekrejšn) – posvećenje. 


Dugo sam razmišljala da li da pišem ovaj post. Naime, on nije tako šaren, nije cvrkutav i tufnast, ne priča o šoljicama, ali priča o meni. I vrlo je bitan deo mene, ova priča, tako da sam ipak rešila da je ovde ispričam. 

Iako to nije bila moja namera, za ovih godinu i kusur dana, Njanja i Matija su postali sastavni deo priča na ovom blogu. Njanja jer je dekor u kući, dekor u bašti, orkestar, grejalica, ali i omiljeni član naše mini porodice. Bez njega se ne može. A Matija, jer je sve ostalo i bez njega ovaj blog verovatno ne bi ni postojao. Ja kao ovakva, verovatno ne bih ni postojala... 

Zbog toga sam želela da zapišem kako sam se osećala dok sam stvarala ovaj rad, kako kada sam držala ovaj album u svojoj ruci i kako kada sam ga po prvi put čula iz svojih zvučnika. Ponosna sam na momke iz benda, ponosna sam na sve naše prijatelje koji ih podržavaju, na sve fanove koji skaču u prvom redu i na sve ljude koji su pomogli stvaranju ove muzike.

Consecration FB page
Consecration Bandcamp

Svu muziku napisao Consecration.
Consecration čine:
Danilo Nikodinovski – glas, gitara, sint
Matija Dagović – bubnjevi
Ivan Aranđelović – bas gitara

Sve tekstove napisao Danilo Nikodinovski, osim Univerzum Zna – deo koji čita Stivi preuzet je iz knjige CA. Blues, koju je napisao Milan Oklopdžić (1948-2007).

Sempl u Gilmoru preuzet je iz filma The Limits Of Control, Jim Jarmusch, 2009.

Snimljeno u studiju Underground, oktobra 2011.  

Neki delovi, kao što su akustična u Vertikali, sintevi u Luki i Univerzumu, reverbi (Strymon Blue Sky) u Univerzumu i Gilmoru dosnimljeni tokom novembra i decembra 2012.

Snimatelji – Stefan Gaćeša, Marko Jovanović.
Miks – Aaron Harris (ISIS). Vista Studio, Los Anđeles, Kalifornija. novembar/decembar 2012.
Mastering – James Plotkin. Plotkinworks Studio, Filadelfija, Pensilvanija. jun 2013.

Matija svira Mapex bubnjeve i Anatolian činele.
Sve električne gitare (Gibson Les Paul, Gibson SG, Jean & Jean, Fender Strat) snimljene na Laney GH100L pojačalu.

Dizajn i totem artwork – Mali Iv
Fotografije – Duško Dule Jelen (osim na Vertikali – Mali Iv)

* Takođe, sve fotografije u ovom postu su by Dule Jelen, osim onih sa watermarkom u donjem, desnom uglu i wallpapera ispod ovog pasusa. 


*
za download wallpapera Totem, klik OVDE


*
za download wallpapera Nebula, klik OVDE


*
za download wallpapera Univerzum, klik OVDE


*
za download wallpapera Triangle, klik OVDE


Svideće vam se i ovo

37 komentara

  1. Nikad nisam bio ponosniji što sam ovde kod tebe na blogu, a sad je tu ceo post posvećen nečemu što smo zajedno stvorili... Voli te tvoj muž najviše na svetu. <3

    ReplyDelete
    Replies
    1. Anonymous11/17/2013

      http://www.youtube.com/watch?v=UyAeEHgfw7c

      Delete
    2. <3 I anonimuse, hvala na linku. :)

      Delete
  2. Kako je divan ovaj timeline vašeg upoznavanja i svega što je došlo kasnije. Baš inspirativno i puno ljubavi. A kao neko čiji proizvodi čine ljude srećnim mogu sebi da objasnim kako si se osetila kada si uzela omot u ruke. Bravo za sve vas :)

    ReplyDelete
    Replies
    1. Hehehe, znam da znaaaaš! Hvala ti Ana!!! <3 :*

      Delete
  3. Predivna prica. Posvecenost proizasla iz ljubavi, ima li sta lepse i kreativnije. Divan ste tim..<3
    Pratim blog od pocetka, a ovaj predivni post, meni najlepsi od svih jer odise cistom ljubavi, inspirisao me je da ostavim komentar.:*

    ReplyDelete
    Replies
    1. Uh, hvala Ljubice! :) Moram priznati da sam malo osetljivija na komentare na kontu ovog posta, jer nikada ranije nisam toliko otvoreno pričala o ljubavi u kojoj sam. Ali morala sam sada, bitno je, a i pravi je trenutak. :)

      Delete
  4. Dopada mi se simbolika. Našla sam logo, našla sam još koješta;)
    Svaka čast, veliki je ovo posao.

    ReplyDelete
    Replies
    1. Hihi, hvala Iva! <3 Nisam ni mislila da će te izneveriti tvoje oštro oko! :P :*

      Delete
  5. koliko je život lep kada shvatiš da univerzum zna... (:

    ReplyDelete
  6. consecration mislim da sam prvi put uzivo slusala/gledala negde... pa, ja mislim 2002 ili 2003. svirali su u kst-u i (osim ako nesto gadno nisam pomesala) matija tada nije bio sa njima, ili ga se ja prosto ne secam (mozda je drugacije izgledao). ustvari, secam se samo pevaca koji mi je delovao kao neki zalutali klinja (izvinjavam se coveku ovom prilikom, mada iskreno sumnjam da prati sta se komentarise u 3h izjutra na cutensils blogovima i tak' to), kao - odkud sad ovaj ovde, pobogu, nije valjda i on clan grupe, na sta ce ovo da lici??? naravno da je bio clan grupe i ispostavilo se da ume i da peva. dakle, bas da peva, odistinski je l. i bilo ih je vise u bendu, imali su i klavijaturistu nekog koji je pak, izgledom malo odudarao od ostalih (izgledao je kao odbaceni clan apokaliptike). svirali su svasta nesto, cini mi se, uglavnom svoje stvari ali tada jos uvek nisu imali album iza sebe, samo "reputaciju." i meni su zvucali kao tool (isis tada nisam slusala, ali da, i to porednjenje je na mestu). secam se jos da su odsvirali i dve fenomenalne obrade: enjoy the silence od depeche mode i everything is coming up roses, pop hitic od onog pevaca blacka sto je bio aktuelan krajem osamdesetih/pocetkom devedesetih (pa dobro, kao i enjoy the silence). jedna drugarica mi je tada drzala vakleu kako "bas tako treba da izgleda postena obrada: zadrzis tekst, eventualno i melodiju ali u sustini napravis novu pesmu od stare, takoreci, prisvojis je"... i bas sam tad bila pod utiskom. posle sam potpuno zaboravila na njih, mada znam da su izdali par albuma u medjuvremenu, i ustvari sam se ponovo zainteresovala 'di su i sta rade bas preko ovog bloga (kacila si link za pomaniticnu policiju). eto...

    izvinjavam se zbog opsirnosti.

    kraca verzija bi glasila: bas lepa prica i bas lep cover. :) i pozdravi muza, tek sad kapiram da ovaj blog ne bi bio ovakav kakav je da nije (i) njega.

    ReplyDelete
    Replies
    1. Nije bio Matija, on je došao tek 2006. čini mi se. A i izgledao je drugačije svakako i tada. :D Klavijaturista je Nemanja. :) Hehe, kako si ga lepo opisala, svaka ti čast. Jeste, on nije više u bendu, od recimo 2009. Hihi, nemaš pojma koliko mi je drago što si ovo napisala, tako sam na trenutak dobila jedan mini update o onom vremenu kada nisam ni znala da postoje. :) Jao kada se setim, tada sam počinjala da slušam ozbiljniji prog i da sam naišla na njih, ko zna kuda bih u međuvremenu odlutala. :D Hvala još jednom i nemoj da se izvinjavaš, ja mnogo volim da pričam sa vama ovde. :) Puno pozdrava!

      Delete
  7. Divno,ljubav,posvecenost i univerzum...Predivna prica :)

    ReplyDelete
  8. Post nije cvrkutav, ali atmosfera u koju te ubaci i te kako jeste :) Da se volite tako jos sto godina!

    http://funstuffcafe.com/

    ReplyDelete
  9. <<<<3 Super ste mačke;)))))

    ReplyDelete
    Replies
    1. Haha, je l' ovo komentar na prethodni post? :P :)

      Delete
    2. Taman posla,mada može se svakako i tamo primeniti;)
      "Mačke" ti je kod mene i za muško i za žensko...dobro,naravno da neznaš to...Ali ja drugarima moje ćerke(koji su ovako naočiti momci kao tvoj dragi) obavezno uz štip za obraz kažem: Lepotice tetka Sandrina:))))))))

      Delete
  10. izvrstan post, sa interesantnim početkom i sretnim završetkom (baš kako volim ;), čestitam oboma na predanom radu, albumu, pjesmama... nema lipšega nego raditi rame uz rame sa voljenom osobom, provesti 24 sata dnevno zajedno, uživajte!
    p.s. da li bubnjar još uvijek se "nenormalno" oblači, jesi li što utjecala na njegov imidž :D

    ReplyDelete
    Replies
    1. Hahahahaah!!! Prvo, hvala Ana! :) Drugo, moram reći da sam uticala na njega, mislim da je konačno našao jedan, svoj stil, ali i dalje nosi hot pink detalje i čudne patike. :D :D

      Delete
  11. Replies
    1. Opa, ma da li je moguće? :*

      Delete
  12. Iv, meni je ovo savršeno! Ovo je toliko dobro i kvaliteno. Totem je savršen. Savršen!
    Obožavam tvoju posvećenost radu koji te ispunjava. TI si pravi umetnik!

    A i tebe i Matiju i Njanju obožavam.
    <3

    ReplyDelete
    Replies
    1. La, hvala tiiii!!! :* Jao, topimo se zajednooo! <3

      Delete
    2. I mi vas obožavamo!!! :)

      Delete
  13. Emotivan i inspirativan omaz umetnosti i coveku koga volis! Od toga nema veceg!

    ReplyDelete
    Replies
    1. Tako je i hvala Aleksandra! :*

      Delete
  14. Bravo, ljudi, samo napred, totemišite se, volite, svirajte i u životu uživajte! ♥

    ReplyDelete
    Replies
    1. Hahahaha, koji si ti car, nisam ništa drugo ni očekivala... ''Totemišite se''. :D

      Delete
  15. Vas dvoje ste...Univerzum, jedinstven i skladan i topao. Divna je ljubav koja se prožima kroz sve tvoje postove, kada je nema u rečima, onda je ima u slikama, bojama pa i u tufnama...bar je ja svuda prepoznajem. Zapravo prepoznajem M u tebi, u tvom srcu i životu, disanju i pisanju.
    Divan ti je post. I divan je cover i fotke i sve. Totem je...ma, jedva sam čekala post o njegovoj simbolici kad sam prvu fotku na FB videla. I vredelo je, ti si jedan mali fenomenalni kreativni zmaj :*
    PS Zapanjena sam da nisam odmah odmah videla post, ali sam malo bila bez neta a malo slavila, ali....radosno me je dočekao :)

    ReplyDelete
    Replies
    1. Jao, pa da se istopim sad? Drago mi je da je dosta vas odreagovalo na taj način o M i da je zbog svega toga, M tako ponosan što je deo ovih mojih priča. :*

      Delete
  16. Koliko simbolike na jednom omotu... Neko kao da je mnogo čitao Dena Brauna. Like it. :) I Matija bez majice na stejdžu... Can't believe it! :P Super ste tim, samo tako nastavite! Ljubim vas!
    P.S. Izvanredno opisan put nastanka albuma. :) :*

    ReplyDelete
    Replies
    1. Haha, pa ne znaš ti njega od ranije... :P I naravno da se čitalo, isto kao i Agata i Dojl. :)

      Delete