čaj

My cup of tea/coffee

November 26, 2013

Nekada mi je toliko teško da započnem neki post. Imam priču u glavi i znam o čemu bih vam pričala, ali mi fali uvod. I onda ostavim otvoren post i kursor da blinka satima, buljim u monitor i tastaturu naizmence i samo uzdišem, jer nijedna uvodna rečenica nije dovoljno dobra. 
I na kraju  pustim da prođu dani, jer kada nisam lepo raspoložena, ne mogu da zalazim u ovaj moj kutak...

 Kasno je popodne, slušam Synthesis - Vo Naše Selo. Umesila sam domaću pogaču i njen miris se prostire stanom. Peć već odavno duva, tako da nam je dom topao i ušuškan. Njanja je na svom otiraču kraj peći i pažljivo osluškuje korake u hodniku zgrade, čekajući da se M vrati sa posla. Skuvala sam moku i uživam u slatkom ukusu čokolade. Ovo nije smiraj dana, ali ja se tako osećam.

 Razmišljam o obavezama za sutra. Kako sve uklopiti, kako sve postići i kako ne dozvoliti padu raspoloženja da utiče na produktivnost, motivaciju i ideje... Ponekad pomislim da bi život bio mnogo lakši da sam samo delić neke velike mašinerije i da mi je posao da svakoga dana ispunjavam jedan te isti zadatak, bez razmišljanja i puno mozganja, poput robota. Jer ovako, svakog jutra moram da se probudim i u roku od sat vremena nateram sebe da budem: budna, orna, energična, vesela, ekspeditivna, kreativna, tačna i brza. 

A to je teško. Verujte mi, to mi je najteži deo dana. 


Posebno danima kakav je ovaj: hladan, tmuran i ovlažen nekim bljuzgavim snegom. Ali dobro, idemo dalje, ustajemo, rastežemo se, krećemo u borbu sa kilometrom obaveza i mejlova u inboxu. Ne odustajemo, jer do vikenda i bezbrižnog izbegavanja zvonjave telefona ima još tri i po dana.

 Ono što me pokreće ujutru, jesu male stvari kojima se radujem unapred. Probudim se i ne ustaje mi se iz kreveta, ali nateram sebe da pobrojim sve rituale koje mogu da obavim u narednih sat vremena. Od maženja sa Njanjom koji je obavezno tu negde pod pokrivačem i gura me svojim šapicama sve više ka ivici kreveta, do kuvanja najaromatičnijeg toplog lattea u onu novu šolju koju sam dobila. Onu novu crvenu šolju koja je savršeno glazirana spolja, ali je iznutra svetlo krem, pa kafa sa cimetom u njoj izgleda još privlačnije. 

 I OK, već sam na nogama jer sama pomisao na miris mleka i cimeta, nove plejliste koja svira i gomile zanimljivog sadržaja na omiljenim blogovima – jednostavno pumpa energijom i motivacijom. 


Koliko god to delovalo bezazleno, ali u danima kada nam manjka volje, male stvari zaista mogu da naprave razliku i utkaju dodatnog elana. U poslednje vreme dobijam toliko mejlova u kojima mi se javljaju osobe koje imaju taj dar koji im omogućava da prepoznaju te male stvari. Pričaju mi kako i one imaju omiljene šolje i rituale, kako se raduju knjizi u krevetu, šetnji sa dragom osobom i ljubimcem, ili spremanjem ukusne paste uz čašu vina. Poveravaju mi se kako im je drago jer postoji neko mesto u online kosmosu koje im omogućava da se ne osećaju čudnjikavo, ako za svaki napitak imaju posebnu pjadelu i ako dekorišu kuću nedeljama pred praznike. I ja sam srećna, jer gajimo jednu zajednicu obožavatelja malih stvari. :)

A tu su i ti mali darovi od dragih ljudi, koji stižu u pravo vreme, baš kao da je poštar znao kojim danima treba da zazvoni na vrata. Pa trenuci ushićenja dok se koverta otvara i iz nje izvlači upakovan poklon, sa sve folijom od mehurića čije deliće moram malo da ispuckam pre no što otvorim paket. 

Tu je dar od Ivane, jer me tako dobro poznaje, pa mi upakuje kekse Anđele, knjigu za pod pokrivač, par kesica čaja, ali i vino. Da me dobro oraspoloži i da imam zabavu za svaki deo dana. 

Onda stigne velika pizza kutija od poštara, ali nije pizza u njoj, već najnežnija mušema, sa roze čajankom u vidu motiva. Zahvaljujući Moo Moo Shemi, pa naravno. Sada mi samo ostaje da odaberem idealnu šolju za ovaj Mad Hatter Tea Party!

Ili ono kad Lalica svrati pred snimanje u Dokolici do mene, pa mi ostavi na stolu paketić sa posebnim začinom za buritose i nekoliko kesica čaja koje do tad nisam probala. 

Da ne pominjem one hrizanteme koje su mi Mušmule dale onomad na Salašu, pa sam bila sva srećna to jutro kada je ogrejalo sunce i stan je bio okupan najrazličitijim jesenjim bojama, od zlatne, preko oranž do oker.

Ubrzo potom, stan je zamirisao na voćne kupke, jer mi je stigao veliki paket iz Holandije, u kome mi je Ksenija zapakovala najšarenije handmade sapune koji su zapravo bili inspirisani mojom blogom. Da ne pričam kako Njanja danima nije vadio njuškicu iz te kutije.

A onda poređam sve te divne predmete po radnoj površini i počnem da zapisujem ideje za postove i projekte, pa mi M donese sendvič od mekane integralne kifle, da imam uz kafu, dok on spremi ručak. 

To su ti ljudi koji vas poznaju i vole da vam ulepšavaju život i dane sitnicama. Tako moja Tića zna šta treba da donese, kako bi ono teško razbuđivanje ponedeljkom išlo brže. Kesica Oreoa, za uz latte i dan može da počne. 


Uglavnom, te male stvari nisu samo stvari, već su i gestovi ljudi koje volite, koji su vam bliski, ali i onih koje ne poznajete baš toliko, ali umeju da vas i te kako obraduju. Kako bilo koji dan može da bude ružan ako prepoznate i makar jedan minut takve dobrote u nekome? 

Meni je pre nekog vremena ulepšana jedna čitava nedelja, samo zato što sam se upoznala sa jednom divnom i izuzetno vrednom damom koja pravi magiju od kolačića. Dok sam nabavljala cookies za snimanje koje ću vam pokazati od decembra, u ćošku jedne posude, uočila sam keks koji je imao identičnu šaru kao moja šolja! Ljubičastu na bele tufne! Još u obliku srca! Zamolila sam je za koji komad, jer je neverovatno kako dobro idu zajedno. Nije ostao za ukras, jer su Ljiljanini keksi toliko ukusni, da vam posle toga prsti mirišu na cimet satima. 

Živeli dobri ljudi, lepi trenuci, minuti sreće i male stvari, jer svi su oni moja šoljica čaja. 




blog

VIP update

May 10, 2013

Zaletela sam se sa ovim postom, sve se nekako nakupilo lepih novosti i onda kada sam otišla na preview samo sa fotografijama, šlogirah se i odlučih da ga podelim makar na dva dela. Jer rešila sam da mi postovi budu kraći.. zar se ne sećate.. mmm, još pre dva meseca! :) 

Ko me prati na instagramu, zna da sam tamo češće nego bilo gde drugde online i uglavnom su sve ove fotografije odatle, te mi je to opravdanje za lošiju rezoluciju. Hajde da krenem, ali bez ikakvog reda.

Još pre nego što su novi wallpaperi postali hit, ja sam rešila da ih upotrebim za vizit karte. Prve, blogovske! :) Jedva sam sačekala tih 15-ak minuta dok su se štampale, pa sam ih zgrabila čim su dotakle pult za mušterije u štampariji. Naravno, M je dobio prva dva primerka, te smo oboje s ponosom na licu izašli na ulicu i uputili se ka mamama i tatama kako bi i oni dobili svoje primerke. Neodoljive su, bolje nego što sam očekivala! I poznanici nikako nisu ravnodušni na njih.


Nekoliko dana kasnije, na prozoru sam, pripremam prostor za baštu, sapunica mi je i po licu, a Njanja mi se mota oko nogu. Plašim se, ispašću kroz prozor, a još ni muškatlu nisam zasadila.. Kad ono, zvoni mobilni, te skačem nespretno sa štoka, batrgam se preko sobe, Njanja trči za mnom, sapunica mi klizi niz ruke - ali ja se ipak javljam. 

Zove gđica Jelena, znate je, naša prva dama stand-upa, da mi kaže kako je kupila ELLE koji je baš tog dana izašao i kako je naišla na kolumnu o meni, tj. mom blogu. Ushićeno mi prolazi kroz glavu kako mi je, druga čuvena gđica Jelena sa Ko ne voli cipele, ne voli ni ljude, negde napisala da nikako ne propustim ovaj rođendanski broj! I tako ja, u radnoj odeći, s čupavom punđom na glavi, trčim kroz park do prve trafike da kupim ovaj posebni broj ELLE magazina i nađem stranicu na kojoj postoji neki tekst posvećen meni. Da, meni, bez grupnih izložbi, radionica i projekata, samo meni - Iv. Srećna sam, jer ovo je mali korak za obične ljude, ali veliki za mene, samu. Hvala ti Karakaš, zakon si! ♥


Sve se nekako izdešavalo u mesec dana. Lepe stvari, otvaranje nekih novih vrata, stvaranje novih poznanstava, a ponekih i uživo, van tastatura i virtuelnih zajednica. Jedne lepe nedelje sam imala tu čast da upoznam dve vrlo bitne i kreativne dame, Mariju sa Bubullina bloga i Ivu sa Iva did it. bloga. Uputismo se u vračarsku Priču, na priču i kaficu, uzbuđene, nasmejane, energične! 

Od obe dame sam dobila po poklonče, divno, najdivnije, da čuvam i nosim! A tom prilikom sam takođe dobila i ogrlicu i minđuše koju sam naručila Ivi nekoliko dana ranije. Šta da vam kažem, sem da se ljudi okreću, ne za mnom, neg' za ogrlicom! Masivna, ali ipak nežna i ženstvena. Iva, legenda - zna da pročita i najskrivenije želje. Baš onako kako sam je zamislila, ali još za trunku bolja. P.S. Njanja je već dohvatio minđuve sa percima!


Kao što rekoh, već zilion puta, proleće je moje doba i tada krećem u akciju. A to znači ban na GSP, pa duuuge šetnje po gradu, izlasci, provod, ledene verzije kafa i čajeva po najlepšim baštama kafića. Utoliko se pogodilo da je bend mog dragog izbacio treći studijski album, po imenu Cimet. I tako je Consecration krenuo da hara po gradovima i klubovima, i time sam otvorila sezonu clubbinga.

Consecration - Romantična Policija  {zato što je najbolji domaći bend na svetu} ♫

Mikseta sa promocije u klubu Laika / Slavimo, i ja sa Ivinom ogrlicom
M na delu u Božidarcu / Cover Cimeta je zaista posut cimetom!!!
Anathema Acoustic i ja, oh sreće!!! Ispunjenje snova - bez preterivanja! Naravno, preplakala sam čitav koncert iz sreće, uspela sam da dobijem autograme sa ♥, i jedno ''Hello, love'' sa sve tonskom samo za nas par.
Anathema - Thin Air  {zato što pogađaju pravo u srce} ♫

Mikseta sa tonske u Gun klubu / Autogram 

Valentino u Kasina klubu, M za bubnjem / ja za fotoaparatom, na štiklama, mašem, plešem, nazdravljam sa Alex

 Valentino - Volim Te Još  {zato što je EX YU hit} ♫
Da! Ja, i kliše fotka iz wc-a, zato što mi se može! :) I zato što sam čitavo veče đuskala na 12cm visokim potpeticama! I imala sam perle, mašnu u kosi i kožnu jaknu, da teram inat fancy, voštanim cicama na rock svirci! 
Rudi i ja, to su srca dva. :)
Rudolph van Veen, na #VanVeenUp-u u školi kuvanja Il Primo / Predivan, presladak, prefin čovek! Vrlo spontan, kulturan i pričljiv, raspoložen za druženje! Sa svakim se pojedinačno upoznao, popričao, raspitao za interesovanja, zanimanje i sl. Ja sam pročavrljala s njim u vezi bloga, zahvalila sam mu se na ogromnoj inspiraciji i motivaciji, tutnula mu vizit karte s početka bloga, prevela mu ih na engleski i upoznala ga sa M i Tićom. M mu je pojasnio značenje reči Consecration i rastali smo se uz osmehe i zaključak, da kako god okreneš - kuvanje je delić svega, kao što je i muzika, dizajn i umetnost - delić kuvanja. 

 I da, zaista je prijatan kao na TV-u, zaista propagira zdravu hranu, i sve to radi nekako iskreno. Hvala draga Vanja na pozivu i druženju! ♥
Delić sa jednog tajnog foto sešna, na kome su bile sjajne, poznate dame iz sveta bloga, sjajni makaruni, kao i porcelan! Coming soon! / Kada vam sestra radi u Moritz Eisu, onda imate mogućnost klopanja neograničenih količina najsavršenijeg sladoleda - kad god! Uz familiju - sve je ukusnije! 
Jes' da ne volim piva sa ukusom (dajte mi vina i tamnog točenog), ali u ženskom društvu sve može! Čak smo i lakove sasvim slučajno uklopile sa dve različite limenke. P.S. Ovo novo Lav pivo sa ukusom breskve i đumbira je njaaami!
Suknje! Bose noge, lepršave majice (i Ivina ogrlica), tenisice, boje - i proleće je moje!
Jedna reč: t-u-f-n-e.

cimet

Za lepši dan

March 26, 2013

Dan mi je počeo prilično rano, uzevši u obzir da smo sinoć zaglavili na promociji Cimeta u klubu Laika. Nekako sam se izmigoljila iz kreveta i toplog ćebeta, te bacih pogled kroz prozor, kad ono tamo, sve se beli - sneg veje i veje. Hej, april će! Ok, neću sad da kukam oko toga kako je proleće ove godine neposlušno, pomiriću se sa situacijom i započeću dan kako doliči jednom utorku. 

Brzinski doručak za pokretanje energije, a onda sve ostalo. A ostalo je.. pa, predivno. Veliki cvetni poslužavnik na koji konačno mogu da stanu dve šoljice za kafu/čaj sa tacnom, čajnik i posude za šećer, med i sve ostalo što zamislim. Moj je! Samo moj (dobro, Njanja ga je već odmerio) i šepuri se na stočiću kraj prozora. A tu su i desertni tanjirići i dva seta šoljica. U jednoj šoljici je moka, sa malo posutog kakaa i cimeta preko. Na desertnom tanjiriću je čokolada sa đumbirom, čisto da se gricne uz kafu. U bokalčetu je mleko - u slučaju da je kafa jaka. U tananoj čaši uživaju dve kriške limuna među mehurićima mineralne vode. Sve je tu, kao i salveta u istom dezenu Les Fleurs & Jardin Secret brenda Easy Life Design. 

Dakle, za lepši dan preporučujem: čokoladu, cveće (na porcelanu ili u vazni), osmeh i recimo novi album Stereophonicsa. 

Stereophonics - Graffiti On The Train  {jedna od omiljenih} ♫



Kada sam se već uhvatila aparata, reših da vam pokažem one šoljice brenda PiP Studio koje sam vam obećala OVDE. Sve zajedno kada ih pogledate, kao da su iskočile iz neke čarobne bašte, cvet po cvet i fali im još samo bela ogradica. Matilda So Chic je definitivno moje omiljeno mesto ove sezone, jer ništa ne može više da me uveseli od ovako prelepih alatki za započinjanje radnog dana.

A onda sedanje za radni sto, uključivanje svih potrebnih programa na računaru za posao, otvaranje notesa, zapisivanje taskova za danas, smišljanje kada ću u sve to uspeti da uklopim kuvanje čorbice i pravljenje proje, jer obećala sam je, a ja se držim obećanja. Ah, a onda moram i do pošte da pošaljem paketić za ovomesečnu razmenu, pa da pripremim post o čajevima.. i da na kraju dana ipak budem odmorna, jer tamo na onom spisku u notesu čeka jedan lep film. 






cimet

St. Valentine's feast

February 15, 2013

Ovo je moj St. Valentine's feast od prošle godine. Kako tad nisam imala blog, fotografije (bez recepta) sam objavila u svom facebook albumu, koji je zapravo tada tek oživljavao i poguravao misli o nastajanju bloga.

Moram priznati da sam prošle godine skoro čitav dan provela u kuhinji, jer nisam bila toliko vešta sa gurmanlucima. Samo pripremanje lava kejka mi je oduzelo nekoliko sati! I onda na kraju večeri, kada sam se pogledala u ogledalo, imala sam kakao po bluzi, brašno u kosi i šminka se već odavno bila istopila od vreline rerne i ringle. M je lepo ručkao, ali je uspeo da me viđa samo kada navrati u kuhinju da me obiđe i pita da li treba neka pomoć.

Ove godine sam rešila da izbegnem celodnevno igranje i da pokušam da budem prava mirišljava cica-mica, sa svežom šminkom i nameštenom frizurom. Ok, polovično sam uspela u svemu tome, jer smo ipak romantični izlazak ostavili za vikend. Poslovi i obaveze su nas bukvalno urnisali, te sam uverena da bismo zaspali za stolom i pre nego što bi se garçon pojavio sa predjelom. 

Tako da ovo veče provodimo uz vino, bademe i domaću plejlistu koju je M napravio specijalno za ovu priliku. Njanja se vrzma oko nas, zapravo, upravo mi je nogu obuhvatio sa sve četiri šapice i vesla. Oni koji imaju mace, znaju šta to znači. Posle ćemo da plešemo svo troje, taman dok dođemo do šansona. :) A sada sam ukrala malo vremena da završim ovaj post, kako bih za vikend bila slobodna i slavila produženi dan zaljubljenih.


Za doručak sam bila spremila prepečeni hleb sa srcem u sredini (modle za kolače ♥) ispunjenim slatkim od borovnice. Kao mala, mnogo sam volela tost premazan puterom i kašičicom meda ili džema. Ovaj put sam probala slatko i super se složilo, još topli Nesquik sa cimetom i mljac!



Za ručak sam odlučila da dam šansu modlama za mafine, te sam u činiju iskidala stari hleb, seckanu prašku šunku, narendala sam vrlo malo trapista, dodala jednu kocku fete i sve to začinila biberom i bosiljkom. Dodala sam jaja kako bih povezala masu i sve dobro izmešala. U modle sam ravnomerno sipala pomešane sastojke i zapekla dovoljno da se uhvati korica na površini. 

Slane mafine sam servirala uz iceberg salatu, zelene masline i kisele krastavce. Volim kombinaciju jogurta sa salatom, pa sam sve to prelila sa nekoliko kašika jogurta. Za ovo jelo nemam mere, jer sam ga improvizovala s onim namirnicama koje sam u tom trenutku imala u frižideru. U principu, odokativno dodajete sastojke jer ne možete da pogrešite. Kasnije, tu masu raspodelite u modle i dobro zapečete i to vam je sav posao. Pošto su mafini bogati namirnicama koje zasićuju, dovoljna su vam tri mafina po osobi, sa sve salatom.




U jednom od naših omiljenih restorana, Na Ćošku, jela sam najbolji čokoladni sufle na svetu! Ja, kao ne tako veliki ljubitelj slatkiša, uspela sam da pojedem čak polovinu jednog i posle sam ga i sanjala. Tako da mi je otuda naišla inspiracija za desert povodom ovog srcolikog dana. 

Petits Moelleux au Chocolat, ili Lava Cake:
  • 125g putera
  • 125g brašna
  • 175g crne čokolade
  • 150g šećera
  • 3 veća jaja
  • 3 kašike vode
  • na vrh kašičice soli
Istopiti na pari čokoladu i puter i dodati 3 kašike vode. Kada umutite jaja, pažljivo ih dodajte u smesu sa čokoladom i brzo izmešajte kako se ne bi napravile grudvice i kako bi se jaja u potpunosti sjedinila sa smesom. Dodajte šećer i ponovo dobro izmešajte. Na kraju se dodaje brašno koje takođe treba šta? - izmešati. :) Sve ovo je najlakše raditi sa silikonskom špatulom radi boljeg lizanja činije na kraju. Kao kalup koristiti vatrostalno posuđe proizvoljnog oblika i zapremine, te njegovu unutrašnjost premazati puterom i preko putera posuti tanak sloj kakao praha - da bi kasnije lakše izvadili kolač. Sipati smesu u posude i peći 15 minuta na 200 stepeni. 

Moj predlog za serviranje: otopljen sladoled od vanile sipati u silikonske modle za praline ili led i staviti u zamrzivač na sat vremena. Kada je kolač gotov potrebno ga je pažljivo preručiti na ukrasni tanjir, tako da ispadne iz posude u komadu. Servirati kolač dok je vruć sa oblikovanim sladoledom i grančicom mente na vrhu, te gustirati uz ohladjeno crveno vino. Voilà!

  P.S.  Ove mere su za četiri porcije suflea.

 Moram da pomenem da mi je ovo bio prvi pokušaj pravljenja ovog kolača. Hm, čak, mislim da mi je ovo bio prvi pokušaj pravljenja bilo kakvog kolača od kada sam izašla iz mamine kuhinje. Ispao je odlično, tako da sam time sebi još jednom potvrdila da sam rođena kuharica. E, mama, mama, što me u školu otera. :) 



I samo još jedna stvar, nemojte dozvoliti da ste pažljivi, nežni, srećni, kreativni i zaljubljeni samo jednom godišnje, sredinom februara, već se potrudite da takvi budete svaki dan. Evo za kraj večeri, moj miljenik Ewan McGregor - Your Song sa pesmom iz jednog od najlepših ljubavnih filmova, zajedno sa onim citatom na posteru ispod. 

''How wonderful life is now you're in the world. I hope you don't mind, I hope you don't mind that I put down in words how wonderful life is now you're in the world!''

cimet

Zdrave poslastice od jabuke

January 20, 2013

Recept iz posta: Zdravi i slatki zalogaji sa trcanje.rs.

Skoro da sam sigurna da je svima problem da se odreknu slatkiša kada se odlučuju na zdravu ishranu. Naravno, mislim na čokolade, torte, bombone i slatke napitke. Moram priznati da sam mislila da će i meni biti teško da odbijem pola table čokolade dnevno, međutim, beše sasvim suprotno. U redu je da sebe nekada obradujete omiljenim kolačem ili moka kafom, ali nije u redu da pojedete kalorični slatkiš nakon svakog obroka u toku dana – ili što je još gore – da vam slatkiš bude zamena za obrok.

Znam da postoje ljudi kojima je pojam slatkiša čokolada, dok s druge strane, ima i ljudi koji slatku voćku smatraju poslasticom – poput mene. U trenucima kada imam želju da uživam u nekom slatkom zalogaju, ja prošetam Kalenićevom pijacom i dopustim da me sezonsko voće inspiriše.

Za ovaj put, odabrala sam jabuku. Kako je zima, a i sezona epidemija, biću slobodna pa ću pokušati da vas navučem na ovaj ”slatkiš”, makar onom čuvenom: ”Jedna jabuka na dan, tera doktora van”.

Pišući ovaj članak, ispunila sam stan predivnim mirisima. Čak i sada kada je kuvanje i pečenje uveliko gotovo, svaki put kada uđem u kuhinju, osetim cimet, jabuke, vanilu… Tako da slobodno mogu reći da nisam uživala samo u jelu, već i u spremanju jela. Evo moja tri predloga za prave zimske poslastice od jabuke.

Napomena: osim kompota, ostala dva slatkiša su za jednu porciju, pa srazmerno tome – mere množite sa brojem porcija koje želite da napravite. Jabuke koje sam koristila jesu sorte zlatni i crveni delišes jer su slatke same po sebi.

Rendana jabuka

Jednu jabuku izrendajte na krupno i zasladite jednom kašičicom meda. Predlažem vam da ovu poslasticu pojedete odmah pri spremanju i da ne pravite veće količine ako ih nećete jesti odmah. Med se dodaje drvenom, plastičnom ili keramičkom kašičicom i lagano se umeša u rendanu jabuku.

Ovaj slatkiš ste sigurno jeli kao deca i verujem da ste ga voleli. Potrebno vam je bukvalno 5 minuta da ga pripremite i smažete, a onog momenta kada okusite prvi zalogaj – vratiće vam se detinjstvo u mislima.


Kompot od jabuka (za 10 šolja)

  • 5 jabuka
  • 1 pomorandža
  • 1 kašika cimeta
  • mrvica muskatnog oraščića
  • 1 kašika smeđeg šećera
  • 1 štapić vanile
Oljuštite jabuke i iseckajte ih na kockice, pa ih zatim dodajte u kipuću vodu (oko 1.5l) zajedno sa cimetom, oraščićem, šećerom i vanilom. Pomorandžu dobro operite pa izrendajte njenu koru direktno u kompot dok se kuva. Onda je presecite na pola i iscedite i sok u kompot. Kuvajte dok jabuke potpuno ne omekšaju. Služite toplo sa voćem u šolji. :)


Pečena jabuka

  • 1 jabuka
  • 1 kašičica meda
  • 6 pečenih lešnika
  • 1/3 štapića vanile
  • 1/2 kašičice cimeta
  • 1 pomorandža
Jabuku prepolovite i očistite od koštica. Obe polovine zasecite na dnu, kako bi mogle da stoje pravilno u posudi za pečenje i da se ne prevrću. Premažite ih medom iznutra, pospite cimet i lešnike koje ste prethodno iseckali na komadiće. Sastružite štapić vanile i zrna dodajte jabukama, dok ćete pomorandžinu koru sitno narendati i dodati preko svega, kao i sok koji dobijete iz pomorandže. Pecite oko 15-ak minuta na 250 stepeni, dok jabuka ne omekša.



Poslastice koje su zdrave, kriju se svuda oko nas. Potrebno je samo napraviti mini istraživanje i pustiti mašti na volju. Osim jabuka, trenutno su vam dostupne kruške, mandarine, pomorandže, limun, grejp, mango, nar, pa čak i grožđe i šljive na skupljim tezgama koje uvoze voće. Ne zaboravite na bundevu koja takođe ide izvrsno uz cimet.

A osim voća, možete se poigrati na temu palačinki od integralnog brašna sa namazom od rogača, domaći granola bar, frape sa voćem i začinima, kao i korišćenje kokosa umesto šećera i recimo javorovog sirupa umesto meda. :) Ako imate još neki super lagani recept, budite drugar/drugarica, pa podelite sa nama – dole u comment boxu. :)