Sećanja na leta
June 24, 2013
Još jedno leto je stiglo i kako je krenulo, opet neću mrdati iz Beograda, osim ako se ne desi neko čudo do septembra.. Svi moji znaju koliko volim more i koliko živim za njega tokom čitave godine. Ranije sam imala momente da radim i štedim mesecima samo kako bih otputovala na neku daleku plažu. Danas, radim i štedim mesecima kako bih platila račune.
OK, možda ipak nije sve tako loše, možda na kraju uspemo da odemo makar u septembru na Adu Bojanu - na kraj sveta i da zaboravimo na sve. A možda se samo skrasimo desetak dana na Zlatiboru, u šumi među potocima, vodenicama i vukovima. Kako god bilo, samo da mrdnem odavde, samo malo. Promena: preko potrebna.
 |
| fotografija preuzeta sa pinteresta |
Ovih dana sam u stanju satima da meditiram uz boje na Pinterestu i omiljenim stranim blogovima. Nisu ni te devojke koje ih vode neke cice koje imaju gomilu besplatnih milja, pa da mogu da skakuću s jedne strane sveta na drugu - ali makar žive na različitim kontinentima i lepo je upoznati mesta na kojima one piju svoje prve jutarnje kafe.
Da mi je samo jedan dan u jednom od tih mesta.. Da zaboravim sve uređaje, sve probleme, sve ljude koji su me razočarali, da umočim prste u slanu vodu, da osetim pesak pod prstima i sunce na licu. Da mi je.. Da mi je onaj naš stan u Poreču, da možemo kao nekada otići tamo svakog leta i pustiti mozak na otavu. Tada sam imala 3 godine.
Tako sedim u svojoj fotelji, i dok pravim pauzu između poslova, srčem vodu sa kriškom limuna u kocki leda i klikćem. Putujem, već sam se spakovala, obukla, imam i šešir na glavi, bose noge - tu sam, radujem se onom talasu žege koja me zapljusne svaki put kada izađem sa aerodroma i stupim na tlo te neke druge zemlje. Uvek putujem leti, zimu ne volim. Uvek biram mesta na kojima nisam ranije bila, uvek pravim plan putovanja i mesta za obilazak.
I uvek otkrijem najbolje plaže, najudobnije taverne, najskrivenije uvale - jer prepustim se ostrvu, kontinentu - onako kako oni nalažu. Postajem lokalac, a ne turista.
 |
| fotografija preuzeta sa pinteresta |
Sećam se dok smo ranije letovali u Egiptu, mnogo pre no što je Hurgada postala turistička atrakcija, znali smo svaki kutak tog grada. Spakujemo se, sami organizujemo put, smeštaj, izlete i odemo. Iz dana u dan, samo najčistije more, najlepše plaže, koralni grebeni i egzotične ribe. Plivanje, ronjenje, istraživanje i tako u krug. Krenemo na desetak dana i onda iz dana u dan odlažemo povratak kući, produžavamo smeštaj, tamnimo sve više, progovaramo arapski, dok se ne nakupi mesec dana u tuđoj zemlji.
Kako čoveku da bude dosadno? Kako da mu bude loše kada sa lokalnim drugarom Ahmedom odemo do beduinskog sela gde pijemo čaj i jedemo naan, gledamo zalazak sunca, punimo plastične flaše peskom iz Sahare kako bismo ga posle koristili za terrarium? Kako da vam bude loše kada vas fini šef kuhinje u malenom restoranu pozove na večeru u vašu čast i gostite se najboljim specijalitetima?
Nedostaje mi ta sparina, taj miris mora koji se oseti u vazduhu tik pred noć. Nedostaju mi talasi, 50+ stepeni koje mogu da anuliram jednim bućnućem u najdivnije more koje sam ikada videla. Najmini bikini na svetu, preplanula koža, pesak u kosi, svetle dlačice na ramenima, stomaku, zlatne od sunca! I ronjenje..
Dobila sam od Ljube ta neka peraja, duga skoro koliko i ja i posle sam ih godinama vucarala sa sobom gde god da sam išla na kupanje. Bila su crna, obična, ali ja sam se osećala kao prava sirena kada bi ih navukla na stopala. Plivala sam svim stilovima, ronila do dna, krišom sakupljala mlečno bele korale, hranila ribe u bojama duge parčićima kifle od doručka. Dok se nisu pocepala, i sada već neko vreme maštam o novim.
 |
| fotografija preuzeta sa pinteresta |
Nema lepšeg osećaja od peska išaranog talasima pod bosim stopalima. I onaj deo dana kada su svi napustili plaže, idu u svoje apartmane da se spremaju za noćni provod, a ti sediš sama na plaži, posmatraš zalazak i talase koji igraju. Kosa ti je ućebana od soli, stopala i šake si uronila u pesak još uvek topao od vrelog dana i smireno dišeš. Raduješ se životu.
A uveče, kada živost sa plaža pređe na ulice, juriš one barove koji imaju svoje dvorište, skriveno iza metara lanenih tkanina u svim bojama. Pratiš baklje zabodene u pesak, pustiš da te žamor nekoliko jezika privuče i onda shvatiš da se iza tih zastora krije privatna plaža bara.. Beli, sitan pesak, sveće, lanterne, baklje i fenjeri. Nargile, jastuci, baldahini i ljuljaške razapete između palmi. Jeste, kao na filmu je, ali se dešava - tu, pred tvojim očima. U pozadini ide Desert Rose, koja je izašla prethodne godine, te smo svi počeli međusobno da se zovemo Habibi.
Moj surfer je tu negde. U O'Neill bermudama je, preplanuo i veseo, zvezda večeri. Došao je iz Norveške. Luda sam za njim, a nisam mu se ni obratila. To leto sam napunila 15 godina.
Onda par dana mirujem, jer sam namirila potrebu za morem nekim svojim fotografijama iz analognog albuma, ali i fotografijama drugih, onih koji putuju. Naiđem tako slučajno na neku orientalnu bajku i setim se letovanja u Turskoj, šetanja od Istanbula do Marmarisa, Čanakalea, Troje, Kušadasija.. Ono što će mi uvek ostati u sećanju jesu ti njihovi bazaari, miris začina, čaj od jabuke, radosni i nametljivi prodavci. Istok.. Oduvek me je više privlačio od zapada, eh, ko zna ko su mi preci bili..
Da mi je sada taj bazaar, ta atmosfera, te boje, ćilimi, miris kože i tašni. Da mi je da samo jedanput prođem kroz te uličice i sakrijem delić tog sveta u jednu teglu i ponesem je sa sobom kući, da me raduje i nasmejava tokom dana kao što su ovi, kada me boli glava od niskog pritiska, kada bih se davila u Lanterni i čaju od jabuka. Poslednje godine kada sam uživala u turskim kaldrmama, napunila sam 19 godina.
 |
| fotografija preuzeta sa pinteresta |
Nakon tog tinejdžerskog doba, uhvatila me je grčka manija. Sve sam farbala u teget-bele pruge, zimi sam se hranila morskim filmovima, slušala sam grčki melos, tragala sam za najlepšim ostrvom i učila sam ispite samo kako bih što pre prešla u apsolvente - da bih mogla da se zaposlim i štedim novac za veliku grčku avanturu.
A onda sam je dočekala. Dobila sam magično ostrvo, gradić ušuškan u uvale, tišinu, drvorede maslina i limuna, kilometri plaža slobodnih za istraživanje - ali ne sa pravom osobom. Nisam mogla da budem ona prava ja, nisam mogla da uživam u tavernama i salatama sa najfinijim maslinovim uljem. Nisam mogla da zaronim i zaboravim na sve svoje probleme, nisam mogla da budem srećna. Imala sam 22 godine.
.jpg)
Ali nisam odustajala od grčkog sna. Iako sam u međuvremenu šetala po plažama Jadrana, čekala sam pravi trenutak da zaplivam u morima teget-bele zastave. Nakon naporne godine, Mati i ja smo rešili da odemo na Skiatos. Uplatili smo dupli aranžman - tri nedelje, popakovali smo kufere i bukvalno pobegli.
Ovaj put pravo mesto - sa pravom osobom! Volimo da se sećamo, da listamo fotografije, da slušamo plejlistu koju smo pravili samo za to letovanje i da se radujemo. Da razmišljamo kako smo samo bezbrižno otišli i ostavili užareni Beograd za sobom, kako smo isključili telefone i hodali bosi plažama i ulicama ovog predivnog ostrva.
Imali smo tu neku stenu koju smo otkrili u nekom od naših istraživačkih špartanja po gradu. Stena koja izvire iz mora, na periferiji grada. Bistra voda, mir, tišina. skrovito mesto za koje samo lokalci znaju. Posle smo batalili one plaže sa plavim zastavicama i samo smo ovde dolazili.. Hteli smo da ćutimo, da (se) volimo u tišini, da čujemo svaki udarac talasa o masivno kamenje, da posmatramo zalazak i nestanemo. Ostanemo. Zauvek.
Sve sam dobila te godine: i bele fasade sa plavim vratima, i mace na ulici i fenjere u prozorima, kaldrmu, salatu sa maslinama i fetom, pizzu sa rukolom, pitko vino, grčki puding, tirkizno more, fine plaže, kilometarske šetnje, brčkanje do zalaska i kupanje u uvalama. Vetrenjače, brodove, izlete, podmornice, ronjenje.. Savršen ten, vitku figuru, jutarnju kafu na našoj terasi, xy mesečnicu u onom restoranu za kojim sam kukala, ljubav, pesmu i njega. Dva meseca ranije, napunila sam 24 godine.
Naredne godine smo se vratili Jadranu - nije bio moj red da biram destinaciju. Uživali jesmo, ali smo tiho patili za našim grčkim snom. Obećali smo da ćemo prekršiti pravilo i jednog dana ćemo mu se vratiti. A dok godine prođu i dok opet ne kročimo na ulice tog romantičnog grada, zajedno maštamo o dalekom istoku, o Tajlandu i Phi Phi ostrvima, o slušanju Porcelaina dok avionom letimo iznad tih magičnih prizora i želimo, samo u deliću sekunde, da se više nikada ne vratimo kući. Za dve nedelje punim 27 godina.
 |
| fotografija preuzeta sa pinteresta |
69 komentara
Sledeće leto idemo negde celo leto, makar crkao. :)
ReplyDeleteNaravno. ♡
DeleteMene je ovaj post rastuzio...jako...Vrvi od emocija koje si utkala u svaku rec i mislim da si tacno prenela svoja osecanja.
ReplyDeleteUbedjena sam da ce biti jos mora, jos plaza, jos taverni i peska,a onda jos secanja pretocenih u ovako divne tekstove.
Baš mi je žao, jer to mu nije bila poenta. Ja sam se više sa osmehom na licu prisećala svojih mora. :*
DeleteDraga moja,držim palčeve da što pre ostvarite san..kad si mi sve ovo tako lepo ispričala..ko da sam bila s tobom na svim tim lepim mestima..:*
ReplyDeleteHehe, hvala i hvala. Drago mi je. :*
DeleteUfffffff Iv, kako je ovo snazno! Koliko savrsenih leta ti imas!!! A ovo je tek pocelo:) ko zna gde cete vas dvoje zavrsiti:)
ReplyDeleteSaljem ti jedaaaaan veliki poljubac <3
Ma znam ja sve, samo me uhvatila žuta minuta. :*
Deletezelim ti da otputujes na sva mjesta koja zelis :-)
ReplyDeletehttp://www.youtube.com/watch?v=-BrDlrytgm8&feature=youtube_gdata_player
Baš kao on! Hvala! :*
DeleteOvo je toliko divno da sam pustila suzu setivsi se svojih leta i avantura sa mora, provedenih sa dragim ljudima... Proklete pare i nemogucnost da se putuje gde ti srce zeli :(
ReplyDeleteUvek je tako bilo, samo što smo se ranije više snalazili.. ali biće opet, sigurna sam! :)
DeleteJedno veliko ♥ za leto, more i tebe :)
ReplyDeleteUzvraćam! ♡ :*
DeleteDivno! Sad je i mene uhvatio putni neizdrž... ;)
ReplyDeleteHehe, znaaaam kako je! :))
Deleteau. pravo u <3
ReplyDeletereci matiji da ne mora da crkne, doci ce to leto, a necemo ni znati kako. samo ce se usunjati ;)
:*
Evo, Matija da pročita! :) :*
DeleteOh, jedan snažan, pomalo setan post..(imamo mi žene takve momente)....no dok ima bure ( onaj PRAVI vetar) da ti jedra puni..ne brigaj, svagde ćete vi stići....I muzika je po običaju kod tebe divotna...Kiss!
ReplyDeleteMožda jeste pomalo setan, ali nije tužan! Nisam bila tužna, nisam plakala ili sebe samosažaljevala (kao što je neko dole protumačio), samo sam se prepustila sećanjima. :)
Deleteovo je tako živopisan post. pogasila sam sve ostalo oko sebe i samo čitala i gledala slike. tako se trebaju putovanja opisivati. da ja, s druge strane ekrana, osjećam fina zrnca pijeska pod kožom :)
ReplyDeleteželim ti da odeš opet na svoju obalu. sretno
Hvala! Drago mi je da si to tako doživela, jer čini mi se da sam i ja u jednom momentu mogla da ponovo osetim pesak pod stopalima! :)
Deletedivan post Iv. Uzivala sam citajuci svaki red, upijajuci tvoj morski flesbek. A treca slika - prava bombonica, slatkis mali!I ta ljubav uz koju more dobije jos jednu dimenziju...eh, lepote.
ReplyDeleteI ja zivim za more. Sta god da bude, nekako uspem da odem na more svake godine, ali ove tesko. Smesi mi se najpre samo Ada.
I patim, i tako kao ti putujem po svojim secanjima, ali znam bice jos mora. I za tebe i za mene. To me drzi i raduje:)
Ma naravno da će biti još mora.. Ko zna gde ćemo svi na kraju završiti, to se nikada ne zna. Ali kada pada kiša i kada je ovako hladno na mm od jula, onda volim da se sećam, lepo je. Obaveze/novac, sve se skupilo. Ali tu je more, iza ćoška. ♡
Deletehej, Iv....znas li ti koliko je, u stvari, 27 malo...(:*
ReplyDeletetoliko malo da mu drugo ime moze biti "pocetak", mhm...
***:
Znam, znam, nekako ste svi shvatili da žalim za godinama, ali nije tako - ozbiljno. Samo se sećam, samo slučajno imam taj ton. ♡
Delete...kada ljudima ponudis na tanjiru poslasticu od reci...svi je jedu svojom kasikom...i osete na svojim nepcima...kad kazes koliko si u kom momentu imala godina i sta si radila tih leta, svi mi, u stvari, citajuci to znamo sta smo radili sa toliko isto godina...i onaj osecaj da u septembru pocinje jos jedna skolska godina(gomila dana druzenja, donekle bezbriznih, zaljubljivanje, beskrajno "vazno" ili nedajboze "kljucno" za ostatak zivota) ili kratak period ispita i onda jedna lepa godina studentskih dana...punih kojecega lepog...sedenja u parku i nemanja plana!...i onda ta tvoja mrvica sete umesena u kolac ovog posta, dobije na intezitetu kada svako od nas porucka kolac svojom kasikom...
Deletenemoj da zaboravis da sam i ja "Iv" i ponekad volim da se vracam na tvoje postove i citam sve iznova zajedno sa komentarima...moj komentar je zapravo bio pomalo upucem i meni samoj... i u 27 je poceo moj novi pocetak...lep bez obzira na gomilu racuna i pojedenih sati na poslu...ruka u ruci dok glave leskare na komsijskim jastucima i sanjaju da maze zvezdu na dnu mora...(:
nisam mislila da si tuzna u ovom postu, naprotiv, shvatila sam kao da slavis sva protekla vremena, cini mi se da su nam karakteri u tom smislu srodni...(: post prosto zove da sami sebe potapsemo po ramenu...otuda i ovaj komentar...
<3
grlim te maleni Iv.
Volim kada se raspišeš. ♡ Nekako svaki put ubodeš poentu i ostaviš me bez reči, samo bih se smejuljila. :)
Deleteda znaš da mi baš danas sabiramo, oduzimamo (se), maštamo i tražimo...tražimo neki opet samo naš komad nekog grčkog ostrva koje ćemo zajedno kao nomadi obilaziti, otkrivati, osećati,okusiti, ušuškavati i pretvarati u neku svoju priču i uspomenu.
ReplyDeleteDaaa, prokleti novci. Ali opet, ima nekih divnih slatkih mirnih mesta i blizu kod nas koja umeju biti pravi raj za dvoje :)
Naravno, znam ja to. Ja se radujem Zlatiboru kao malo dete, samo mrdnem odavde makar na dan! ♡
DeleteSestro slatka, nemaš sto godina pa da se ovoliko samosažaljevaš i žališ za prošlošću....Glavu gore i uroni u ovo leto gde god da si...Veliki pozdrav iz Banatskog Novog sela!!!
ReplyDeleteDraga Marina, baš mi je žao što si stekla utisak da se ''ovoliko samosažaljevam i žalim'', jer nije tako ni trenutak. Baš suprotno tome, ja se radujem, srećna sam jer imam lepu prošlost o kojoj zapravo mogu da razmišljam s osmehom na licu i da se radujem. Isto tako, kao i da se radujem nekom vremenu koje tek dolazi, kako i piše u poslednjem pasusu. Ako nisam stavila emotikon koji se smeje ili ''hehe'', ne mora da znači da je sve crno. Pozdrav iz vrlo kišnog Beograda.
Deleteleto po leto, imas ih vec toliko divnih, a tek te cekaju :)
ReplyDeletedivna pricica iz divne duse. ja sam do prosle godine obozavala (i imala) samo Adu kao more, a sad smo i mi krenuli u svet, sto se kaze. drzim ti palceve za ovo leto <3
Hvalaa! :) Jedva čekam neka nova putovanja i neke nove utiske, da mogu da se sećam i vraćam, da listam fotografije.. Lepo se provedite, vi, svetski putnici! ♡
DeleteIv, ona druga slika, to je Cervar jelda? :)
ReplyDeleteMhm, mislim da jeste, dosta smo tamo išli. :)
DeleteI mi, mojih najlepsih prvih 16 letovanja u zivotu :)
DeleteImaš dušu kao da si s mora jer i ja tako razmišljam a na moru sam svaki dan i more doživljavam kao da ga svi imaju tu uza sebe čak i u svakom pogledu,jako lijp post.
ReplyDeleteJao.. ♡ Pa hvala, HVALA! To puno znači! Pozdrav za moooore!
DeleteDok čitam post, miriše more, talasi me zapljuskuju, a sunce miluje svaki deo tela koji je bio sakriven tokom zime. Hvala Iv na svim ovim čulnim doživljajima, a nisam odolila da putim Desert rose dok sam čitala....
ReplyDeleteHeheh, baš mi je drago! Čak sam htela da je stavim na početak, da prati čitav post, ali sam zaboravila. :) ♡
DeleteGrrrčka! I Mikonos naš dragi!:)
ReplyDeletePravi morski post, moram proveriti jesam li ja to postala slana od uživljavanja;)
I želim više da znam o prvoj fotki i onoj podvodnoj sa zvezdama i onoj tvojoj zvezdastoj u vodi.. sve me zanima!:)
Ali mislila sam da je očigledno da nije mojaaa! :/ Sad mi je krivo, moram da dopišem tamo da nije moja.. To su sve slike koje sam uspela naći, a falile su mi da dočaram atmosferu..
DeleteA slepo sam ti verovala!;)
DeleteE, pa izem ti miša u peršun :), znaš da bih stavila žig u suprotnom! ;)
DeleteMa znaam. Meni nekad ne uspe stavljanje žiga na analogne fotografije, pa sam se onda razmaštarila kako je to neki stari aparat za podvodno i otišla predaleko.. :)
DeleteE, ali imam neke super podvodne, onako umetničke, ali nisu kod mene, već kod mame i tate. Haha, čak sam se sinoć razmišljala da li da upregnem brata i zamolim ga da iskopa neke i skenira, pa da mi pošalje, ali poznajući njega - verovatno bi ga mrzelo i da se javi na telefon. :)
DeleteEhehe, vidiš, nisam loše mislila:)
DeleteTvoj novosadski piholog bas voli sto si se prepustila seti, i pustila da te ponese put svih tih divnih culnih dozivljaja, emocija i uspomena :) Ja volim more, ali sam nekako uvek volela da ga kombinujem sa par dana obilazaka gradova i istorijskih lokacija. I par godina sam bas puno na taj nacin putovala po svetu. Sada nisam sigurna ni do Grcke da cu uspeti da odem. No, verujem da ako nesto jako zelimo, to ce se i ostvariti. Samo treba biti strpljiv, ne zaboravljati svoje snove i ciljeve, i koristiti ih kao zvezde vodilje. Tako da sa nestrpljenjem iscekujem tvoj putopis sa Tajlanda. Makar i za par godina.. I obavezno da posetis The beach :)
ReplyDelete''Verujem da ako nesto jako zelimo, to ce se i ostvariti'' - šta da ti kažem, ali time se i vodim. Baš kao i Moby i Lanterna, samo sam se prepustila i napisala, ali sa osmehom na licu. Jer ja volim svoja sećanja i radujem se novim. E, da, nisam htela da previše dug ''roman'' pišem, ali na Skiatosu smo obišli gradić uzduž i popreko. Kao Santorini je, samo što ima lepše plaže.. Mnogo volim da istražujem i gradove. :*
DeletePrelijepe uspomene imas. I sigurno ces jos ljepse ostvariti u buducnosti. Sarajevo nema more, ali ima dusu....dodjite, makar par dana u avgustu na SFF.
ReplyDeleteOh, kako je moj dragi iz Sarajeva, dosta često mi tamo svraćamo. :) Ali, ovo je samo još jedna odlična ideja, taman uklopiti sve lepe stvari. HVala na pozivu! :)
DeleteJa sam za to da organizujemo akciju prikupljanja para za tvoje letovanje. Posle ovog posta, nehumano bi bilo ne učiniti ništa.
ReplyDeleteKakva melodrama negacije. :)
Možda je bolje - humano bi bilo učiniti sve (da odeš).
Samo izvoli, pošalji mi mejl na koji želiš da ti pošaljem svoj broj računa u banci. Promašena poenta, vrati se, pa pročitaj još jednom. Pozdrav! :)
Deleteuvek me zbuni omašen doživljaj neke emocije ili namerni omašaj. Ma lažem, dovoljno sam velika da me ne zbunjuju već malko malkice onako, jedva vidljivo iduckaju na živac. A poenta je to da svojim viđenjem ne menjaju suštinu onoga što je pred njima...menjaju samo sebe.
DeleteMa pusti Maki, tako je to. Kada si optimista - onda vidiš čašu polupunu, dok kada si pesimista - onda je vidiš polupraznu. ;)
DeleteIv, sjajan tekst! Živopisno, emotivno, jako, mnogo jako! ♡
ReplyDeleteGospodžo, meni mnogo bitno da vi tako kažete! ♡♡♡
DeleteLepo je prisetiti se srecnih momenata, tome uspomene i sluze, i svako putovanje nije samo putovanje tada kada se realizuje, nego i kasnije (ili ranije, kada mastamo o novoj destinaciji), kada ga se s osmehom na licu prisecamo. Lep post.
ReplyDeleteI da dodam odusevljenje prvim fotkama - Mali Iv kad je bio mali! :)
Upravo tako! Hehe, hvala! :)
DeleteDivan post! A jesu li tvoje slikice one iz detinjstva? Bas su super!!
ReplyDeleteJesu, jesu, sve su moje fotografije, osim onih ispod kojih piše: ''fotografija preuzeta sa pinteresta''. :) Hvala! :)
Deleteaaaaa, probudila si u meni želju za Istokom iako me Zapad uvik više privlačio..... Super post mali Iv :*
ReplyDeleteHvala, hvala, hvala! :*
DeleteUh, bre!!! Pa sta i da se samosazaljevas?! Pravo da ti kazem kad je more u pitanju ja sam upala bas u MORE samosazaljevanja jer ga ni ove godine necu videti... Ako se potrudim mogu i da zaplacem zbog toga! Pa zar nije normalno da covek bude tuzan ako sebi ne moze da priusti ono sto jako, jako, jako zeli?! Ne kazem da treba da sece vene, ali neka tuga je valjda dozvoljena... Bolje da ne kazem sta mi se radi od ovih, nazovi, prezadovoljnih ljudi! Ko te pitao je l' smem da se samosazaljevam?! Uh!
ReplyDeleteIzvini zbog ovog izliva besa. Samo kvari ovaj divan post, ali pobesneh u trenutku i prsti sami otkucase.
DeleteDok sam ga citala i sama sam osetila setu za tim nekim proslim letima. Mislim da nije u pitanju samo to sto je nekad bilo lakse u materijalnom smislu, nego smo i mi bili mladji, a, ruku na srce, tada nam je sve bilo mnogo lakse. Secam se kad sam sa 300 dinara izlazila u provod, a sad mi toliko nije dovoljno ni da odem do klupice u parku...
Stariji smo, osamostalili smo se, imamo vece prohteve...
Mora ce biti, a do tada ja nemam nista protiv da me s vremena na vreme podsetis kako je bilo ranije. Citajuci post bukvalno sam grcila prstice na nogama ocekujuci pesak pod istim... :) :*
Rekla sam ti, volim kada se raspišeš. :) Upravo tako, mada ja i dalje tvrdim da dotična gospođica nije razumela poentu čitave priče i vrlo verovatno je pogrešila blog. Ja ne primam ovde takve ljude poput nje. :) A što se tiče mora i prohteva i novca, o da! Slažem se da sada želimo više, ali valjda bismo morali i da imamo više sa ovih skoro 30 godina..
DeleteE odusevila si me sa ovim postom ko sto nisi ni sa jednim do sada! Ja mastam o Pargi uveliko za sledece leto :) Znam i sama kako je to divno kada sa pravom osobom pronadjes neko vase mesto, vas kutak... To je nesto najlepse :)
ReplyDeleteSada sam prvi put videla post, predivan je... A što se tiče Skijatosa takođe prelepo ostrvo, priroda, ljudi, ma sveee.... Takođe sam bila sa pravom osobom na pravo mesto u pravo vreme i uvek bi se vratila... Veliki pozdrav za tebe pratim te neko vreme i svaki put se obradujem kada vidim novi post, i jedva čekam novi, samo tako nastavi... :)
ReplyDelete